Prikaz knjige „Klopka i druge priče“: Prepustite se mašti bez granica
Da li možete da zamislite slovenska božanstva kako sede u kafani, jedu ćevape i piju rakiju? Da li možete da poverujete u to da se Jugoslavija, zapravo, raspala zbog fudbala? Goran Skrobonja može, kao i čitaoci njegove knjige „Klopka i druge priče“. Ukupno 12 pripovedaka svedoče o bezgraničnoj mašti ovog pisca koja nas vodi u svet naučne fantastike, magije, horora. Čini nam se da bi mu Kventin Tarantino pozavideo na pojedinim scenama, a Stiven Spilberg bi neke od ovih priča rado ekranizovao.
Za razliku od velikih svetskih režisera, nama običnim čitaocima je dovoljno to što su nas pripovetke Gorana Skrobonje zabavile, izmestile nas iz stvarnog života u svet zombija, mitoloških bića i budućnosti koja je, možda, izvesna.
Ispripovedane jednostavnim stilom, pripovetke se smenjuju tako da jedna ne utiče na drugu i mogu se čitati van redosleda, po sopstvenom izboru.
Ljubitelji horora uživaće u priči „Zbogom, moja gospo u razigranoj vodi“, koja prikazuje život Obrada i njegovog sina Mitra na seoskom imanju koje su nasledili zajedno sa čudnom jarugom iz koje povremeno izranjanju bića iz prošlosti. Posebna vrednost ove priče je muzička podloga, te se čitanje preporučuje uz glasne hitove grupe Kings Krimson.
„Ploče koje su Krimsoni snimali krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih bile su ono pravo. Bile su deo njegove mladosti i nije se od njih, odvajao čak ni sada, četiri decenije kasnije. Štaviše, te maštovite, nadahnute i potpuno neverovatne pesme odsvirane i snimljene toliko davno, pretvorile su se u savršenu muzičku podlogu njegovog sadašnjeg života“, kaže pisac za glavnog junaka ove pripovetke, Obrada. A kako to izgleda njegov sadašnji život? Tako što odlično zarađuje od prodaje predmeta koje sa sobom donesu Namernici – bića iz prošlosti. Ali, da bi im te antikvitete uzeo, Obrad mora da ih likvidira. On to čini lako, bez griže savesti, slušajući svoju omiljenu muziku.
Nešto vedriju atmosferu ima podjednako maštovita pripovetka „Vesna, Stribog i Zov Homolja“, u kojoj zatičemo slovenska božanstva kako sede u kafani, piju rakiju, jedu ćevape. Sastali su se ne radi zabave i opuštanja već zbog veoma važne odluke od koje zavisi sudbina celog čovečanstva. Ali, bez obzira na težinu onoga što sledi, vedar duh ne jenjava, te bog reka i potoka u jednom trenutku kaže: „Biće skoro propast sveta. Nek propadne, nije šteta… ako se izuzme nekoliko sitnica – kao što je ona rakija, ili ovo vino“. Međutim, boginja proleća Vesna, ne slaže s njim: „Ali, bez ljudi nema nas. Čiji ćeš bog biti ako svet sagori u atomskom ognju? Ko će strepeti od tvojih olujnih vetrova i rečne stihije? Kome će Morana donositi mrak, zimu i – smrt? Svet bez ljudi je istovremeno i svet bez bogova“.
Boginja proleća se pojavljuje i u priči „U potrazi za izgubljenim vremenom“, s tim što ona ovde budi erotski nagon: „Pred njim je bila devojka, žena, pred njim je bila prirodna sila ovaploćena u ženskom telu, i kada ga je prožeo udar od dodira njene šake spuštene preko njegovog ručnog zgloba neposredno pre nego što je mogao da dograbi zavežljaj, bilo je to čudno strujanje koje mu se razlili čitavim telom, ispunilo ga čuvstvom protivrečnim, istovremenim bolom i strašću, očajem i nadom, tugom i ushićenjem“.
U svojim pripovetkama Skrobonja se bavi i aktuelnim temama, kao što je na primer ekologija. U priči „Zeleno, volim te zeleno“ briga o životnoj sredini je otišla toliko daleko da za zagađenje nisu bili krivi samo prljave industrije ili fosilna goriva, već i toksini i štetne materije koje je ljudsko telo izbacivalo, lučilo kroz pore ili duvalo kroz nozdrve.
Večnu temu – preljubu – donosi pripovetka „Klopka“ u kojoj nema fantastike, magije, zombija, ali ima ljudskih strahova, sumnji, nedoumica koje su uobičajene za ovozemaljski život. Naime, glavni junak pripovetke slučajno pronalazi fleš-drajv među ostalim sitnicama svoje supruge i na njemu fotografije koje nije očekivao – svoju ženu u kompromitujućim pozama. Ne zna ko je autor fotografija, ali pretpostavlja kada su nastale. Šta je uradio tim povodom? Možda biste isto uradili i vi…
Autor: Dragana Todorović
Za razliku od velikih svetskih režisera, nama običnim čitaocima je dovoljno to što su nas pripovetke Gorana Skrobonje zabavile, izmestile nas iz stvarnog života u svet zombija, mitoloških bića i budućnosti koja je, možda, izvesna.
Ispripovedane jednostavnim stilom, pripovetke se smenjuju tako da jedna ne utiče na drugu i mogu se čitati van redosleda, po sopstvenom izboru.
Ljubitelji horora uživaće u priči „Zbogom, moja gospo u razigranoj vodi“, koja prikazuje život Obrada i njegovog sina Mitra na seoskom imanju koje su nasledili zajedno sa čudnom jarugom iz koje povremeno izranjanju bića iz prošlosti. Posebna vrednost ove priče je muzička podloga, te se čitanje preporučuje uz glasne hitove grupe Kings Krimson.
„Ploče koje su Krimsoni snimali krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih bile su ono pravo. Bile su deo njegove mladosti i nije se od njih, odvajao čak ni sada, četiri decenije kasnije. Štaviše, te maštovite, nadahnute i potpuno neverovatne pesme odsvirane i snimljene toliko davno, pretvorile su se u savršenu muzičku podlogu njegovog sadašnjeg života“, kaže pisac za glavnog junaka ove pripovetke, Obrada. A kako to izgleda njegov sadašnji život? Tako što odlično zarađuje od prodaje predmeta koje sa sobom donesu Namernici – bića iz prošlosti. Ali, da bi im te antikvitete uzeo, Obrad mora da ih likvidira. On to čini lako, bez griže savesti, slušajući svoju omiljenu muziku.
Nešto vedriju atmosferu ima podjednako maštovita pripovetka „Vesna, Stribog i Zov Homolja“, u kojoj zatičemo slovenska božanstva kako sede u kafani, piju rakiju, jedu ćevape. Sastali su se ne radi zabave i opuštanja već zbog veoma važne odluke od koje zavisi sudbina celog čovečanstva. Ali, bez obzira na težinu onoga što sledi, vedar duh ne jenjava, te bog reka i potoka u jednom trenutku kaže: „Biće skoro propast sveta. Nek propadne, nije šteta… ako se izuzme nekoliko sitnica – kao što je ona rakija, ili ovo vino“. Međutim, boginja proleća Vesna, ne slaže s njim: „Ali, bez ljudi nema nas. Čiji ćeš bog biti ako svet sagori u atomskom ognju? Ko će strepeti od tvojih olujnih vetrova i rečne stihije? Kome će Morana donositi mrak, zimu i – smrt? Svet bez ljudi je istovremeno i svet bez bogova“.
Boginja proleća se pojavljuje i u priči „U potrazi za izgubljenim vremenom“, s tim što ona ovde budi erotski nagon: „Pred njim je bila devojka, žena, pred njim je bila prirodna sila ovaploćena u ženskom telu, i kada ga je prožeo udar od dodira njene šake spuštene preko njegovog ručnog zgloba neposredno pre nego što je mogao da dograbi zavežljaj, bilo je to čudno strujanje koje mu se razlili čitavim telom, ispunilo ga čuvstvom protivrečnim, istovremenim bolom i strašću, očajem i nadom, tugom i ushićenjem“.
U svojim pripovetkama Skrobonja se bavi i aktuelnim temama, kao što je na primer ekologija. U priči „Zeleno, volim te zeleno“ briga o životnoj sredini je otišla toliko daleko da za zagađenje nisu bili krivi samo prljave industrije ili fosilna goriva, već i toksini i štetne materije koje je ljudsko telo izbacivalo, lučilo kroz pore ili duvalo kroz nozdrve.
Večnu temu – preljubu – donosi pripovetka „Klopka“ u kojoj nema fantastike, magije, zombija, ali ima ljudskih strahova, sumnji, nedoumica koje su uobičajene za ovozemaljski život. Naime, glavni junak pripovetke slučajno pronalazi fleš-drajv među ostalim sitnicama svoje supruge i na njemu fotografije koje nije očekivao – svoju ženu u kompromitujućim pozama. Ne zna ko je autor fotografija, ali pretpostavlja kada su nastale. Šta je uradio tim povodom? Možda biste isto uradili i vi…
Autor: Dragana Todorović
