Prikaz knjige „Kraljevi reka“: Priča o Vikinzima i jednoj naputovanoj maloj perli iz Indije
Knjiga „Kraljevi reka“ hvaljene norveške bioarheološkinje, istoričarke, spisateljice i kovoditljke veoma popularnog podkasta Gone Medieval, dr Ket Džarman, veoma je zarazno štivo.
Autorka će se u ovoj knjizi pozabaviti vezom između ranih srednjovekovnih društava i njihove privrede i objasniti u kojoj meri je ranosrednjovekovna privreda zaista bila globalna.
Sitnice koje pokreću velike događaje
Ne dešava se često da mala perla, stara više od hiljadu godina, može da promeni način na koji doživljavamo istoriju.
Međutim, upravo to se dogodilo dr Ket Džarman dok je pretraživala arhivsku građu u tihom engleskom gradiću Reptonu, koji se nalazi u samom središtu živopisnog centralnog dela Engleske.
Ova perla od karneola, poludragi kamen smećkastonarandžaste boje, otkrivena je u grobu koji potiče iz doba Vikinga. U tom grobu bili su sahranjeni ratnici koji su pripadali Velikoj vojsci koja je ovim područjem Engleske harala krajem 9. veka.
Istraga o tačnom poreklu ove perle – kako i zašto se našla u vikinškom grobu usred Engleske – poslužila je kao kostur ove knjige.
Kako se ispostavilo, perla je sa Velikom vojskom stigla putem trgovačkih ruta koje su povezivale ovaj deo sveta koji je bio pod uticajem Nordijaca sa, da ne poverujete, Gudžaratom u dalekoj Indiji.
Da, Gudžarat. Deo zapadne Indije kog zapljuskuju talasi Indijskog okeana.
Dakle, šta nam ova sićušna perla od karneola iz Gudžarata može reći o domašaju skandinavskih naroda i kulture?
Stare pretpostavke, nove teorije i nova tehnologija
Nakon uvoda u kome je predstavljena naša odvažna i naputovana, mala, gudžaratska perla, ostatak knjige je posvećen novom osvrtu na Vikinge.
Tradicionalna pretpostavka je da su u ranom srednjem veku Vikinzi živeli u svetu u kome nisu opstale trgovačke mreže iz doba Rimskog carstva koje su povezivale veliki deo Evrope sa ostatkom sveta (tj. Afrikom i Azijom). Ova zastarela pretpostavka je sada prevaziđena zahvaljujući knjizi „Kraljevi reka“.
Dr Džarman put ove perle prati unatrag – od britanske grobnice do Skandinavije, baltičkog regiona, raznih rečnih sistema koji su povezivali istočnu Evropu i rusku stepu sa baltičkim regionom, sve do jednog od najvećih gradova srednjovekovnog sveta – Bagdada.
Poliglotski građani različitih kultura, etničkih grupa i religija, a među njima i neki vikinški trgovci i ratnici, živeli su i svakodnevno trgovali u ovoj velikoj metropoli. Bagdad se, naravno, nalazio u okviru čuvenih Puteva svile koji su preko zapadne Azije povezivali Evropu sa centralnom i istočnom Azijom.
Uz veliku pomoć novih tehnologija i metoda – forenzičkih tehnika za analizu ne samo ljudskih ostataka već i materijalnih – dr Džarman doprinosi osporavanju starih pretpostavki i otkrivanju novih istorijskih činjenica.
Njen rad pomaže da se promeni način na koji istoričari i akademici razmišljaju o globalizaciji ranog srednjeg veka.
Zaista izvrsno štivo
Iako se u njoj spominju stručni termini, poput radiokarbonskog datiranja, knjiga „Kraljevi reka“ je zaista izuzetna. Ne samo da je proglašena za najbolju knjigu u 2021. godini prema londonskom Tajmsu već su je pohvalili slavni istoričari i autori poput Vilijama Dalrimpla i slavnog Majkla Vuda.
Takođe je pravo osveženje (iako smo dugo na to čekali) to što se jedna žena uhvatila ukoštac sa akademskim oblastima (istorijom i naukom) kojima se još uvek, na našu veliku žalost, pretežno bave muškarci.
Dr Džarman je odličan pisac i ima sjajan stil pripovedanja. Njena posvećenost detaljima je bez premca – privlači čitaoce kombinacijom sjajnog pripovedanja i zanimljivih istorijskih činjenica.
Priča u knjizi „Kraljevi reka“ kreće se podjednako glatko kao oni dugi brodovi koji su plovili rekama istočne Evrope pre hiljadu godina. Jednostavna i živopisna priča o tome kako je jedna perla prešla put od Indije do vikinškog groba u Engleskoj puna je uzbuđenja, zanimljivih istorijskih činjenica (uz trunku fikcije) i divnog narativa, zbog kojih ćete ovu knjigu bukvalno progutati.
Ako želite da potpuno preispitate svoje pretpostavke o Vikinzima i njihovoj umešanosti u ranosrednjovekovne trgovačke rute koje su, bukvalno, povezale svet, onda je ovo prava knjiga za vas.
U ovoj knjizi je naročito interesantno što se pominju i pogrebne orgije... ali moraćete ipak da je pročitate kako biste saznali više o tome. Nismo od onih koji olako otkrivaju tajne...
U vreme kada se čini da se svet okreće ka istoku, ka Aziji, podsetimo se da su Vikinzi to prvi uradili!
Autor: Džonatan Vilijamson
Izvor: thevikingherald.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Autorka će se u ovoj knjizi pozabaviti vezom između ranih srednjovekovnih društava i njihove privrede i objasniti u kojoj meri je ranosrednjovekovna privreda zaista bila globalna.
Sitnice koje pokreću velike događaje
Ne dešava se često da mala perla, stara više od hiljadu godina, može da promeni način na koji doživljavamo istoriju.
Međutim, upravo to se dogodilo dr Ket Džarman dok je pretraživala arhivsku građu u tihom engleskom gradiću Reptonu, koji se nalazi u samom središtu živopisnog centralnog dela Engleske.
Ova perla od karneola, poludragi kamen smećkastonarandžaste boje, otkrivena je u grobu koji potiče iz doba Vikinga. U tom grobu bili su sahranjeni ratnici koji su pripadali Velikoj vojsci koja je ovim područjem Engleske harala krajem 9. veka.
Istraga o tačnom poreklu ove perle – kako i zašto se našla u vikinškom grobu usred Engleske – poslužila je kao kostur ove knjige.
Kako se ispostavilo, perla je sa Velikom vojskom stigla putem trgovačkih ruta koje su povezivale ovaj deo sveta koji je bio pod uticajem Nordijaca sa, da ne poverujete, Gudžaratom u dalekoj Indiji.
Da, Gudžarat. Deo zapadne Indije kog zapljuskuju talasi Indijskog okeana.
Dakle, šta nam ova sićušna perla od karneola iz Gudžarata može reći o domašaju skandinavskih naroda i kulture?
Stare pretpostavke, nove teorije i nova tehnologija
Nakon uvoda u kome je predstavljena naša odvažna i naputovana, mala, gudžaratska perla, ostatak knjige je posvećen novom osvrtu na Vikinge.
Tradicionalna pretpostavka je da su u ranom srednjem veku Vikinzi živeli u svetu u kome nisu opstale trgovačke mreže iz doba Rimskog carstva koje su povezivale veliki deo Evrope sa ostatkom sveta (tj. Afrikom i Azijom). Ova zastarela pretpostavka je sada prevaziđena zahvaljujući knjizi „Kraljevi reka“.
Dr Džarman put ove perle prati unatrag – od britanske grobnice do Skandinavije, baltičkog regiona, raznih rečnih sistema koji su povezivali istočnu Evropu i rusku stepu sa baltičkim regionom, sve do jednog od najvećih gradova srednjovekovnog sveta – Bagdada.
Poliglotski građani različitih kultura, etničkih grupa i religija, a među njima i neki vikinški trgovci i ratnici, živeli su i svakodnevno trgovali u ovoj velikoj metropoli. Bagdad se, naravno, nalazio u okviru čuvenih Puteva svile koji su preko zapadne Azije povezivali Evropu sa centralnom i istočnom Azijom.
Uz veliku pomoć novih tehnologija i metoda – forenzičkih tehnika za analizu ne samo ljudskih ostataka već i materijalnih – dr Džarman doprinosi osporavanju starih pretpostavki i otkrivanju novih istorijskih činjenica.
Njen rad pomaže da se promeni način na koji istoričari i akademici razmišljaju o globalizaciji ranog srednjeg veka.
Zaista izvrsno štivo
Iako se u njoj spominju stručni termini, poput radiokarbonskog datiranja, knjiga „Kraljevi reka“ je zaista izuzetna. Ne samo da je proglašena za najbolju knjigu u 2021. godini prema londonskom Tajmsu već su je pohvalili slavni istoričari i autori poput Vilijama Dalrimpla i slavnog Majkla Vuda.
Takođe je pravo osveženje (iako smo dugo na to čekali) to što se jedna žena uhvatila ukoštac sa akademskim oblastima (istorijom i naukom) kojima se još uvek, na našu veliku žalost, pretežno bave muškarci.
Dr Džarman je odličan pisac i ima sjajan stil pripovedanja. Njena posvećenost detaljima je bez premca – privlači čitaoce kombinacijom sjajnog pripovedanja i zanimljivih istorijskih činjenica.
Priča u knjizi „Kraljevi reka“ kreće se podjednako glatko kao oni dugi brodovi koji su plovili rekama istočne Evrope pre hiljadu godina. Jednostavna i živopisna priča o tome kako je jedna perla prešla put od Indije do vikinškog groba u Engleskoj puna je uzbuđenja, zanimljivih istorijskih činjenica (uz trunku fikcije) i divnog narativa, zbog kojih ćete ovu knjigu bukvalno progutati.
Ako želite da potpuno preispitate svoje pretpostavke o Vikinzima i njihovoj umešanosti u ranosrednjovekovne trgovačke rute koje su, bukvalno, povezale svet, onda je ovo prava knjiga za vas.
U ovoj knjizi je naročito interesantno što se pominju i pogrebne orgije... ali moraćete ipak da je pročitate kako biste saznali više o tome. Nismo od onih koji olako otkrivaju tajne...
U vreme kada se čini da se svet okreće ka istoku, ka Aziji, podsetimo se da su Vikinzi to prvi uradili!
Autor: Džonatan Vilijamson
Izvor: thevikingherald.com
Prevod: Kristijan Vekonj
