Koji to bolji dar roditelji mogu da daju svojoj deci od samopouzdanja? Jer bez obzira na prirodne predispozicije, vera u sebe daje čoveku moć istrajnosti i borbenost da prevali sve životne okolnosti, srećne ili nesrećne. Raskošno štampana u velikom formatu s tvrdim povezom, prelepa i nadahnjujuća knjiga „Kad sve krene naopako“ Maksa Temporelija i Barbare Goci, ilustrovana zabavnim crtežima Anjese Inočente, upravo nam donosi priče o čuvenim genijalcima koji su verovali u sebe i nisu odustajali čak i ako je njihov put do uspeha podrazumevao na stotine promašaja. Jer jedan propali eksperiment ne znači da ste sve uprskali – čak i ako sve krene naopako, to ne mora da znači da jednom neće poći kako treba! Neki slavni naučnici grešili su po milion puta pre nego što su došli do otkrića i izuma koji su promenili svet, izlečili bolesne ili čovečanstvu poboljšali i unapredili život. Greška je samo jedan pogrešan korak, a od nje je bitnije celo putovanje.

Knjiga namenjena deci starijoj od osam godina (mada će u njoj uživati i oni od 28, 38 ili 88) otpočinje pričom o Tomasu Edisonu, izumitelju sijalice. Pre nego što je uspeo da proizvede sijalicu koja može da gori više od hiljadu sati, morao je da izvede dve hiljade eksperimenata! Italijanski nobelovac Guljelmo Markoni potrošio je preko 15 godina na oglede i neuspele pokušaje, pre nego što je uspeo da pošalje bežični radio-signal na daljinu i time poveže naudaljenija mesta na zemlji!

Na neke izume je zaista vredelo dugo čekati: Vilson Grejtbač grešio je i usavršavao svoj izum čitavu deceniju, pre nego što će 1960. proizvesti prvi pejsmejker i tako spasti na milione ljudi svake godine, upravo učeći na sopstvenim greškama!

Margareta Štajf možda nije spasavala ljudske živote, ali zato već skoro 200 godina ulepšava mnoga detinjstva. Iako je kao nepokretna život provela u kolicima, ona je 1902. godine napravila prvog plišanog medvedića. Svega nekoliko godina kasnije njena će radionica praviti na milione igračaka u vidu punjenih životinja.

Za razliku od nje, Stefani Kvolek je i šila i spasavala živote: neobeshrabrena mnogobrojnim promašajima, uspela je da izmisli kevlar, materijal pet puta jači od čelika od kojeg se danas prave zaštitni šlemovi, panciri i uniforme za vatrogasce. Čarls Gudjir je, recimo, prčkao po ženinoj kuhinji i tokom neuspelog pokušaja da poboljša svojstva gume umalo nije zapalio kuću, ali je zato nenadano otkrio vulkanizaciju pomoću koje danas dobijamo na desetine miliona tona guma godišnje! Bilo je i izumitelja koji uopšte nikakve škole nisu završili jer su bili previše siromašni, ali su ipak dali svetu nešto novo, poput Persija Spensera, neškolovanog siročeta koje će izmisliti mikrotalasnu pećnicu.

Iako im se nebrojeno puta činilo da njihovi ogledi ne idu u željenom pravcu ili da pred njima stoje nepremostive prepreke, jedinstveno svim ovim ljudima bilo je to da prosto nisu odustajali. Jer na putu ka otkriću greška je samo problem koji čeka da ga rešimo!

Autor: Miroslav Bašić Palković