Knjiga „Kraljevi reka“ je epska priča o vikinškom dobu koja prati istorijski trag drevnog komada nakita pronađenog u grobu jednog Vikinga u Engleskoj do njegovog porekla hiljadama milja istočno u Indiji.

Bilo je pozno leto, sada već davne, 1982. godine, kada su arheolozi, koji su istraživali zimski logor Vikinga u zabačenom selu Repton u centralnoj Engleskoj, pronašli jednu malu narandžastu perlu.

Među svim tim kostima preko tri stotine Vikinga koji su sahranjeni u masovnoj grobnici, jedna mala perla nije privukla mnogo pažnje.

Spakovali su je, klasifikovali, smestili na police i, jednostavno, zaboravili.

Istog tog leta kada je ova perla pronađena, rođena je i Ket Džarman. Upravo će ona, trideset i pet godina docnije, iznova otkriti perlu koju su arheolozi zakopali u svojim arhivama.

Kada je 2017. godine Ket Džarman primetila malu perlu, već je veći deo svog profesionalnog života provela je baveći se odgonetanjem misterija koje su krili Vikinzi iz Reptona.

Da stvar bude zanimljivija, ona nije običan arheolog, već bioarheolog specijalizovan za forenzičke tehnike. Ispitujući kosti Vikinga preminulih pre više od hiljadu godina, Džarman otkriva gde su oni živeli, odakle su došli, gde su rođeni, pa čak i vremenski okvir u kome su privređivali. Narandžastu perlu pronašla je u velikoj plastičnoj posudi, među stotinama kesa, kutija i koverti u arhivi artefakta iz Reptona. Jedan kolega je sve to, noć ranije, doneo u njen stan i ona je prionula na procenjivanje koliko je posla zapravo čeka.

Bilo je tu četiri decenija specijalističkih izveštaja, ilustracija i opisa više od devet hiljada predmeta otkrivenih tokom iskopavanja sedamdesetih i osamdesetih godina minulog veka. Zajedno sa već istraženim artefaktima tu su se nalazili i predmeti koje je tek trebalo temeljno analizirati, nacrtati, fotografisati pre nego što odu u muzej.

Iskopine u Reptonu predstavljaju više od hiljadu i tri stotine godina dugu istoriju. Svojevrsno putovanje kroz vreme od praistorije i rimskog doba, preko anglosaksonskog manastira koji su oskrnavili Vikinzi, zatim normanskog zamka i avgustinskog samostana, do današnjeg župnog doma, crkve i poznate privatne škole. Predmeti koji su se našli u njenoj kući poticali su iz svih tih minulih vremena, a Ket Džarman se osećala kao dete koje je posle zatvaranja ostalo samo u prodavnici igračaka.

Ipak, kao šestim čulom, među svim tim predmetima, privukla ju je jedna plastična kesa. Kao da je neko dozivao njeno ime. Kada je otvorila kesu u njoj je našla tanak papir. Odvila ga je i prvi put ugledala perlu.

Narandžasta boja pomalo je prelazila u smeđu, bila je dugačka jedan, a široka oko pola centimetra. Imala je pravilno brušene stranice i uglačanu sjajnu površinu. Sem nekoliko ogrebotina sa jedne strane i nešto malo prljavštine u rupi koja je bila probušena u sredini, perla je bila i savršenom stanju. Svako bi mogao da pomisli da je deo nekog kostima iz prošlog veka, a ne predmet star više od jednog milenijuma. Tada nije mogla da zna, ali ta mala perla će preusmeriti njenu potragu za Vikinzima u sasvim novom pravcu i radikalno izmeniti shvatanje i razumevanje vikinškog doba.

Iz plastične kese je izvukla karticu na kojoj se nalazio niz brojeva koje su joj otkrili da je perla od karneola. O tom materijalu nije znala gotovo ništa, ali već joj je i sama reč delovala zanimljivo. Na internetu je pronašla informacije da je karneol mineral koji se često koristio kao poludragi kamen. Takođe je saznala da su ga Vikinzi koji su živeli krajem devetog i početkom desetog veka veoma cenili, kao i da je stigao iz Indije ili sa prostora današnjeg Iraka ili Irana. Iako je njihova ekspanzija kroz istočnu Evropu i duž trgovačkih ruta kojima je roba sa istoka stizala do Skandinavije bila dobro poznata, Vikinzi koji su došli u Englesku obično su se smatrali za sasvim odvojen pokret. Stručnjaci su verovali da istočni trgovački putevi nisu mnogo uticali na istoriju zapadnih Vikinga. Kako se onda perla od karneola iz Azije ili sa Bliskog istoka našla u centralnoj Engleskoj u devetom veku?

Upravo je ovo pitanje zainteresovalo radoznalog bioarheologa. Zato je ovoj perli posvetila svoje istraživanje koje je objavljeno u knjizi „Kraljevi reka“ koju je, u prevodu Nikole Pajvančića, nedavno objavila izdavačka kuća Laguna.

U ovoj knjizi opisano je putovanje koje je perla prešla od Indije do Engleske. U pitanju je gotovo avanturistički roman, gde polazimo od centralne Engleske, zatim plovimo Severnim morem do Švedske, Norveške i Danske i Finske, zatim Baltičkim morem stižemo na obale koje naseljavaju Stari Rusi koji se prvi put pojavljuju na istorijskoj sceni, zatim Volgom i Dnjeprom plovimo kroz zemlje mitskih Hazara, da bismo Crnim morem uplovili u Konstantinopolj, pridružili se karavanu i putevima svile stigli do obala Kaspijskog jezera i, potom, moćnog Bagdada iz „Hiljadu i jedne noći“, a zatim plovidbom kroz Persijski zaliv i Arapskim morem stigli do rudnika u Indiji.

Na ovom putovanju upoznaćemo ne samo brojne narode i kulture devetog i desetog veka već ćemo otkriti neke sasvim druge Vikinge. Istraživanja koja Ket Džarman sprovodi otkrivaju nam Vikinge drugačije od onih koje prepoznajemo iz popularne kulture dvadesetog veka. Poseban akcenat u njenom istraživanju dobija i pitanje uloge žena i dece u vikinškoj kulturi.

„Kraljevi reka“ je avanturistička knjiga uz koju će uživati svi oni koji vole arheologiju, istoriju i Vikinge.

Autor: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs