Prikaz knjige „Prugastoplave storije“ Nikole Malovića

10. 11. 2015.

Malovićeva prednost je u regionalnom obeležju njegovih tema: srpska se književnost uželela primorskih motiva u opisima, jeziku i ljudskim dušama. Zato se autor, u prirodnom nadovezivanju na Matavuljevo satirično-humorističko nasleđe, drži u osnovi realističkog pristupa stvarnosti kome, u skladu sa duhom vremena, dodaje groteskna i crnohumorna iščašenja. Ređajući jednu do druge, poput pruga na mornarskoj majici, priče koje se (naizgled) spontano pripovedaju i razumeju do onih sa više artističkih ambicija (i fantastičnih dogodovština), Malović „pravi“ sliku koja se zaista vidi tek izdaleka i na kojoj se boje potpuno slivaju. Iz toga proizilaze specifičnosti njegovog (grotesknog) realizma: pišući o crnom „mirotvornom brodu“ koji, poput aždaje iz bajke, guta decu i žene i širi nesnosan smrad, o čarobnom telefonu koji čita misli ili o demokratiji na čijem su vrhuncu porobljeni i robovi i gospodari, Malović ne pravi iskorak u (naučnofantastičnu) budućnost, već sarkastičnim „dosoljavanjem“ svakodnevice jednog potpuno propalog društva, otkriva njenu suštinu; poput Kafke, on fotografiše (apsurdnu) suštinu stvarnosti. Ostajući, kao i Matavulj, pri ljudima iz naroda, pri junacima koji nemaju socijalnih ili intelektualnih prednosti, on odstupa od dobroćudnosti svog prethodnika jer u našem, poslednjem vremenu dobro i zlo nisu razgraničeni, smešno je uvek i strašno, a ljubav prema čoveku teško je razdvojiti od sviftovske mržnje prema čovečanstvu.

Malović je odličan predstavnik generacije sedamdesetih: on je beskompromisno tendenciozan, razapet gigantskim temama jer više misli nego što stvara; pomiren sa svojom nemoći da bilo šta promeni, oplemeni ili poboljša, on se nadvikuje sa apokaliptičnom bukom; čist romantizam!

Autor: Vesna Trijić
Izvor: Blic

Autor: Nikola Malović

Podelite na društvenim mrežama:

Vidi više

Nikola Malović

Nikola Malović rođen je 1970. u Kotoru. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio je knjigu kratkih priča Poslednja decenija, novele u dramskoj formi Kapetan Vizin – 360 stepeni oko Boke, Peraški goblen i oko 3300 tekstova. Priče su mu prevođene na ruski, engleski, poljski i bugarski. Nagrade „Borislav Pekić“, „Laza Kostić“, potom „Majstorsko pismo“ (za životno dјelo), „Lazar Komarčić“ i Oktobarsku nagradu grada Herceg Novog – dobio je za roman Lutajući Bokelj (Laguna, 2007, 2008, 2009, 2010, 2013, 2014, 2016, 2018, 2021, 2022). Kompletan je autor književne foto-monografije Herceg-Novi: Grad sa 100.001 stepenicom (Knjižara So, Herceg Novi, 2011), monografije Brodogradilište u Bijeloj (Jadransko brodogradilište – Bijela, 2012), knjige dokumentarne proze Bokeški berberin (Knjižara So, 2015), Boga u Boci (Nova knjiga, 2015). Napisao je tekst Bokeške bojanke (ilustrator Aleksandar Jeremić, Knjižara So, 2022). Priredio je Bokeški humor (Knjižara So, 2017). Osim storija Za čitanje na plaži (Knjižara So, 2022), оbjavio je Prugastoplave storije (Laguna, 2010, 2016, 2021), koje s romanom Jedro nade (Laguna, 2014, 2015, 2016, 2019, 2021. g; nagrade „Pero despota Stefana Lazarevića“, „Borisav Stanković“, „Pečat vremena“ i nagrada „Branko Ćopić“ Srpske akademije nauka i umetnosti) čine jedinstveni dualni prozni sistem u savremenoj srpskoj književnosti. Jedro nade prevedeno je na ruski (Laguna, 2017) i engleski (Laguna, 2019). Autor je esejističko-dokumentarne proze Boka Kotorska i Srbija (Knjiga komerc, 2018, 2019) i Dogodine na moru (Catena mundi, 2021). Objavio je Galeba koji se smeje – roman za decu i odrasle (Knjiga komerc, 2019, 2020), koji se pojavio i u prevodu na kineski jezik (Knjiga komerc, 2022). Od 2008. g. urednik je izdavačke delatnosti hercegnovske Knjižare So (edicija „Bokeljologija“) i urednik manifestacije „Dani Knjižare So“. Pisao za Politiku i Nedeljnik. Kolumnista je Pečata. Član je Srpskog književnog društva i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“. Jedan je od osnivača Grupe P-70. Živi u Herceg Novom i u Bijeloj.

Najnovije

3. 4. 2025.

Prikaz romana „Crno srce“: Apel za humanije društvo

U središtu romana „Crno srce“ mlađe italijanske autorke Silvije Avalone (1984) nalaze se Emilija i Bruno: dvoje istraumiranih, usamljenih ljudi koji se sreću u zabačenom i slabo naseljenom planinskom selu Sasaja. Njihove priče su ogledala bola i gubitka: Bruno nosi traumu preživljavanja porodične tr

Pročitaj više

3. 4. 2025.

Šta deca čitaju? – preporuke povodom Dečjih dana kulture

Pitate se kako da se vaš mališan zaljubi u knjige ili produbi ljubav prema njima? Tokom Dečjih dana kulture bićete u prilici da sa svojim malim superherojima upecate sjajna izdanja Male Lagune po neverovatnim popustima.Pored najsvežijih hitova, za najprobirljivije male čitaoce odabrali smo četiri se

Pročitaj više

3. 4. 2025.

Zanimljiv program tokom Dečjih dana kulture u knjižari Delfi SKC

Sjajne knjige, druženja sa piscima, zanimljive radionice, predstava Dečjeg kulturnog centra očekuju mališane tokom Dečjih dana kulture od 4. do 6. aprila 2025. u knjižari Delfi SKC. U petak 4. aprila od 18 sati svoju knjigu „Ko zna šta će od mene biti“ predstaviće Ivana Lukić. Zabavan, podsticaj

Pročitaj više

3. 4. 2025.

Ljubenović u Somboru i Kragujevcu

Posle književne turneje po Republici Srpskoj, gde je održao promocije svojih knjiga u Prijedoru, Kozarskoj Dubici, Gradiški, Prijedoru i Istočnom Sarajevu, pisac Bojan Ljubenović nastavio je da se druži sa svojim čitaocima i u Srbiji. Povodom Međunarodnog dana dečje knjige, najpre je u ponedeljak

Pročitaj više