Prikaz knjige „Odakle sam bila, više nisam“
Kako opisati roman/ zbirku priča / knjigu Dejana Tiago-Stankovića „Odakle sam bila, više nisam“ koju je nedavno objavila beogradska Laguna?
Kao lenjo nedeljno prepodne, osunčano i puno smeha? Kao prvo jutro po dolasku na more, dok pijuckate jutarnju kafu i gledate u veliko plavo? Ova knjiga je sve to i mnogo, mnogo više, a Tiago-Stanković brzim i odlučnim korakom grabi ka vrhu moje liste omiljenih pisaca, ikad.
„Odakle sam bila, više nisam“ je književni prvenac Tiago-Stankovića, prevodioca nobelovaca – Žozea Saramaga na srpski i Ive Andrića na portugalski, koji je autor za Lagunu preradio, dopričao, pojasnio, dopisao i izbrusio u romaneskni kaleidoskop priča, ljudi, zvukova, mirisa, boja jednog grada.
Tiago-Stanković je napisao roman o svom Lisabonu, gradu u kom živi više godina. Deo priča je objavljen na portugalskom pa ih je autor „preveo“ na „maternji jezik“, deo priča je na srpskom.
Pisac je vrlo šarmantno, beskrajno duhovito, i vešto čitaocima ponudio vinjete iz viševekovne vrlo interesantne istorije prestonice nekada svetske sile.
Od priče o Direrovom nosorogu i dedi koji se zbabio, preko priča o prijateljima, prolaznicima, rumenim krovovima lisabonskim, ulicama i stepenicama do kocke za supu, Tiago-Stanković maestralno priziva sve boje jednog fascinantnog grada bogate istorije i kulture, na momente vrlo sličnog Beogradu a zapravo potpuno različitog.
Kao vešt posmatrač sa vrsnim smislom za humor, Tiago-Stanković je u ovoj predivnoj, prelepoj knjizi uspeo da prizove i zvuke fada i mirise okeana i nedeljnog ručka i žamor glasova i veš koji se suši, začine, sunce i sve te (ne)obične ljude koji čine jedan grad onim što jeste.
Osim referenci na drage mu pisce, zanimljivosti iz istorije grada i zemlje, isečaka iz života stanovnika „Lišboe“, Tiago-Stanković nudi čitaocima nešto što nam je svima nedostajalo i što se sve ređe sreće – istinskog uživanja u čitanju i onaj dobar osećaj zadovoljstva i mira kada pročitate knjigu.
Ne mogu dovoljno da preporučim ovu knjigu. Svaki put kada mi u ruke dođe Tiagova knjiga, pomislim da je njegova najbolja i onda pročitam sledeću i shvatim da je ta bolja. Tako sam išla od Zamaleka preko Estorila i evo sada do „Odakle sam bila, više nisam“. Izdvojte vreme, ušuškajte se ispod ćebeta i zaronite u Lisabon Tiago-Stankovića. Biće vam to najbolje putovanje u životu.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
Kao lenjo nedeljno prepodne, osunčano i puno smeha? Kao prvo jutro po dolasku na more, dok pijuckate jutarnju kafu i gledate u veliko plavo? Ova knjiga je sve to i mnogo, mnogo više, a Tiago-Stanković brzim i odlučnim korakom grabi ka vrhu moje liste omiljenih pisaca, ikad.
„Odakle sam bila, više nisam“ je književni prvenac Tiago-Stankovića, prevodioca nobelovaca – Žozea Saramaga na srpski i Ive Andrića na portugalski, koji je autor za Lagunu preradio, dopričao, pojasnio, dopisao i izbrusio u romaneskni kaleidoskop priča, ljudi, zvukova, mirisa, boja jednog grada.
Tiago-Stanković je napisao roman o svom Lisabonu, gradu u kom živi više godina. Deo priča je objavljen na portugalskom pa ih je autor „preveo“ na „maternji jezik“, deo priča je na srpskom.
Pisac je vrlo šarmantno, beskrajno duhovito, i vešto čitaocima ponudio vinjete iz viševekovne vrlo interesantne istorije prestonice nekada svetske sile.
Od priče o Direrovom nosorogu i dedi koji se zbabio, preko priča o prijateljima, prolaznicima, rumenim krovovima lisabonskim, ulicama i stepenicama do kocke za supu, Tiago-Stanković maestralno priziva sve boje jednog fascinantnog grada bogate istorije i kulture, na momente vrlo sličnog Beogradu a zapravo potpuno različitog.
Kao vešt posmatrač sa vrsnim smislom za humor, Tiago-Stanković je u ovoj predivnoj, prelepoj knjizi uspeo da prizove i zvuke fada i mirise okeana i nedeljnog ručka i žamor glasova i veš koji se suši, začine, sunce i sve te (ne)obične ljude koji čine jedan grad onim što jeste.
Osim referenci na drage mu pisce, zanimljivosti iz istorije grada i zemlje, isečaka iz života stanovnika „Lišboe“, Tiago-Stanković nudi čitaocima nešto što nam je svima nedostajalo i što se sve ređe sreće – istinskog uživanja u čitanju i onaj dobar osećaj zadovoljstva i mira kada pročitate knjigu.
Ne mogu dovoljno da preporučim ovu knjigu. Svaki put kada mi u ruke dođe Tiagova knjiga, pomislim da je njegova najbolja i onda pročitam sledeću i shvatim da je ta bolja. Tako sam išla od Zamaleka preko Estorila i evo sada do „Odakle sam bila, više nisam“. Izdvojte vreme, ušuškajte se ispod ćebeta i zaronite u Lisabon Tiago-Stankovića. Biće vam to najbolje putovanje u životu.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
