Prikaz knjige „Poslednji san“: Zavirite u Almodovarovu dušu
U srpske knjižare je, u odličnom prevodu Ivane Veselinović, stigla nova knjiga čuvenog španskog reditelja Pedra Almodovara. „Poslednji san“ nije klasična autobiografija, nije u potpunosti ni zbirka priča, već „nešto između“. Odabir obuhvata uvod i dvanaest tekstova u kojima se, u formi koja varira između fikcije i ispovedne proze, ogleda Almodovarov pogled na život i umetnost.
Almodovar je na špansku scenu iskoračio 70-ih, da bi svetsku slavu stekao filmovima „Žene na rubu nervnog sloma“ (1987), „Veži me!“ (1989) i „Visoke potpetice“ (1991). Almodovar je autor brojnih remek-dela evropskog i svetskog filma, kao što su „Sve o mojoj majci“ (1998), „Pričaj sa njom“ (2001), „Vrati se“ (2006) i „Bol i slava“ (2019), a upravo snima svoj prvi dugometražni film na engleskom jeziku, sa Tildom Svinton i Džulijen Mur u glavnim ulogama. Čovek je – nije sporno – živa legenda.
Tekstovi u „Poslednjem snu“ su nastajali decenijama. Jednim delom to su neobjavljene priče u kojima je Almodovar razrađivao ideje i motive koje će kasnije iskoristiti u svojim filmovima. Provokativna Poseta je kasnije prerađena u „Loše vaspitanje“ (2004), a Previše promena polova u „Bol i slavu“. Priča Huana, dementna lepotica deli motive sa filmom „Pričaj sa njom“. Sličnih primera ima još, ali Almodovarove priče nisu „filmovi u malom“, one su neka vrsta pripreme i probe, ali istovremeno i samostalna umetnička dela koja plene i fasciniraju. Obred pred ogledalom i Migelovi život i smrt su priče pune fantastike koje još uvek nemaju svoje filmske ekvivalente, dok je Iskupljenje prvoklasna prerada ključnog dela Novog zaveta, jevanđelje na Almodovarov način. Gorki Božić je esencijalni Almodovar, veoma u maniru „Žena na rubu nervnog sloma“, dok su Ispovesti jednog seks simbola prilika da se čitaoci ponovo sretnu sa famoznom junakinjom knjige „Pati Difusa i druge stvari“. Poslednji san, Zbogom, vulkane, Sećanje na dan u kome se ništa nije desilo i Loš roman su nedvosmisleno autobiografski: to su zaista vrhunski tekstovi koji će vam pomoći da zavirite u Almodovarovu dušu, da ga upoznate kao čoveka, shvatite njegovu poetiku. Spoj takve iskrenosti i takvog pripovedačkog umeća se zaista retko sreće.
Autor: Đorđe Bajić
Izvor: Nedeljnik
Almodovar je na špansku scenu iskoračio 70-ih, da bi svetsku slavu stekao filmovima „Žene na rubu nervnog sloma“ (1987), „Veži me!“ (1989) i „Visoke potpetice“ (1991). Almodovar je autor brojnih remek-dela evropskog i svetskog filma, kao što su „Sve o mojoj majci“ (1998), „Pričaj sa njom“ (2001), „Vrati se“ (2006) i „Bol i slava“ (2019), a upravo snima svoj prvi dugometražni film na engleskom jeziku, sa Tildom Svinton i Džulijen Mur u glavnim ulogama. Čovek je – nije sporno – živa legenda.
Tekstovi u „Poslednjem snu“ su nastajali decenijama. Jednim delom to su neobjavljene priče u kojima je Almodovar razrađivao ideje i motive koje će kasnije iskoristiti u svojim filmovima. Provokativna Poseta je kasnije prerađena u „Loše vaspitanje“ (2004), a Previše promena polova u „Bol i slavu“. Priča Huana, dementna lepotica deli motive sa filmom „Pričaj sa njom“. Sličnih primera ima još, ali Almodovarove priče nisu „filmovi u malom“, one su neka vrsta pripreme i probe, ali istovremeno i samostalna umetnička dela koja plene i fasciniraju. Obred pred ogledalom i Migelovi život i smrt su priče pune fantastike koje još uvek nemaju svoje filmske ekvivalente, dok je Iskupljenje prvoklasna prerada ključnog dela Novog zaveta, jevanđelje na Almodovarov način. Gorki Božić je esencijalni Almodovar, veoma u maniru „Žena na rubu nervnog sloma“, dok su Ispovesti jednog seks simbola prilika da se čitaoci ponovo sretnu sa famoznom junakinjom knjige „Pati Difusa i druge stvari“. Poslednji san, Zbogom, vulkane, Sećanje na dan u kome se ništa nije desilo i Loš roman su nedvosmisleno autobiografski: to su zaista vrhunski tekstovi koji će vam pomoći da zavirite u Almodovarovu dušu, da ga upoznate kao čoveka, shvatite njegovu poetiku. Spoj takve iskrenosti i takvog pripovedačkog umeća se zaista retko sreće.
Autor: Đorđe Bajić
Izvor: Nedeljnik
