Prikaz knjige „Ljubav, medicina i čuda“: Drugačije lečenje
Postoje okolnosti u kojima je čovek, ukoliko sebi želi dobro, prinuđen da deluje programirano, bezmalo poput kompjutera. Paradoks leži u tome što je dobar deo takvih situacija daleko od računarske nadličnosti, budući da je vezan za emocije. Konkretnije, kad čovek ozbiljno oboli, ako želi da produži život, prinuđen je da se sa bolešću suoči uključivši pozitivna osećanja i da se strogo programira odbacujući sva ona koja bi ga u tome omela. Poslednja rečenica možda bi mogla da čini najkraći sažetak prve od niza svetski uspešnih knjiga američkog lekara Bernarda Bernija Zigela (1932) „Ljubav, medicina i čuda“.
Svojim prvencem autor je revolucionarno unapredio oblast psihoneuroimunologije i holizma u medicini. U dva odeljka knjige Oduhovljavanje tela i Otelovljavanje duha Zigel višestruko osvešćuje i radikalizuje spoznaju da pacijenti koji pristupe svom ozbiljnom problemu uključivši snagu volje, imaju mnogo više šanse da se izleče od onih što klonu duhom. Osvešćivanje rečenog saznanja ispoljava se u autorovom zaključku da, na primer, kancer nije primarna bolest, već je izazvana ličnim negativnim i potisnutim emocijama, a može se lečiti uključivanjem onih pozitivnih, koja podrazumevaju ljubav prema životu i sebi. Ali i prema bližnjem: čovek koji voli samo sebe a ne razvija empatiju spram drugih zapravo zapada u oblast negativnih osećanja.
„Suočavanje s ljubavlju“ uključuje prateće snove, crteže i mentalne slike, što sve znači odustajanje od klasičnog lečenja, ali ne u meri i na način koji znači da se pribegava onom, alternativnom, u poznatom smislu te reči. Poenta je da, dok klasični lekari tretiraju pacijenta praktično kao broj i njegov tretman svode na to da mu posredstvom raznih terapija i lekova praktično prodaju strah, samoosvešćivanje bolesti polazi od nespornog zaključka da je svaki čovek jedinstven, što je dokazano činjenicom da se bolesti ispoljavaju na različite načine, od slučaja do slučaja, uključujući i načine na koje osoba završi život. Malo je reći da je, sa svim predloženim merama, ovakav pristup bio revolucionaran u medicini 1986. godine, kada je knjiga „Ljubav, medicina i čuda“ izvorno objavljena.
Zigel donosi zaključke na osnovu slučajeva onih svojih pacijenata koje naziva izuzetnima jer su se uspešno, snagom volje i ljubavi, suočili s bolešću. Što je na neki način najbolje u celom tekstu, takvi primeri obiluju duhovitostima koje su oprečne zastrašujućoj temi i utoliko su korisnije. S druge strane, koliko stručna, pred vama je i filozofska knjiga. Naime, ukoliko bi se iz nje odstranile anegdote i storije o izuzetnim pacijentima, ostalo bi mnoštvo citata koji se tiču idealnog odnosa prema životu. Na kraju krajeva, „Ljubav, medicina i čudo“ je, praktično i u isti mah, i priručnik samopoći jer ono na čemu Zigel insistira – voleti sebe, druge i život – jeste u bilo kojim okolnostima dovoljno za unapređenje kvaliteta vlastitog življenja i, u većini slučajeva, za njegovo duže trajanje. Sve ovo, naravno, ne znači da se pridržavanjem knjige doktora Bernija pacijent ne suočava sa stvarnošću bolesti. On to i te kako čini, samo na drugačiji i još uvek manjinski način.
Autor: Domagoj Petrović
Svojim prvencem autor je revolucionarno unapredio oblast psihoneuroimunologije i holizma u medicini. U dva odeljka knjige Oduhovljavanje tela i Otelovljavanje duha Zigel višestruko osvešćuje i radikalizuje spoznaju da pacijenti koji pristupe svom ozbiljnom problemu uključivši snagu volje, imaju mnogo više šanse da se izleče od onih što klonu duhom. Osvešćivanje rečenog saznanja ispoljava se u autorovom zaključku da, na primer, kancer nije primarna bolest, već je izazvana ličnim negativnim i potisnutim emocijama, a može se lečiti uključivanjem onih pozitivnih, koja podrazumevaju ljubav prema životu i sebi. Ali i prema bližnjem: čovek koji voli samo sebe a ne razvija empatiju spram drugih zapravo zapada u oblast negativnih osećanja.
„Suočavanje s ljubavlju“ uključuje prateće snove, crteže i mentalne slike, što sve znači odustajanje od klasičnog lečenja, ali ne u meri i na način koji znači da se pribegava onom, alternativnom, u poznatom smislu te reči. Poenta je da, dok klasični lekari tretiraju pacijenta praktično kao broj i njegov tretman svode na to da mu posredstvom raznih terapija i lekova praktično prodaju strah, samoosvešćivanje bolesti polazi od nespornog zaključka da je svaki čovek jedinstven, što je dokazano činjenicom da se bolesti ispoljavaju na različite načine, od slučaja do slučaja, uključujući i načine na koje osoba završi život. Malo je reći da je, sa svim predloženim merama, ovakav pristup bio revolucionaran u medicini 1986. godine, kada je knjiga „Ljubav, medicina i čuda“ izvorno objavljena.
Zigel donosi zaključke na osnovu slučajeva onih svojih pacijenata koje naziva izuzetnima jer su se uspešno, snagom volje i ljubavi, suočili s bolešću. Što je na neki način najbolje u celom tekstu, takvi primeri obiluju duhovitostima koje su oprečne zastrašujućoj temi i utoliko su korisnije. S druge strane, koliko stručna, pred vama je i filozofska knjiga. Naime, ukoliko bi se iz nje odstranile anegdote i storije o izuzetnim pacijentima, ostalo bi mnoštvo citata koji se tiču idealnog odnosa prema životu. Na kraju krajeva, „Ljubav, medicina i čudo“ je, praktično i u isti mah, i priručnik samopoći jer ono na čemu Zigel insistira – voleti sebe, druge i život – jeste u bilo kojim okolnostima dovoljno za unapređenje kvaliteta vlastitog življenja i, u većini slučajeva, za njegovo duže trajanje. Sve ovo, naravno, ne znači da se pridržavanjem knjige doktora Bernija pacijent ne suočava sa stvarnošću bolesti. On to i te kako čini, samo na drugačiji i još uvek manjinski način.
Autor: Domagoj Petrović
