Prikaz knjige „Klejov most“: Roman sporog tempa koji je istovremeno izuzetan i monoton
Ovo je priča o tome kako uvek postoji „početak pre početka“. Porodična drama „Klejov most“ počinje sa braćom Danbar – petoricom dečaka koji žive sami. Jednog dana, otac im se vraća i zatraži od Klejtona (Kleja), drugog sina po starosti, da mu pomogne da izgradi most. Zusakov roman, pripovedan iz perspektive najstarijeg sina, kao da oživljava sećanja; to je kompleksna slagalica sa različitim vremenskim tokovima koji se smenjuju kroz nekoliko decenija, sa velikim brojem likova, koja otkriva malo informacija i deliće pozadinske priče dok sve postepeno ne krene da se uklapa.
Teško je odrediti vreme i mesto odvijanja romana, ali čini se da je priča smeštena u Zusakovu rodnu Australiju, iako za to postoji veoma malo dokaza, što može da iznervira čitaoca koji želi da u potpunosti vizuelizuje svet za likove. Isto tako, često je teško odrediti u kom se periodu nalazimo u određenom trenutku: delovi mogu biti svega pasus ili dva dugački. Smenjuju se munjevitom brzinom.
Drugim rečima, „Klejov most“ zahteva strpljenje i koncentraciju, što je možda u suprotnosti sa laganim pripovedačkim glasom. Ponekad je tempo veoma spor. Ne postoji suvišan deo za celokupnu priču, ali neke od njih je mukotrpno čitati, a neki su pretrpani. U izuzetno osmišljenoj i dirljivoj sceni između Majkla, budućeg ubice, i njegove partnerke Ebi, njihov raskid je opisan detaljno i potresno. Ebina smelost da govori je prikazana teškim i napetim govorom. Nažalost, ta suptilnost je narušena u narednim poglavljima, koja su previše forsirana i efekat je narušen.
Sintaksa i prizori
Nakon fenomenalnog uspeha „Kradljivice knjiga“, dugoočekivani sledeći Zusakov roman sadrži brojne stilističke odlike svog prethodnika: nepovezane opise, isprekidano pripovedanje i nekada pesničku sintaksu i prizore. Ponekad Zusak osmisli predivnu frazu, a ponekad su pojmovi koji liče na pesničke fraze zapravo nejasni i donekle pretenciozni – Rori je na primer „stajao kao glasina“, što je prizor koji kao da nešto znači, ali kada se bolje ispita, zapravo nije tako.
Zusak poseduje iritantnu naviku da svaku izjavu piše u novom redu. Isprva je to tehnika za naglašavanje, ali ubrzo postaje iritantna navika, spisateljski hir koji postaje teško podnošljiv u knjizi od preko 500 strana. Takođe, delovi knjige su tako izveštačeno pesnički da izbace čitaoca iz pripovedačkog toka. Teško je izvesti potpunu rimu i u pesmi, a kamoli u romanu.
Narcisoidne rime
Zanosni prizori proznih opisa su poništeni uobraženim rimovanjem u poslednjim rečenicama. Zusakovo rimovanje ovde simbolizuje opštu sklonost da svaku priču podeli na manje pasuse ili delove i da svaki završi sa proročkim ili predskazujućim stihom. Ovaj pokušaj da se čitalac zaintrigira, da se provuče kroz pripovedanje, počinje da deluje kao odlaganje informacija, rizikujući da izgubi čitaoca pre nego što priče u romanu počnu da se uklapaju.
Odloženo zadovoljstvo je zapravo veoma tipično za „Klejov most“, koji ponekad spektakularno uklopi stil i efekte, ističući Zusakovu majstorsku veštinu karakterizacije. Ponekad monoton, ponekad izuzetan, ovo nije roman koga će zadesiti uspeh „Kradljivice knjiga“, međutim, ako imate strpljenja, vredi ga pročitati.
Izvor: irishtimes.com
Prevod: Đorđe Radusin
Teško je odrediti vreme i mesto odvijanja romana, ali čini se da je priča smeštena u Zusakovu rodnu Australiju, iako za to postoji veoma malo dokaza, što može da iznervira čitaoca koji želi da u potpunosti vizuelizuje svet za likove. Isto tako, često je teško odrediti u kom se periodu nalazimo u određenom trenutku: delovi mogu biti svega pasus ili dva dugački. Smenjuju se munjevitom brzinom.
Drugim rečima, „Klejov most“ zahteva strpljenje i koncentraciju, što je možda u suprotnosti sa laganim pripovedačkim glasom. Ponekad je tempo veoma spor. Ne postoji suvišan deo za celokupnu priču, ali neke od njih je mukotrpno čitati, a neki su pretrpani. U izuzetno osmišljenoj i dirljivoj sceni između Majkla, budućeg ubice, i njegove partnerke Ebi, njihov raskid je opisan detaljno i potresno. Ebina smelost da govori je prikazana teškim i napetim govorom. Nažalost, ta suptilnost je narušena u narednim poglavljima, koja su previše forsirana i efekat je narušen.
Sintaksa i prizori
Nakon fenomenalnog uspeha „Kradljivice knjiga“, dugoočekivani sledeći Zusakov roman sadrži brojne stilističke odlike svog prethodnika: nepovezane opise, isprekidano pripovedanje i nekada pesničku sintaksu i prizore. Ponekad Zusak osmisli predivnu frazu, a ponekad su pojmovi koji liče na pesničke fraze zapravo nejasni i donekle pretenciozni – Rori je na primer „stajao kao glasina“, što je prizor koji kao da nešto znači, ali kada se bolje ispita, zapravo nije tako.
Zusak poseduje iritantnu naviku da svaku izjavu piše u novom redu. Isprva je to tehnika za naglašavanje, ali ubrzo postaje iritantna navika, spisateljski hir koji postaje teško podnošljiv u knjizi od preko 500 strana. Takođe, delovi knjige su tako izveštačeno pesnički da izbace čitaoca iz pripovedačkog toka. Teško je izvesti potpunu rimu i u pesmi, a kamoli u romanu.
Narcisoidne rime
Zanosni prizori proznih opisa su poništeni uobraženim rimovanjem u poslednjim rečenicama. Zusakovo rimovanje ovde simbolizuje opštu sklonost da svaku priču podeli na manje pasuse ili delove i da svaki završi sa proročkim ili predskazujućim stihom. Ovaj pokušaj da se čitalac zaintrigira, da se provuče kroz pripovedanje, počinje da deluje kao odlaganje informacija, rizikujući da izgubi čitaoca pre nego što priče u romanu počnu da se uklapaju.
Odloženo zadovoljstvo je zapravo veoma tipično za „Klejov most“, koji ponekad spektakularno uklopi stil i efekte, ističući Zusakovu majstorsku veštinu karakterizacije. Ponekad monoton, ponekad izuzetan, ovo nije roman koga će zadesiti uspeh „Kradljivice knjiga“, međutim, ako imate strpljenja, vredi ga pročitati.
Izvor: irishtimes.com
Prevod: Đorđe Radusin
