Prikaz knjige „Kratka istorija poroka“: Alkohol, seks, droga su nas ujedinjavali tokom vekova
U britkim poglavljima, utemeljenim na podrobnim istraživanjima, urednik sajta Cracked, Robert Evans ispostavlja listu „poroka“ koji su pomogli u podmazivanju zupčanika društvene interakcije.
Alkohol, kao što ste možda i pretpostavili, zauzima prvo mesto. Evans pominje „hipotezu pijanog majmuna“ gde govori kako su naši majmunski preci imali koristi tako što su jeli prirodno fermentisano voće, zato što je voće, kad proces fermentacije dostigne svoj vrhunac, puno šećera i kalorija, a to je značajno ako ste često na ivici izgladnelosti.
Prateći tok evolucije, Evans navodi studije koje govore o tome da su se ljudi skrasili i počeli da se bave poljoprivrednom kako bi imali pouzdan izvor žitarica za spravljanje piva.
Ponešto od onoga što on definiše kao greh, većini nas ne deluje tako: da li većina ljudi misli o muzici kao poroku? Ipak, ona studija koja tvrdi da je muzika droga (zato što stimuliše proizvodnju dopamina u mozgu) daje neustrašivom autoru šansu za raspravu kako je engleski Stounhendž „napravljen za rejv.“ Sakupio je grupu prijatelja bubnjara ispred modela Stounhendža u Kaliforniji kako bi proizveli odjekujući huk koji je bio „kao da se nalazite u unutrašnjosti gonga.“
Kako knjiga odmiče, saznaćemo u čemu leži tajna vrlina narcističkog prevelikog samopouzdanja (muškarci) i seksualnog zanata (žene), i tu autor počinje da govori o privlačnosti droga.
Evans ne propagira korišćenje ovog (još uvek) zabranjenog voća. („Da ne bih završio u zatvoru i da Uprava za narkotike ne bi upala u prostorije mog izdavača, pišući ovu knjigu pridržavao sam se jednog strogog pravila – nema zabranjenih droga“, objašnjava.)
U interesu nauke, Evans se pobrinuo da temeljno testira svoje zamorčiće i ispostaviće zastrašujući izveštaj o pravljenju rakije od daždevnjaka, tako što se „iscedi“ otrov iz daždevnjaka, ili o pravljenju „beskućničkog vina“ od „neverovatne količine trulog voća“ – sa sve receptima za one sklone izazovima – čine ovu knjigu nezaboravnom.
Šalu na stranu, Evans želi da ukaže na ozbiljne stvari.
„Svaki porok o kom sam pisao u ovoj knjizi nastao je kao neka vrsta ritualizovanog ponašanja,“ objašnjava.
Drugim rečima, ovakva ponašanja nisu bila deo individualnih zadovoljstava, ili način da se preokrene svet, već sredstva pomoću kojih su se društva dovodila u harmoniju.
Zato Evans kaže: „Uživajte u svojim porocima, ali ih i poštujte.“
Izvor: dispatch.com
Prevod: Miloš Vulikić
Alkohol, kao što ste možda i pretpostavili, zauzima prvo mesto. Evans pominje „hipotezu pijanog majmuna“ gde govori kako su naši majmunski preci imali koristi tako što su jeli prirodno fermentisano voće, zato što je voće, kad proces fermentacije dostigne svoj vrhunac, puno šećera i kalorija, a to je značajno ako ste često na ivici izgladnelosti.
Prateći tok evolucije, Evans navodi studije koje govore o tome da su se ljudi skrasili i počeli da se bave poljoprivrednom kako bi imali pouzdan izvor žitarica za spravljanje piva.
Ponešto od onoga što on definiše kao greh, većini nas ne deluje tako: da li većina ljudi misli o muzici kao poroku? Ipak, ona studija koja tvrdi da je muzika droga (zato što stimuliše proizvodnju dopamina u mozgu) daje neustrašivom autoru šansu za raspravu kako je engleski Stounhendž „napravljen za rejv.“ Sakupio je grupu prijatelja bubnjara ispred modela Stounhendža u Kaliforniji kako bi proizveli odjekujući huk koji je bio „kao da se nalazite u unutrašnjosti gonga.“
Kako knjiga odmiče, saznaćemo u čemu leži tajna vrlina narcističkog prevelikog samopouzdanja (muškarci) i seksualnog zanata (žene), i tu autor počinje da govori o privlačnosti droga.
Evans ne propagira korišćenje ovog (još uvek) zabranjenog voća. („Da ne bih završio u zatvoru i da Uprava za narkotike ne bi upala u prostorije mog izdavača, pišući ovu knjigu pridržavao sam se jednog strogog pravila – nema zabranjenih droga“, objašnjava.)
U interesu nauke, Evans se pobrinuo da temeljno testira svoje zamorčiće i ispostaviće zastrašujući izveštaj o pravljenju rakije od daždevnjaka, tako što se „iscedi“ otrov iz daždevnjaka, ili o pravljenju „beskućničkog vina“ od „neverovatne količine trulog voća“ – sa sve receptima za one sklone izazovima – čine ovu knjigu nezaboravnom.
Šalu na stranu, Evans želi da ukaže na ozbiljne stvari.
„Svaki porok o kom sam pisao u ovoj knjizi nastao je kao neka vrsta ritualizovanog ponašanja,“ objašnjava.
Drugim rečima, ovakva ponašanja nisu bila deo individualnih zadovoljstava, ili način da se preokrene svet, već sredstva pomoću kojih su se društva dovodila u harmoniju.
Zato Evans kaže: „Uživajte u svojim porocima, ali ih i poštujte.“
Izvor: dispatch.com
Prevod: Miloš Vulikić
