Prikaz knjige „Sasvim obična porodica“ Matijasa Edvardsona
Ništa ne volim više od uzbudljivog, svežeg skandinavskog krimi romana, pa je dovoljno da kažem da je debitantski roman Matijasa Edvardsona na američkom tržištu, „Sasvim obična porodica“, bio visoko na mojoj listi „najočekivanijih“ naslova ove godine. Progutala sam ovu promišljenu priču pre mesec dana i od tada ne prestajem da razmišljam o njoj. Ima mnogo toga u ovoj knjizi što je teško kategorizovati: da li je to pravni triler? Porodična drama? Misterija? Na kraju, odgovor možda i nije važan, jer je „Sasvim obična porodica“ potpuno originalna i neodoljiva. Ova napeta priča uvlači čitaoce u porodicu baš u trenutku kada je njihov blaženo običan život uništen. Sa saznanjem da im je ćerka uhapšena zbog ubistva, majka i otac moraju da se suoče sa nezamislivim. Koliko daleko će otići da bi zaštitili svoje dete? A šta ako je dete zaista krivo? Ovo nije uzbudljiv triler u tradicionalnom smislu – nema pucnjave ni tuče u ovoj knjizi – ali pisac Matijas Edvardson svakako nagomilava tenziju i emocionalno zalaganje.
Osamnaestogodišnja Stela Sandel je optužena za brutalno ubistvo čoveka skoro petnaest godina starijeg od nje. Ona je obična tinejdžerka iz ugledne lokalne porodice. Koji razlog bi ona mogla da ima da poznaje sumnjivog biznismena, a kamoli da ga ubije?
Stelin otac, sveštenik, i majka, advokat za krivičnu odbranu, stavljaju na test svoja moralna načela braneći svoju ćerku, dok se trude da shvate zašto je ona osumnjičena. Ispričana kroz neobičnu, trodelnu strukturu, „Sasvim obična porodica“ postavlja pitanje: koliko dobro poznajete svoju decu? Koliko daleko biste otišli da biste ih zaštitili?
Što više krimića čitam, sve više shvatam da su knjige koje mi se stvarno uvuku pod kožu često one najtiše. Neću ostajati budna noćima zbog krvavih, koljačkih trilera sa serijskim ubicama, već zbog knjiga kakva je „Sasvim obična porodica“, knjiga koje su pune one vrste prisnosti koja kao da šapuće čitaocu: „Ovo može da se desi i tebi“. Matijas Edvardson je usavršio ovu vrstu poistovećujuće, bliske neizvesnosti. Uvodne strane „Sasvim obične porodice“ posvećene su upravo ovome: potvrđivanju čitaocu koliko su obični – baš kao i čitalac – glavni junaci ove priče. Čitaoci prisustvuju svakodnevnim scenam: porodičnim večerama, manjim neslaganjima, običajima, sitnim detaljima koji sačinjavaju običan život. Priča je smeštena u Švedsku, ali na ovaj način, mogla bi da bude smeštena bilo gde – ovakva porodica može trenutno da se prepozna i s njom se možemo poistovetiti. Oni bi mogli da budu vi. Ali baš kada čitalac počne da uljuljkava osećaj zadovoljstva i sigurnosti, Edvardson baca bombu i ćerka tinejdžerka biva optužena za brutalno ubistvo. Ova obična porodica biva momentalno razbijena na komadiće.
Šta biste vi uradili da vam je dete optuženo za brutalni zločin? Ovo je nezamislivo pitanje sa kojim su suočeni likovi, i pitanje koje gura napred ovu intrigantnu priču. U središtu „Sasvim obične porodice“ su tri lika: Stela, tinejdžerka optužena za zločin; Adam, Stelin otac, sveštenik; i Ulrika, Stelina majka, advokat. Lično ne bih okarakterisala da se priča bazira na likovima, iako gledišta likova sigurno jesu ključna za odvijanje pripovedanja. Ali to nije mana – meni to predstavlja strateški izbor. Ovo nije priča o poznavanju svakog aspekta junaka koji se pojavljuju u njoj. Ona je o otkrivanju istine u vezi sa Stelinim hapšenjem, i Edvardson se trudi da svaki element priče usmeri ka tom jednom cilju. Iako smo duboko uronjeni u svet ovo troje junaka, nikada nećemo u potpunosti shvatiti ko su ovi pojedinci u suštini – ali to je u redu. Samo se pobrinite da oblikujete svoja očekivanja prema tome: ovo neće biti knjiga za vas ako tražite krimi roman sa junakom koga možete da zavolite. Ovde je najvažnije šta možemo da saznamo od njih o događajima u vezi sa glavnim zločinom – a ne šta možemo da saznamo o njima samima.
Edvardson koristi fascinantnu strukturu zapleta da izloži dostupne činjenice o slučaju. „Sasvim obična porodica“ se pripoveda iz tri perpsektive: Adamove, Ulrikine i Steline. Svaki „deo“ je strateški ubačen da bi se razvila jedinstvena nit misterije, pružajući čitaocu nove uvide i gledišta na činjenice koje su utvrđene na početku. Ovi delovi se nikada ne prepliću, svaki lik ima svoj red kada priča svoj deo priče, ostavljajući čitaocu da poveže niti između različitih gledišta istine. Usput će čitaoci svedočiti rascepima koji postoje ispod naizgled savršene fasade ove sasvim normalne porodice, i gledaće kako ova nekad složna porodica počinje da se osipa. Edvardsonova ambiciozna struktura zapleta se isplati: čitaoci će biti opčinjeni promenom u tonu i tempu koja se dešava sa svakim novim „delom“. Piscu treba odati priznanje zbog ove strukture, koja bi delovala neskladno u manje sposobnim rukama, a koja je veoma zabavna i jedinstvena.
Mnogo toga u „Sasvim običnoj porodici“ nije nalik onome na šta tipično nailazimo kada čitamo skandinavski krimi roman, ali u suštini, u središtu priče je nešto veoma poznato: zločin koji mora da se reši. Čovek je mrtav – lokalni biznismen je pronađen brutalno ubijen u mirnom parku. Dok Stela iščekuje suđenje, njeni majka i otac se suočavaju sa užasnom mogućnošću da je njihova ćerka možda ubica, točak pravde se okreće. Kako je Stela poznavala biznismena? Kakve veze je imala sa njim i šta bi mogao da bude njen motiv za ubistvo? Ovde je gledište sve, i čitaoci koji vole napete, intrigantne misterije će moći da se udube u ogromnu količinu materijala. Dok čitaoci tumače različita gledišta tri glavna junaka, istina polako, ali sigurno, izlazi na videlo – a ono što će čitaoci da saznaju o Steli i njenom ličnom životu će biti šokantno i očaravajuće.
Čitaocima koji vole napetu, intrigantnu krimi priču sa zdravom količinom porodične drame, „Sasvim obična porodica“ će biti baš po ukusu: ako, s druge strane, više volite odlučan, brz triler, ova priča će možda biti malo spora za vaš ukus. Ovde je sve u iščekivanju, i čitalac koji je otvoren za krimi roman koji je neobičan i tera na razmišljanje, sigurno će se navući na „Sasvim običnu porodicu“ kao što sam ja. Svojim američkim debijem, Matijas Edvardson se pokazao kao pisac na koga treba obratiti pažnju.
Izvor: crimebythebook.com
Prevod: Đorđe Radusin
Osamnaestogodišnja Stela Sandel je optužena za brutalno ubistvo čoveka skoro petnaest godina starijeg od nje. Ona je obična tinejdžerka iz ugledne lokalne porodice. Koji razlog bi ona mogla da ima da poznaje sumnjivog biznismena, a kamoli da ga ubije?
Stelin otac, sveštenik, i majka, advokat za krivičnu odbranu, stavljaju na test svoja moralna načela braneći svoju ćerku, dok se trude da shvate zašto je ona osumnjičena. Ispričana kroz neobičnu, trodelnu strukturu, „Sasvim obična porodica“ postavlja pitanje: koliko dobro poznajete svoju decu? Koliko daleko biste otišli da biste ih zaštitili?
Što više krimića čitam, sve više shvatam da su knjige koje mi se stvarno uvuku pod kožu često one najtiše. Neću ostajati budna noćima zbog krvavih, koljačkih trilera sa serijskim ubicama, već zbog knjiga kakva je „Sasvim obična porodica“, knjiga koje su pune one vrste prisnosti koja kao da šapuće čitaocu: „Ovo može da se desi i tebi“. Matijas Edvardson je usavršio ovu vrstu poistovećujuće, bliske neizvesnosti. Uvodne strane „Sasvim obične porodice“ posvećene su upravo ovome: potvrđivanju čitaocu koliko su obični – baš kao i čitalac – glavni junaci ove priče. Čitaoci prisustvuju svakodnevnim scenam: porodičnim večerama, manjim neslaganjima, običajima, sitnim detaljima koji sačinjavaju običan život. Priča je smeštena u Švedsku, ali na ovaj način, mogla bi da bude smeštena bilo gde – ovakva porodica može trenutno da se prepozna i s njom se možemo poistovetiti. Oni bi mogli da budu vi. Ali baš kada čitalac počne da uljuljkava osećaj zadovoljstva i sigurnosti, Edvardson baca bombu i ćerka tinejdžerka biva optužena za brutalno ubistvo. Ova obična porodica biva momentalno razbijena na komadiće.
Šta biste vi uradili da vam je dete optuženo za brutalni zločin? Ovo je nezamislivo pitanje sa kojim su suočeni likovi, i pitanje koje gura napred ovu intrigantnu priču. U središtu „Sasvim obične porodice“ su tri lika: Stela, tinejdžerka optužena za zločin; Adam, Stelin otac, sveštenik; i Ulrika, Stelina majka, advokat. Lično ne bih okarakterisala da se priča bazira na likovima, iako gledišta likova sigurno jesu ključna za odvijanje pripovedanja. Ali to nije mana – meni to predstavlja strateški izbor. Ovo nije priča o poznavanju svakog aspekta junaka koji se pojavljuju u njoj. Ona je o otkrivanju istine u vezi sa Stelinim hapšenjem, i Edvardson se trudi da svaki element priče usmeri ka tom jednom cilju. Iako smo duboko uronjeni u svet ovo troje junaka, nikada nećemo u potpunosti shvatiti ko su ovi pojedinci u suštini – ali to je u redu. Samo se pobrinite da oblikujete svoja očekivanja prema tome: ovo neće biti knjiga za vas ako tražite krimi roman sa junakom koga možete da zavolite. Ovde je najvažnije šta možemo da saznamo od njih o događajima u vezi sa glavnim zločinom – a ne šta možemo da saznamo o njima samima.
Edvardson koristi fascinantnu strukturu zapleta da izloži dostupne činjenice o slučaju. „Sasvim obična porodica“ se pripoveda iz tri perpsektive: Adamove, Ulrikine i Steline. Svaki „deo“ je strateški ubačen da bi se razvila jedinstvena nit misterije, pružajući čitaocu nove uvide i gledišta na činjenice koje su utvrđene na početku. Ovi delovi se nikada ne prepliću, svaki lik ima svoj red kada priča svoj deo priče, ostavljajući čitaocu da poveže niti između različitih gledišta istine. Usput će čitaoci svedočiti rascepima koji postoje ispod naizgled savršene fasade ove sasvim normalne porodice, i gledaće kako ova nekad složna porodica počinje da se osipa. Edvardsonova ambiciozna struktura zapleta se isplati: čitaoci će biti opčinjeni promenom u tonu i tempu koja se dešava sa svakim novim „delom“. Piscu treba odati priznanje zbog ove strukture, koja bi delovala neskladno u manje sposobnim rukama, a koja je veoma zabavna i jedinstvena.
Mnogo toga u „Sasvim običnoj porodici“ nije nalik onome na šta tipično nailazimo kada čitamo skandinavski krimi roman, ali u suštini, u središtu priče je nešto veoma poznato: zločin koji mora da se reši. Čovek je mrtav – lokalni biznismen je pronađen brutalno ubijen u mirnom parku. Dok Stela iščekuje suđenje, njeni majka i otac se suočavaju sa užasnom mogućnošću da je njihova ćerka možda ubica, točak pravde se okreće. Kako je Stela poznavala biznismena? Kakve veze je imala sa njim i šta bi mogao da bude njen motiv za ubistvo? Ovde je gledište sve, i čitaoci koji vole napete, intrigantne misterije će moći da se udube u ogromnu količinu materijala. Dok čitaoci tumače različita gledišta tri glavna junaka, istina polako, ali sigurno, izlazi na videlo – a ono što će čitaoci da saznaju o Steli i njenom ličnom životu će biti šokantno i očaravajuće.
Čitaocima koji vole napetu, intrigantnu krimi priču sa zdravom količinom porodične drame, „Sasvim obična porodica“ će biti baš po ukusu: ako, s druge strane, više volite odlučan, brz triler, ova priča će možda biti malo spora za vaš ukus. Ovde je sve u iščekivanju, i čitalac koji je otvoren za krimi roman koji je neobičan i tera na razmišljanje, sigurno će se navući na „Sasvim običnu porodicu“ kao što sam ja. Svojim američkim debijem, Matijas Edvardson se pokazao kao pisac na koga treba obratiti pažnju.
Izvor: crimebythebook.com
Prevod: Đorđe Radusin
