Prikaz knjige „Revolt: U rovovima globalne pobune“ Nadava Ejala
Knjiga Nadava Ejala „Revolt: U rovovima globalne pobune“ donosi nam kaleidoskopsku, informacijama nabijenu novinarsku analizu međunarodnog otpora procesu neoliberalne globalizacije, koji poslednjih decenija uzima sve više maha. Izraelski levo orijentisani novinar vešto eskivira monokauzalna objašnjenja i čitaocu prezentuje poduži spisak kompleksnih međunarodnih izazova i problema koji trenutno stoje na putu realizaciji neoliberalnih globalizacijskih strategija, na čijoj se implementaciji i razrađivanju radi još od početka osamdesetih godina prošlog veka. Ova knjiga ne nudi konkretna rešenja za probleme kojima se bavi, ona je prvenstveno namenjena onima koji očekuju temeljan, činjenicama potkrepljen prikaz teškoća koje prate funkcionisanje modernog društva na globalnom nivou.
Osvrćući se na 2007. i 2008. godinu, kada je u Londonu pohađao master studije iz globalne politike, Ejal ističe da ga je urođena sklonost sagledavanju šireg konteksta poštedela šoka koji su 2008. godine doživele njegove kolege zainteresovane za specijalističke oblasti poput međunarodne trgovine ili direktnih stranih ulaganja. On navodi da su u godini sloma svetske ekonomije svi oni iznenada shvatili da su udžbenici iz kojih uče zastareli, a do tada važeće teorije neprimenjive u praksi: „Dok je kriza potirala obrasce i pobijala izjave stručnjaka, bili smo primorani da počnemo da preispitujemo štošta za šta smo verovali da je izvesno.“
Iako je krah iz 2008. predstavljao presudni udarac koji je potvrdio da neoliberalna globalizacija počiva na trulim temeljima i mobilizovao milione njenih protivnika sa oba kraja političkog spektra, Ejal ističe da se ključna erupcija dugogodišnjeg nezadovoljstva globalizacijom odigrala 11. septembra 2001. godine: „Živimo u vremenu prvih posledica Jedanaestog septembra. Napadi Al Kaide na američkom tlu bili su čin rata fundamentalističke vizije sveta protiv univerzalističke, koju su predstavljale SAD.“ Ukazujući na ovo, Ejal ostaje odan svojim levičarsko-progresivnim ubeđenjima i ne dozvoljava sebi da sklizne ni u nekritičko propagiranje američke globalne hegemonije niti u argumentaciju koja se, u stilu Semjuela Hantingtona, poziva na ideju o „sukobu civilizacija“.
Neoliberalna globalizacija je, što se Ejala tiče, radikalno nepravedan sistem koji je stvorio čitav niz ekonomskih, kulturno-političkih i sociotehnoloških podela u svetu, dovodeći u sukob one koji iskreno veruju u mogućnost međunarodne saradnje i napretka i one koji sada, bez ikakvog razmišljanja, odbacuju svaku ideju o globalnoj povezanosti.
Jedanaesti septembar je, dakle, naglašava Ejal, označio početak ere u kojoj trenutno živimo, a koju ne definiše sukob između religija, već između ideja i stavova o globalizaciji: „Na jednoj strani su oni koji veruju da se svet polako ali sigurno kreće u pravcu političke i kulturne integracije, a na drugoj oni za koje je takva perspektiva noćna mora i koji su spremni da ratuju ne bi li osigurali da do toga nikad ne dođe.“
Najveća snaga i najveća slabost ove knjige leži u njenoj u neku ruku impresionističkoj strukturi i seriji vinjeta koje Ejalu dozvoljavaju da se upusti u meditacije o brojnim putovanjima na kojima je ostvario kontakt sa velikim brojem različitih ljudi i njihovih, podjednako različitih, mišljenja. Ejal je čovek kome su činjenice i dokazi veoma važni, a svoje interesovanje za svaku od obrađenih tema obično opravdava zavidnom količinom proverenih informacija. Krajnji rezultat je knjiga koja briljantno predočava složeni niz izazova sa kojima se trenutno suočava geopolitička zajednica, iako to čini na pomalo proizvoljan način, ne nudeći konkretna rešenja koja bi doprinela izgradnji pravednijeg međunarodnog poretka.
Ako bi se uopšte moglo govoriti o nekakvim manama knjige, njihovo poreklo treba tražiti u autorovim nedovoljno uobličenim stavovima o populizmu i nacionalizmu. On populizam označava kao negativanu pojavu, ali mu ne polazi za rukom da objasni kako ovome uspeva da poprimi i progresivne (npr. Berni Sanders) i reakcionarne (npr. Tramp, Bregzit) tonove. Nacionalizam takođe smatra negativnm ideologijom, ali kada treba da objasni zbog čega mu se – kao zagriženi kritičar globalizacije – konkretno protivi, njegova objašnjenja deluju neubedljivo. To su jedina mesta u ovoj sjajnoj knjizi na kojima Ejal deluje pomalo izgubljeno.
Iako to nikad u potpunosti ne artikuliše, stiče se utisak da se Ejal zapravo zalaže za revidirani sistem internacionalizma prilagođen 21. veku, koji bi nacionalnim državama pružio mogućnost da pomoću „glokalističkih“ inicijativa uspostave ravnotežu između lokalno-nacionalnih interesa i širih, međunarodnih imperativa. Cilj bi bio da se osmisli novi međunarodni sistem, u idealnom slučaju posredstvom socijalističkog, globalnog, „zelenog“ Nju dila, koji bi podržale Amerika i druge velike sile. U takvom sistemu bi se radilo na okončanju ratova i obnavljanju nestabilnih država, a u rešavanju međunarodnih problema glas bi imale sve nacije, zadržavajući pritom razuman nivo autonomije i izbora na lokalnom nivou. Ejal nikada do kraja ne definiše kako bi takav svet izgledao i funkcionisao, niti kako bi savremena međunarodna zajednica mogla da ostvari ovu zamisao, ali to vam sigurno neće pokvariti uživanje u ovoj inače besprekornoj analizi potvrđenih neuspeha neoliberalne globalizacije.
Autor: Endru Juri
Izvor: blogalstudies.com
Prevod: Jelena Tanasković
Osvrćući se na 2007. i 2008. godinu, kada je u Londonu pohađao master studije iz globalne politike, Ejal ističe da ga je urođena sklonost sagledavanju šireg konteksta poštedela šoka koji su 2008. godine doživele njegove kolege zainteresovane za specijalističke oblasti poput međunarodne trgovine ili direktnih stranih ulaganja. On navodi da su u godini sloma svetske ekonomije svi oni iznenada shvatili da su udžbenici iz kojih uče zastareli, a do tada važeće teorije neprimenjive u praksi: „Dok je kriza potirala obrasce i pobijala izjave stručnjaka, bili smo primorani da počnemo da preispitujemo štošta za šta smo verovali da je izvesno.“
Iako je krah iz 2008. predstavljao presudni udarac koji je potvrdio da neoliberalna globalizacija počiva na trulim temeljima i mobilizovao milione njenih protivnika sa oba kraja političkog spektra, Ejal ističe da se ključna erupcija dugogodišnjeg nezadovoljstva globalizacijom odigrala 11. septembra 2001. godine: „Živimo u vremenu prvih posledica Jedanaestog septembra. Napadi Al Kaide na američkom tlu bili su čin rata fundamentalističke vizije sveta protiv univerzalističke, koju su predstavljale SAD.“ Ukazujući na ovo, Ejal ostaje odan svojim levičarsko-progresivnim ubeđenjima i ne dozvoljava sebi da sklizne ni u nekritičko propagiranje američke globalne hegemonije niti u argumentaciju koja se, u stilu Semjuela Hantingtona, poziva na ideju o „sukobu civilizacija“.
Neoliberalna globalizacija je, što se Ejala tiče, radikalno nepravedan sistem koji je stvorio čitav niz ekonomskih, kulturno-političkih i sociotehnoloških podela u svetu, dovodeći u sukob one koji iskreno veruju u mogućnost međunarodne saradnje i napretka i one koji sada, bez ikakvog razmišljanja, odbacuju svaku ideju o globalnoj povezanosti.
Jedanaesti septembar je, dakle, naglašava Ejal, označio početak ere u kojoj trenutno živimo, a koju ne definiše sukob između religija, već između ideja i stavova o globalizaciji: „Na jednoj strani su oni koji veruju da se svet polako ali sigurno kreće u pravcu političke i kulturne integracije, a na drugoj oni za koje je takva perspektiva noćna mora i koji su spremni da ratuju ne bi li osigurali da do toga nikad ne dođe.“
Najveća snaga i najveća slabost ove knjige leži u njenoj u neku ruku impresionističkoj strukturi i seriji vinjeta koje Ejalu dozvoljavaju da se upusti u meditacije o brojnim putovanjima na kojima je ostvario kontakt sa velikim brojem različitih ljudi i njihovih, podjednako različitih, mišljenja. Ejal je čovek kome su činjenice i dokazi veoma važni, a svoje interesovanje za svaku od obrađenih tema obično opravdava zavidnom količinom proverenih informacija. Krajnji rezultat je knjiga koja briljantno predočava složeni niz izazova sa kojima se trenutno suočava geopolitička zajednica, iako to čini na pomalo proizvoljan način, ne nudeći konkretna rešenja koja bi doprinela izgradnji pravednijeg međunarodnog poretka.
Ako bi se uopšte moglo govoriti o nekakvim manama knjige, njihovo poreklo treba tražiti u autorovim nedovoljno uobličenim stavovima o populizmu i nacionalizmu. On populizam označava kao negativanu pojavu, ali mu ne polazi za rukom da objasni kako ovome uspeva da poprimi i progresivne (npr. Berni Sanders) i reakcionarne (npr. Tramp, Bregzit) tonove. Nacionalizam takođe smatra negativnm ideologijom, ali kada treba da objasni zbog čega mu se – kao zagriženi kritičar globalizacije – konkretno protivi, njegova objašnjenja deluju neubedljivo. To su jedina mesta u ovoj sjajnoj knjizi na kojima Ejal deluje pomalo izgubljeno.
Iako to nikad u potpunosti ne artikuliše, stiče se utisak da se Ejal zapravo zalaže za revidirani sistem internacionalizma prilagođen 21. veku, koji bi nacionalnim državama pružio mogućnost da pomoću „glokalističkih“ inicijativa uspostave ravnotežu između lokalno-nacionalnih interesa i širih, međunarodnih imperativa. Cilj bi bio da se osmisli novi međunarodni sistem, u idealnom slučaju posredstvom socijalističkog, globalnog, „zelenog“ Nju dila, koji bi podržale Amerika i druge velike sile. U takvom sistemu bi se radilo na okončanju ratova i obnavljanju nestabilnih država, a u rešavanju međunarodnih problema glas bi imale sve nacije, zadržavajući pritom razuman nivo autonomije i izbora na lokalnom nivou. Ejal nikada do kraja ne definiše kako bi takav svet izgledao i funkcionisao, niti kako bi savremena međunarodna zajednica mogla da ostvari ovu zamisao, ali to vam sigurno neće pokvariti uživanje u ovoj inače besprekornoj analizi potvrđenih neuspeha neoliberalne globalizacije.
Autor: Endru Juri
Izvor: blogalstudies.com
Prevod: Jelena Tanasković
