Može li ljubav između dvoje suštinski različitih ljudi opstati i da li uopšte treba da postoji? To je pitanje koje u svojoj knjizi „Sve je u redu“ postavlja Sesilija Rabes, koja je ovim romanom prošle godine doživela svoj književni debi na svetskoj sceni i sada, evo, dospela i u naše knjižare.

Džesika Džouns na račun boje svoje kože dobija posao analitičara investicija u jednoj od najmoćnijih banaka kojoj je u medijima prigovoreno odsustvo rasne raznolikosti među zaposlenima. Tamo već radi i Džoš, kolega s kojim je pohađala isti fakultet. Njih dvoje su bukvalno nebo i zemlja. Ona je crnkinja koja sve oko sebe sagledava kroz svoje poreklo i stoga je bila oduševljena kada je Obama pobedio na izborima. On je rezervisani i promišljeni momak srebrnoplave kose koji svet sagledava analitično i realno bez uplitanja emocija: on je znao da bi Obama povećanjem poreza produbio ionako duboku ekonomsku krizu, što se kasnije i jeste desilo.

Dakle, dve osobe potpuno oprečnih svetonazora primorane su da rade svakodnevno u istoj kancelariji. On svojim logičkim rezonovanjem uvek pobije njenu ostrašćenost i time je dovodi do ludila, jer u svakoj raspravi ostane razoružana i bez argumenata. Ona je sva u površnim idealima i stoga ih je lako pobiti. A on ne odstupa i uvek je spreman da joj dâ do znanja koliko zapravo greši. Ali, ma koliko je nervirao jer je uvek u pravu, ipak joj je potrebna njegova pomoć jer, za razliku od njega, ona o poslu zaista nema pojma! Što ne bi nikada priznala.

Dolazak Obame na vlast izazvao je u američkom društvu duboku neslogu i nemire koji se ni danas ne smiruju: nadahnuti pripadnikom svoje rase u predsedničkoj fotelji, crnci traže jednakost, često s pravom, a katkad i nauštrb razuma i logike, dok se beli pripadnici srednje klase koja svojim radom drži ekonomiju na sopstvenim leđima bune jer su upravo oni najviše oporezovani a prati ih imidž zlikovaca. Društvom na obe strane vlada osećaj nepravde. Bes spram razuma, gorčina spram logike, obespravljenost spram privilegovanosti, sve su to sukobi u čijem se središtu odvija i zaplet ove priče prikazan na ličnom planu kroz dve osobe iz potpuno različitih tabora, različitog porekla i nasleđa, i suprotnog načina rasuđivanja.

Mada sebe smatra žrtvom predrasuda, zapravo je Džes ta koja ih je puna i ona posmatra Džoša kroz prizmu obrnutog rasizma i snobizma: smatra da je automatski privilegovan jer se otmenije oblači, smeta joj što se zdravo hrani dok je njen pogled na ishranu neodgovoran. Ona se i na faksu opijala i drogirala, a on je bio čistunac koji je vredno radio da bi došao tu gde jeste, ne očekujući povlastice. No i pored svih tih razlika, između njih polako počinje da se stvara neka čudna vrsta hemije, možda upravo zato što jedno drugo teraju da ublaže svoje unapred uvrežene stavove. Jer ljubav svakoga smekša.

Međutim, kada društveni i politički jaz u zemlji počne da se produbljuje uoči novih izbora na kojima se kandiduju Hilari i Tramp, kada razlike postanu nepremostive, postoji li uopšte ljubav dovoljno jaka da poveže i uskladi potpuno različite svetove? Kada se neko drži čvrsto ukorenjenog i indoktriniranog narativa, može li ljubav da probudi razum ili je unapred osuđena na poraz?

Autor: Miroslav Bašić Palković