Prikaz knjige „Ostati ili otići?“: Leka za narcise nema – bežite glavom bez obzira ili smanjite očekivanja
Osnovne karakteristike narcisoidnog poremećaja su: nedostatak empatije, grandioznost, nemogućnost doživljaja griže savesti i krivice. Narcisi ne mogu da osete pravu ljubav, oni mogu da je odglume. Veoma su šarmantni, inteligentni, ali i manipulativni. Pa kako živeti ili kako otići od ovakve osobe?
Narcisizam i narcisoidni poremećaj ličnosti jeste problem koji je veoma aktuelan. Ljudi se sa osobama koje imaju narcisoidni poremećaj ličnosti susreću na raznorazne načine: u vezi su sa njima, nekada se sa njima sreću na poslu ili na neki drugi način. Iz tog odnosa mnogi izlaze povređeni, ali se osećaju kao da ne znaju šta ime se desilo. Ramani Durvasula, klinički psiholog i profesor na Državnom univerzitetu u Kaliforniji, napisala je knjigu „Ostati ili otići?“ sa podnaslovom: narcisoidnost je epidemija današnjice koja se brzo širi, a kojom je pokušala da objasni ljudima šta to znači imati kontakt, biti u vezi sa osobom koja ima narcisoidni poremećaj ličnosti i kako preživeti ovaj odnos i iz njega izaći koliko-toliko mentalno zdrav. Ili, kako živeti sa narcisom ukoliko ne želite ili ne možete da odete?
Povodom objavljivanja ove knjige kuća Laguna je organizovala tribinu na kojoj su o tom poremećaju ličnosti govorili profesorka Vesna Nikolić Ristanović iz Viktimološkog društva Srbije, Jasmina Radojičić, urednica knjige „Ostati ili otići?“, i Aleksandra Đurić, psihoterapeut i profesor.
Nema leka za narcise
Za narcisoidni poremećaj ličnosti nema leka, kaže autorka knjige. Jedino možete da naučite kako da živite s takvim osobama ukoliko su to vaši bližnji. Ipak, ova knjiga savetuje da se od ovakvih osoba beži glavom bez obzira.
„Sam pojam narcisizma nije nužno negativan. Imamo i zdrav narcisizam, odnosno zdravo samoljublje. Treba napraviti razliku između patološkog narcisizma i ovog prvog. Dakle, ne bi bilo dobro da ne postoji doza samoljublja, odnosno konstruktivnog samoljublja, ali autorka ove knjige usmerila se na poremećaj ličnosti koji ostavlja destruktivne posledice kod ljudi koji su s tim osobama u kontaktu. Kada govorimo o narcisima generalno, oni su ljudi koji jedan veliki bazični nedostatak svoje ličnosti i percepcije svog bića kompenzuju tako što zauzimaju superiornu ulogu. Veoma je teško biti u kontaktu i ostati mentalno zdrav u toj vrsti odnosa jer su brojne karakteristike narcisoidnosti i izuzetno su kompleksne, a služe kao njihov odbrambeni mehanizam i zaštita. Osnovne karakteristike narcisoidnog poremećaja jesu: nedostatak empatije, pre svega, grandioznost, nemogućnost doživljaja griže savesti i krivice. S tim karakteristikama je teško funkcionisati, a da ne pričamo tek o nekim manipulativnim tehnikama koje narcisoidne osobe imaju. Ima li leka za narcise? Samo se nadajte. Još nije smišljen. Lek je da ih oteramo, jer ako ne igramo njihovu igru, vrlo brzo ćemo izaći iz njihove sfere interesovanja“, kaže psihoterapeut Aleksandra Đurić, i objašnjava šta može da bude cena života s narcisom:
„Cena je gubitak individualnosti, i samopouzdanja, i mentalne snage, i na kraju potpuna emocionalna iscrpljenost. Oni traže potpunu fokusiranost na njih, vrlo su egocentrični. Vrlo su manipulativni. Podmukli su kada osete da im partner izmiče. Izuzetno su šarmantni, veoma su inteligentni, pa po par puta obrnu krug u tom lepom ponašanju, koje je odglumljeno. Oni su zaista u stanju da odglume emocije. Vrlo su vični u laskanju i traženju slabe tačke na osnovu koje manipulišu i osvajaju partnera. I onda se mi držimo te predstave iz prošlosti, ne želimo da uočimo obrasce koji su evidentni i koji se stalno ponavljaju. Odnosno, onog momenta kada narcisi osete sigurnost, kada osete da je partner vezan za njih, često promene ponašanje: nema tu više divljenja ni grandioznosti, nije to više ta publika i oni idu dalje ostavljajući osobu u stanju sa velikim znakom pitanja: gde sam pogrešila? Žrtve narcisa ne traže grešku u narcisu nego u sebi.“
Ko su žrtve narcisa
Jasmina Radojičić, urednica knjige „Ostati ili otići?“, kaže da su ljudi koji su u vezi s narcisima obično osobe koje veruju u mit o lepotici i zveri.
„To su osobe koje imaju izraženu empatiju. Verujući u mit o lepotici i zveri, žive u uverenju da ako budu dovoljno požrtvovane, taj će se princ s početka veze vratiti. To je jedan mit koji zbog raznih razloga opstaje u savremenoj kulturi, a u vezi sa narcisom se zaista pokazuje kao mit i treba ga što pre razbiti.“
Psihoterapeut Aleksandra Đurić navodi još jedan tip ličnosti koji ulazi u odnose i veze sa osobama s narcisoidnim poremećajem:
„Osobe koje imaju partnera narcisa jesu one koje su imale roditelje s narcisoidnim poremećajem ličnosti i to ne zato što one žele da odaberu takve partnere, već zato što su to za njih nesvesno poznati obrasci. Ili su to osobe koje imaju neke duboko emocionalno nedovršene poslove u samoj primarnoj relaciji s roditeljskom figurom, a koje nesvesno pokušavaju da isprave u partnerskom odnosu. Manje-više, sve nedovršene porodične, nezadovoljene razvojne porodične odnose, mi preslikavamo na partnerske odnose. Osoba koja je u toj simbiotskoj vezi sa narcisom, sa idejom da će spasti svog partnera ukoliko bude dobra, vredna, strpljiva, puna razumevanja, nadomestiti sve traume koje je doživeo u detinjstvu i slično, jeste konarcis. I to je jedan vid prikrivene narcisoidnosti.“
Da li narcisi osećaju ljubav
Sve dok je ljubav vezana za njih same, narcisi mogu da odglume ljubav.
„Ima jedna rečenica u ovoj knjizi: za narcise je sve jedna velika predstava. Sve dok u narcisima potkrepljujete ideju o njihovoj veličini, grandioznosti, važnosti, oni će biti sposobni ne da osete, ali da odglume ljubav kako bi zauzvrat dobijali potkrepljivanje. Onog momenta kada dožive konstruktivnu kritiku, doživljavaju je vrlo tragično. Najekstremniji primer narcisizma jeste doživljaj odbacivanja: onog momenta kada im se suprotstavite ili kažete nešto što ne vole da čuju oni to doživljajvaju kao odbacivanje“, kaže psihoterapeutkinja. Ona navodi primer iz svoje prakse kako lekovit može da bude odlazak iz veze s narcisom.
Ostati ili otići
„Imala sam pacijentkinju koja je izašla iz braka s narcisom i mogu da kažem da je taj odlazak bio lekovit po nju, jer zaista su narcisi toliko sposobni da dovedu osobu u stanje da neverovatno sumnjaju u sebe. Do te mere su manipulativni da se osoba zaista pita šta sa njom nije u redu, što na duge staze emocionalno i psihosomatski iscrpljuje žrtvu. Zamislite taj momenat kada pored sebe imate osobu koja je potpuno fokusirana na sebe, na svoju potrebu za divljenjem, da teži da krivi partnera i da ga kontroliše. Kako zaista preživeti na duge staze a da to ne ostavi duboke mentalne i emotivne posledice? Mislim da je autorka poručila šta je pametnije učiniti: na koricama knjige je zeleni znak 'otići', a crveni 'ostati'.
Možda je glavna poruka da ukoliko želite da ostanete s narcisom u vezi, smanjite svoja očekivanja od partnera. Narcis ne može da se izmesti iz sebe i razume vas. To se neće desiti. Razgovori s narcisima su 'kakvo je vreme bilo danas', nešto što njega interesuje, ali ne neka suštinska razmena ni psihološka podrška.
Ono što je najvažnije jeste da nikako i ni u kom slučaju ne prekidate odnose sa porodicom i bliskim prijateljima. Takva izolacija je pogubna po osobu koja je u vezi s narcisom. Treba reći da do udaljenosti od familije i prijatelja najčešće dolazi iz stida i osećanja krivice što ostajemo u takvom odnosu i nismo u stanju da ga prekinemo, pa se povlačimo. S druge strane, narcis je vrlo vešt da svesno i manipulativno traži mane prijateljima i porodici partnera, tako da je vremenom na jedan vrlo perfidan način izoluje iz društvenog konteksta, ostavljajući 'žrtvu' bez porodične socijalne podrške“, kaže psihoterapeut Aleksandra Đurić. Ona objašnjava i da li su narcisi ikada srećni.
Da li je narcis srećan
„Narcis nije u stanju da oseća grižu savesti. Pored nedostatka empatije, što je njegova osnovna karakteristika, stoji nemogućnost da oseća krivicu za neka svoja dela. On suštinski ne voli sebe, on kompenzuje duboko osećanje nesreće i nesigurnosti tako što ima potrebu da dominira i kontroliše druga ljudska bića. Najčešće su narcisi bili primarno žrtve velikog psihološkog, emocionalnog, pa čak i fizičkog zlostavljanja od strane drugog narcisa u porodici. Takođe, narcis može postati i osoba koja je prezaštićena i koja živi u porodičnom kontekstu gde se hvali bez pokrića, tako da postoje ta dva polariteta kada je reč o stvaranju narcisizma“, zaključak je ovog stručnjaka.
Autor: J. Živković
Izvor: informer.rs
Narcisizam i narcisoidni poremećaj ličnosti jeste problem koji je veoma aktuelan. Ljudi se sa osobama koje imaju narcisoidni poremećaj ličnosti susreću na raznorazne načine: u vezi su sa njima, nekada se sa njima sreću na poslu ili na neki drugi način. Iz tog odnosa mnogi izlaze povređeni, ali se osećaju kao da ne znaju šta ime se desilo. Ramani Durvasula, klinički psiholog i profesor na Državnom univerzitetu u Kaliforniji, napisala je knjigu „Ostati ili otići?“ sa podnaslovom: narcisoidnost je epidemija današnjice koja se brzo širi, a kojom je pokušala da objasni ljudima šta to znači imati kontakt, biti u vezi sa osobom koja ima narcisoidni poremećaj ličnosti i kako preživeti ovaj odnos i iz njega izaći koliko-toliko mentalno zdrav. Ili, kako živeti sa narcisom ukoliko ne želite ili ne možete da odete?
Povodom objavljivanja ove knjige kuća Laguna je organizovala tribinu na kojoj su o tom poremećaju ličnosti govorili profesorka Vesna Nikolić Ristanović iz Viktimološkog društva Srbije, Jasmina Radojičić, urednica knjige „Ostati ili otići?“, i Aleksandra Đurić, psihoterapeut i profesor.
Nema leka za narcise
Za narcisoidni poremećaj ličnosti nema leka, kaže autorka knjige. Jedino možete da naučite kako da živite s takvim osobama ukoliko su to vaši bližnji. Ipak, ova knjiga savetuje da se od ovakvih osoba beži glavom bez obzira.
„Sam pojam narcisizma nije nužno negativan. Imamo i zdrav narcisizam, odnosno zdravo samoljublje. Treba napraviti razliku između patološkog narcisizma i ovog prvog. Dakle, ne bi bilo dobro da ne postoji doza samoljublja, odnosno konstruktivnog samoljublja, ali autorka ove knjige usmerila se na poremećaj ličnosti koji ostavlja destruktivne posledice kod ljudi koji su s tim osobama u kontaktu. Kada govorimo o narcisima generalno, oni su ljudi koji jedan veliki bazični nedostatak svoje ličnosti i percepcije svog bića kompenzuju tako što zauzimaju superiornu ulogu. Veoma je teško biti u kontaktu i ostati mentalno zdrav u toj vrsti odnosa jer su brojne karakteristike narcisoidnosti i izuzetno su kompleksne, a služe kao njihov odbrambeni mehanizam i zaštita. Osnovne karakteristike narcisoidnog poremećaja jesu: nedostatak empatije, pre svega, grandioznost, nemogućnost doživljaja griže savesti i krivice. S tim karakteristikama je teško funkcionisati, a da ne pričamo tek o nekim manipulativnim tehnikama koje narcisoidne osobe imaju. Ima li leka za narcise? Samo se nadajte. Još nije smišljen. Lek je da ih oteramo, jer ako ne igramo njihovu igru, vrlo brzo ćemo izaći iz njihove sfere interesovanja“, kaže psihoterapeut Aleksandra Đurić, i objašnjava šta može da bude cena života s narcisom:
„Cena je gubitak individualnosti, i samopouzdanja, i mentalne snage, i na kraju potpuna emocionalna iscrpljenost. Oni traže potpunu fokusiranost na njih, vrlo su egocentrični. Vrlo su manipulativni. Podmukli su kada osete da im partner izmiče. Izuzetno su šarmantni, veoma su inteligentni, pa po par puta obrnu krug u tom lepom ponašanju, koje je odglumljeno. Oni su zaista u stanju da odglume emocije. Vrlo su vični u laskanju i traženju slabe tačke na osnovu koje manipulišu i osvajaju partnera. I onda se mi držimo te predstave iz prošlosti, ne želimo da uočimo obrasce koji su evidentni i koji se stalno ponavljaju. Odnosno, onog momenta kada narcisi osete sigurnost, kada osete da je partner vezan za njih, često promene ponašanje: nema tu više divljenja ni grandioznosti, nije to više ta publika i oni idu dalje ostavljajući osobu u stanju sa velikim znakom pitanja: gde sam pogrešila? Žrtve narcisa ne traže grešku u narcisu nego u sebi.“
Ko su žrtve narcisa
Jasmina Radojičić, urednica knjige „Ostati ili otići?“, kaže da su ljudi koji su u vezi s narcisima obično osobe koje veruju u mit o lepotici i zveri.
„To su osobe koje imaju izraženu empatiju. Verujući u mit o lepotici i zveri, žive u uverenju da ako budu dovoljno požrtvovane, taj će se princ s početka veze vratiti. To je jedan mit koji zbog raznih razloga opstaje u savremenoj kulturi, a u vezi sa narcisom se zaista pokazuje kao mit i treba ga što pre razbiti.“
Psihoterapeut Aleksandra Đurić navodi još jedan tip ličnosti koji ulazi u odnose i veze sa osobama s narcisoidnim poremećajem:
„Osobe koje imaju partnera narcisa jesu one koje su imale roditelje s narcisoidnim poremećajem ličnosti i to ne zato što one žele da odaberu takve partnere, već zato što su to za njih nesvesno poznati obrasci. Ili su to osobe koje imaju neke duboko emocionalno nedovršene poslove u samoj primarnoj relaciji s roditeljskom figurom, a koje nesvesno pokušavaju da isprave u partnerskom odnosu. Manje-više, sve nedovršene porodične, nezadovoljene razvojne porodične odnose, mi preslikavamo na partnerske odnose. Osoba koja je u toj simbiotskoj vezi sa narcisom, sa idejom da će spasti svog partnera ukoliko bude dobra, vredna, strpljiva, puna razumevanja, nadomestiti sve traume koje je doživeo u detinjstvu i slično, jeste konarcis. I to je jedan vid prikrivene narcisoidnosti.“
Da li narcisi osećaju ljubav
Sve dok je ljubav vezana za njih same, narcisi mogu da odglume ljubav.
„Ima jedna rečenica u ovoj knjizi: za narcise je sve jedna velika predstava. Sve dok u narcisima potkrepljujete ideju o njihovoj veličini, grandioznosti, važnosti, oni će biti sposobni ne da osete, ali da odglume ljubav kako bi zauzvrat dobijali potkrepljivanje. Onog momenta kada dožive konstruktivnu kritiku, doživljavaju je vrlo tragično. Najekstremniji primer narcisizma jeste doživljaj odbacivanja: onog momenta kada im se suprotstavite ili kažete nešto što ne vole da čuju oni to doživljajvaju kao odbacivanje“, kaže psihoterapeutkinja. Ona navodi primer iz svoje prakse kako lekovit može da bude odlazak iz veze s narcisom.
Ostati ili otići
„Imala sam pacijentkinju koja je izašla iz braka s narcisom i mogu da kažem da je taj odlazak bio lekovit po nju, jer zaista su narcisi toliko sposobni da dovedu osobu u stanje da neverovatno sumnjaju u sebe. Do te mere su manipulativni da se osoba zaista pita šta sa njom nije u redu, što na duge staze emocionalno i psihosomatski iscrpljuje žrtvu. Zamislite taj momenat kada pored sebe imate osobu koja je potpuno fokusirana na sebe, na svoju potrebu za divljenjem, da teži da krivi partnera i da ga kontroliše. Kako zaista preživeti na duge staze a da to ne ostavi duboke mentalne i emotivne posledice? Mislim da je autorka poručila šta je pametnije učiniti: na koricama knjige je zeleni znak 'otići', a crveni 'ostati'.
Možda je glavna poruka da ukoliko želite da ostanete s narcisom u vezi, smanjite svoja očekivanja od partnera. Narcis ne može da se izmesti iz sebe i razume vas. To se neće desiti. Razgovori s narcisima su 'kakvo je vreme bilo danas', nešto što njega interesuje, ali ne neka suštinska razmena ni psihološka podrška.
Ono što je najvažnije jeste da nikako i ni u kom slučaju ne prekidate odnose sa porodicom i bliskim prijateljima. Takva izolacija je pogubna po osobu koja je u vezi s narcisom. Treba reći da do udaljenosti od familije i prijatelja najčešće dolazi iz stida i osećanja krivice što ostajemo u takvom odnosu i nismo u stanju da ga prekinemo, pa se povlačimo. S druge strane, narcis je vrlo vešt da svesno i manipulativno traži mane prijateljima i porodici partnera, tako da je vremenom na jedan vrlo perfidan način izoluje iz društvenog konteksta, ostavljajući 'žrtvu' bez porodične socijalne podrške“, kaže psihoterapeut Aleksandra Đurić. Ona objašnjava i da li su narcisi ikada srećni.
Da li je narcis srećan
„Narcis nije u stanju da oseća grižu savesti. Pored nedostatka empatije, što je njegova osnovna karakteristika, stoji nemogućnost da oseća krivicu za neka svoja dela. On suštinski ne voli sebe, on kompenzuje duboko osećanje nesreće i nesigurnosti tako što ima potrebu da dominira i kontroliše druga ljudska bića. Najčešće su narcisi bili primarno žrtve velikog psihološkog, emocionalnog, pa čak i fizičkog zlostavljanja od strane drugog narcisa u porodici. Takođe, narcis može postati i osoba koja je prezaštićena i koja živi u porodičnom kontekstu gde se hvali bez pokrića, tako da postoje ta dva polariteta kada je reč o stvaranju narcisizma“, zaključak je ovog stručnjaka.
Autor: J. Živković
Izvor: informer.rs
