Prikaz knjige „Jorgovan uvek cveta posle zime“
Debitantski roman Marte Hol Keli, „Jorgovan uvek cveta posle zime“, prikazuje nam nacistički režim kroz živote tri neverovatne žene – dve istorijske ličnosti i jedne fiktivne, u čiju su se sudbinu slili životi nekoliko stvarnih žena. Knjiga počinje u septembru 1939, i vodi čitaoce kroz Drugi svetski rat i vreme posle njega, a svaka žena predstavlja svoju stranu priče. Dok one pripovedaju svoje priče, čitaocima je dat dubok i opširan uvid u posledice Hitlerove moći, kako u Evropi, tako i u Americi.
Čitalac najpre upoznaje članicu njujorškog visokog društva, bivšu glumicu, Kerolajn Feridej. Nakon šokantnog raskida, Kerolajn posvećuje svoj život radu sa francuskim konzulatom u Njujorku. Iako je vrlo zauzeta, ona uživa da pomaže francuskim građanima koji žive u Njujorku i da vodi Francuski porodični fond – dobrotvorni projekat posvećen slanju humanitarne pomoći siročadima preko okeana. Kada se prvi put sretnemo s njom, ona mahnito pokušava da pronađe glavnog govornika za gala događaj. Pristaje da to bude Pol Rodijer, zgodan, vragolast glumac francuskog porekla. Iako je oženjen, opčiniće ga njen stav i posvećenost misiji. I ona je opčinjena njegovom strašću, pa tako počinje da se razvija njihovo prijateljstvo, kroz zajedničke ručkove i tajne izlete. Iako njih dvoje uživaju u vremenu koje provode zajedno, životi im se iznenada promene kada Adolf Hitler okupira Poljsku, započinjući jednu od najgorih tragedija koja je ikada zadesila čovečanstvo.
Druga od tri žene je Kasja, mlada Poljakinja. Upoznajemo je dok sa prijateljima, Pjotrikom i Nađom provodi noć posmatrajući poljske izbeglice kako podižu kamp na obližnjem polju. Iako shvataju da se približava nešto strašno, to još ne utiče na njihov život. Međutim, polje će uskoro biti bombardovano a stvarnost će surovo okončati Kasjino detinjstvo.
Treća – i možda najstrašnija – junakinja je Herta Oberhojzer, mlada Nemica koja očajnički pokušava da postane doktor, čak i po cenu sopstvene čovečnosti. Isprva, Herta je lik sa kojim saosećamo, jer je jaka, strastvena žena u vremenu kada se od žena očekuje da u tišini ostaju kod kuće. Njena mržnja prema Jevrejima se brzo ispoljava kada je bolesni otac povede u posetu kod jevrejskog lekara. Iako je zgađena doktorovim udobnim domom i impresivnom zbirkom knjiga, jasno je da je ona samo mlada devojka ispranog mozga. Kada joj jevrejski doktor pozajmi važnu knjigu o medicini, deluje da će njen pogled na svet uskoro da se promeni. Međutim, kako Hitlerova vojska biva sve nasilnija, postaje jasno da za neke ljude jednostavno nema spasa.
Što se rat više rasplamsava, sve junakinje će se suočiti sa velikom dilemom. Za Kerolajn je to Polova hitna potreba da dovede ženu u Ameriku ili da, ako se ovo pokaže kao nemoguće, sam otputuje u Francusku. U Poljskoj pod nemačkom kontrolom, Kasja pristupa pokretu otpora kao kurir. Iako Pjotrik pokušava da zaštiti Kasju, njena odlučnost da preuzme opasnije zadatke je uskoro dovodi direktno pred oficire S.S-a. U međuvremenu, željna da ostvari svoj san i postane lekar, Herta počinje da radi u Ravensbriku, ženskom koncentracionom logoru za poljske zatvorenice, nemačke prestupnice i mnoge druge žene. Zbog svog fanatizma, ona će brzo napredovati u činovima kao nemačka službenica. Autorka oprezno opisuje Hertin lik, ne padajući u zamku karikiranja nenog zla.
Sudbine ove tri junakinje će se preplesti kada Kasju, njenu sestru, majku, i Pjotrikovu sestru uhvate Nemci i odvedu u Ravensbrik, gde im se sudbine ukratju sa Hertinom. Za to vreme, u Americi, Kerolajn je potpuno izgubila svaki trag o Polu, koji se, protivno svakom savetu, vratio u Francusku. Autorka nas ostavlja da treperimo od neizvesnosti na kraju svakog poglavlja, jer sudbine sve tri junakinje vise o koncu. Od ove knjige se nećete lako odvojiti!
Svaki čitalac koji imalo zna o užasima Holokausta može da zamisli šta sve Kasja trpi u Ravensbriku, ali autorkini detaljni opisi i pažljiva istraživanja zateći će čak i najinformisanije čitaoce. Kasja i njena sestra su pod sedativima dok im odsecaju noge i inficiraju ih bakterijama, prašinom, čak i slomljenim staklom, sve u pokušaju da se unaprede medicinske tehnike na bojnom polju. Čitaocima će ova praksa možda biti poznata kao sulfonamidski eksperiment, koji je bio uzrok toga da 74 poljska „kunića“, ili ogledne osobe, budu trajno obogaljeni ili ubijeni. Kelina odluka da ove događaje prenese i sa nemačke strane, kroz Hertinu perspektivu, dodatno pojačava jezivi utisak. U isto vreme, Hertu zadesi sopstvena zla kob, jer to što doživljava u logoru počinje da utiče na njeno mentalno zdravlje, pa postaje divlja i samodestruktivna. Ali čak i kada počne da ludi, opravdava svoja dela kao „dobro za Nemačku“. Kasja je u međuvremenu izgladnela i izmučena, ali ipak uspeva da se održi u životu, jer je ohrabruju žene oko nje.
„Jorgovan uvek cveta posle zime“ je istinski neverovatan roman, i moram da pohvalim Keli što je nastavila da pripoveda priče svojih junakinja nakon tačke na kojoj bi se mnogi pisci zaustavili. Ovo je sigurno najupečatljivija knjiga koju sam pročitala o Drugom svetskom ratu i Holokaustu i toplo je preporučujem.
Preuzeto sa: bookreporter.com
Prevod: Đorđe Radusin
Čitalac najpre upoznaje članicu njujorškog visokog društva, bivšu glumicu, Kerolajn Feridej. Nakon šokantnog raskida, Kerolajn posvećuje svoj život radu sa francuskim konzulatom u Njujorku. Iako je vrlo zauzeta, ona uživa da pomaže francuskim građanima koji žive u Njujorku i da vodi Francuski porodični fond – dobrotvorni projekat posvećen slanju humanitarne pomoći siročadima preko okeana. Kada se prvi put sretnemo s njom, ona mahnito pokušava da pronađe glavnog govornika za gala događaj. Pristaje da to bude Pol Rodijer, zgodan, vragolast glumac francuskog porekla. Iako je oženjen, opčiniće ga njen stav i posvećenost misiji. I ona je opčinjena njegovom strašću, pa tako počinje da se razvija njihovo prijateljstvo, kroz zajedničke ručkove i tajne izlete. Iako njih dvoje uživaju u vremenu koje provode zajedno, životi im se iznenada promene kada Adolf Hitler okupira Poljsku, započinjući jednu od najgorih tragedija koja je ikada zadesila čovečanstvo.
Druga od tri žene je Kasja, mlada Poljakinja. Upoznajemo je dok sa prijateljima, Pjotrikom i Nađom provodi noć posmatrajući poljske izbeglice kako podižu kamp na obližnjem polju. Iako shvataju da se približava nešto strašno, to još ne utiče na njihov život. Međutim, polje će uskoro biti bombardovano a stvarnost će surovo okončati Kasjino detinjstvo.
Treća – i možda najstrašnija – junakinja je Herta Oberhojzer, mlada Nemica koja očajnički pokušava da postane doktor, čak i po cenu sopstvene čovečnosti. Isprva, Herta je lik sa kojim saosećamo, jer je jaka, strastvena žena u vremenu kada se od žena očekuje da u tišini ostaju kod kuće. Njena mržnja prema Jevrejima se brzo ispoljava kada je bolesni otac povede u posetu kod jevrejskog lekara. Iako je zgađena doktorovim udobnim domom i impresivnom zbirkom knjiga, jasno je da je ona samo mlada devojka ispranog mozga. Kada joj jevrejski doktor pozajmi važnu knjigu o medicini, deluje da će njen pogled na svet uskoro da se promeni. Međutim, kako Hitlerova vojska biva sve nasilnija, postaje jasno da za neke ljude jednostavno nema spasa.
Što se rat više rasplamsava, sve junakinje će se suočiti sa velikom dilemom. Za Kerolajn je to Polova hitna potreba da dovede ženu u Ameriku ili da, ako se ovo pokaže kao nemoguće, sam otputuje u Francusku. U Poljskoj pod nemačkom kontrolom, Kasja pristupa pokretu otpora kao kurir. Iako Pjotrik pokušava da zaštiti Kasju, njena odlučnost da preuzme opasnije zadatke je uskoro dovodi direktno pred oficire S.S-a. U međuvremenu, željna da ostvari svoj san i postane lekar, Herta počinje da radi u Ravensbriku, ženskom koncentracionom logoru za poljske zatvorenice, nemačke prestupnice i mnoge druge žene. Zbog svog fanatizma, ona će brzo napredovati u činovima kao nemačka službenica. Autorka oprezno opisuje Hertin lik, ne padajući u zamku karikiranja nenog zla.
Sudbine ove tri junakinje će se preplesti kada Kasju, njenu sestru, majku, i Pjotrikovu sestru uhvate Nemci i odvedu u Ravensbrik, gde im se sudbine ukratju sa Hertinom. Za to vreme, u Americi, Kerolajn je potpuno izgubila svaki trag o Polu, koji se, protivno svakom savetu, vratio u Francusku. Autorka nas ostavlja da treperimo od neizvesnosti na kraju svakog poglavlja, jer sudbine sve tri junakinje vise o koncu. Od ove knjige se nećete lako odvojiti!
Svaki čitalac koji imalo zna o užasima Holokausta može da zamisli šta sve Kasja trpi u Ravensbriku, ali autorkini detaljni opisi i pažljiva istraživanja zateći će čak i najinformisanije čitaoce. Kasja i njena sestra su pod sedativima dok im odsecaju noge i inficiraju ih bakterijama, prašinom, čak i slomljenim staklom, sve u pokušaju da se unaprede medicinske tehnike na bojnom polju. Čitaocima će ova praksa možda biti poznata kao sulfonamidski eksperiment, koji je bio uzrok toga da 74 poljska „kunića“, ili ogledne osobe, budu trajno obogaljeni ili ubijeni. Kelina odluka da ove događaje prenese i sa nemačke strane, kroz Hertinu perspektivu, dodatno pojačava jezivi utisak. U isto vreme, Hertu zadesi sopstvena zla kob, jer to što doživljava u logoru počinje da utiče na njeno mentalno zdravlje, pa postaje divlja i samodestruktivna. Ali čak i kada počne da ludi, opravdava svoja dela kao „dobro za Nemačku“. Kasja je u međuvremenu izgladnela i izmučena, ali ipak uspeva da se održi u životu, jer je ohrabruju žene oko nje.
„Jorgovan uvek cveta posle zime“ je istinski neverovatan roman, i moram da pohvalim Keli što je nastavila da pripoveda priče svojih junakinja nakon tačke na kojoj bi se mnogi pisci zaustavili. Ovo je sigurno najupečatljivija knjiga koju sam pročitala o Drugom svetskom ratu i Holokaustu i toplo je preporučujem.
Preuzeto sa: bookreporter.com
Prevod: Đorđe Radusin
