Prikaz knjige: „Izlečenje: Naučne činjenice o moći duha nad telom“
Za Džo Marčant veza između uma i tela je očigledna.
„Da li ste nekad osetili navalu adrenalina nakon što vas je za dlaku mimoišao automobil?“ piše u uvodu knjige „Izlečenje“. „Zatreperili već samo od toga što ste čuli glas voljene osobe? Zgadili se ugledavši crve u smeću?“ Sve ove stvari dramatično pokazuju kako umni procesi mogu uticati na fizičko telo.
A ipak, kako to ističe autorka, na koji način se to odražava na zdravlje je u velikoj meri nepoznata teritorija. Iako se odavno zna da su negativa psihička stanja poput stresa i nervoze štetna po zdravlje, i dalje ne znamo u potpunosti kako se i zašto to dešava.
A još manje je poznata pozitivna strana ove jednačine – kako bi pozitivno psihičko stanje moglo dugoročno da unapredi zdravlje?
Kako autorka ističe, većina filozofa i neurologa odbacuje predstave o dvojstvu duh-telo. Umesto toga, veruju da je svako stanje mozga – svaka fizička konfiguracija neurona – neraskidivo povezana s konkretnom mišlju ili stanjem duha, te da se to dvoje nikako ne može razdvajati. S druge strane, ima mnogo medicinskih radnika i njihovih pacijenata koji su skloni da zanemare ili da potcene delovanje duha na telo, i zato je svrha ove knjige da popuni tu prazninu u razumevanju.
Cilj joj, naravno, nije da opravda nadrilekarstvo. Autorkin naučni kredibilitet (doktorati iz genetike i mikrobiologije) je besprekoran. Misija knjige je da pokaže kako razviti umetnost razmišljanja o zdravlju duha i tela i kako se ta dva aspekta međusobno prepliću.
U prvom delu knjige autorka se osvrće na najnovija istraživanja širom sveta o neurološkom, hormonalnom i fizičkom procesu koji povezuje mozak sa telom, kao i na to kako se te veze mogu pojačati da bismo sprovodili lečenje bez medikamenata.
U mnogim slučajevima, zaista možemo koristiti placebo efekat ‒ da „ljubimo da prođe“, kao što bismo uradili sa dečjim kolenom ‒ ali takođe možemo trenirati svoj imuni sistem da radi bolje, iznova spojiti veze sa mozgom ako je potrebno, i meditiriti kako bismo se zaštitili od demencije i depresije.
U drugom delu knjige autorka razmatra kako stanje uma oblikuje zdravstvene rizike i koji su najefikasniji i alternativne terapije za oporavljanje snage uma. Njeno čvrsto naučno utemeljenje i atraktivan stil pisanja su prijemčivi za čitaoca. Ona ne zagovara isključivo oslanjanje na duh kako bismo ozdravili – ali nas opominje da ne poričemo njegovu moć.
„Nadam se, dakle, da će ova knjiga možda pomoći da se prevaziđu pojedine predrasude kad je reč o pristupu tipa duh–telo, te podići svest o tome da je uzimanje duha u obzir kad je posredi zdravlje zapravo naučniji i dokazima potvrđeniji pristup od sve većeg oslanjanja na fizičke intervencije i lekove.“
Umesto toga, kaže, ona pokušava da naglasi potencijalni medijum sreće.
„Možda bi jednoga dana to osvešćenje moglo povesti ka nekom sistemu medicine u kojem bi se kombinovalo ono najbolje i od jednoga i od drugoga: sistemu koji bi primenjivao spasonosne lekove i tehnologije tamo gde su nužne, ali nas takođe i podržavao u nastojanjima da sami smanjimo rizik od bolesti i ublažavamo sopstvene simptome, a onda kad lek ne postoji, pokazao brigu za nas i dozvolio nam da umremo dostojanstveno.“
Izvor: cosmosmagazine.com
Prevod: Dragan Matković
„Da li ste nekad osetili navalu adrenalina nakon što vas je za dlaku mimoišao automobil?“ piše u uvodu knjige „Izlečenje“. „Zatreperili već samo od toga što ste čuli glas voljene osobe? Zgadili se ugledavši crve u smeću?“ Sve ove stvari dramatično pokazuju kako umni procesi mogu uticati na fizičko telo.
A ipak, kako to ističe autorka, na koji način se to odražava na zdravlje je u velikoj meri nepoznata teritorija. Iako se odavno zna da su negativa psihička stanja poput stresa i nervoze štetna po zdravlje, i dalje ne znamo u potpunosti kako se i zašto to dešava.
A još manje je poznata pozitivna strana ove jednačine – kako bi pozitivno psihičko stanje moglo dugoročno da unapredi zdravlje?
Kako autorka ističe, većina filozofa i neurologa odbacuje predstave o dvojstvu duh-telo. Umesto toga, veruju da je svako stanje mozga – svaka fizička konfiguracija neurona – neraskidivo povezana s konkretnom mišlju ili stanjem duha, te da se to dvoje nikako ne može razdvajati. S druge strane, ima mnogo medicinskih radnika i njihovih pacijenata koji su skloni da zanemare ili da potcene delovanje duha na telo, i zato je svrha ove knjige da popuni tu prazninu u razumevanju.
Cilj joj, naravno, nije da opravda nadrilekarstvo. Autorkin naučni kredibilitet (doktorati iz genetike i mikrobiologije) je besprekoran. Misija knjige je da pokaže kako razviti umetnost razmišljanja o zdravlju duha i tela i kako se ta dva aspekta međusobno prepliću.
U prvom delu knjige autorka se osvrće na najnovija istraživanja širom sveta o neurološkom, hormonalnom i fizičkom procesu koji povezuje mozak sa telom, kao i na to kako se te veze mogu pojačati da bismo sprovodili lečenje bez medikamenata.
U mnogim slučajevima, zaista možemo koristiti placebo efekat ‒ da „ljubimo da prođe“, kao što bismo uradili sa dečjim kolenom ‒ ali takođe možemo trenirati svoj imuni sistem da radi bolje, iznova spojiti veze sa mozgom ako je potrebno, i meditiriti kako bismo se zaštitili od demencije i depresije.
U drugom delu knjige autorka razmatra kako stanje uma oblikuje zdravstvene rizike i koji su najefikasniji i alternativne terapije za oporavljanje snage uma. Njeno čvrsto naučno utemeljenje i atraktivan stil pisanja su prijemčivi za čitaoca. Ona ne zagovara isključivo oslanjanje na duh kako bismo ozdravili – ali nas opominje da ne poričemo njegovu moć.
„Nadam se, dakle, da će ova knjiga možda pomoći da se prevaziđu pojedine predrasude kad je reč o pristupu tipa duh–telo, te podići svest o tome da je uzimanje duha u obzir kad je posredi zdravlje zapravo naučniji i dokazima potvrđeniji pristup od sve većeg oslanjanja na fizičke intervencije i lekove.“
Umesto toga, kaže, ona pokušava da naglasi potencijalni medijum sreće.
„Možda bi jednoga dana to osvešćenje moglo povesti ka nekom sistemu medicine u kojem bi se kombinovalo ono najbolje i od jednoga i od drugoga: sistemu koji bi primenjivao spasonosne lekove i tehnologije tamo gde su nužne, ali nas takođe i podržavao u nastojanjima da sami smanjimo rizik od bolesti i ublažavamo sopstvene simptome, a onda kad lek ne postoji, pokazao brigu za nas i dozvolio nam da umremo dostojanstveno.“
Izvor: cosmosmagazine.com
Prevod: Dragan Matković
