Otkrila sam Doli Olderton jednog jutra 2015. godine kroz zabavnu kolumnu u Sandej Tajmsu. Uživala sam u njenim pričama i direktnom, nimalo ispraznom narativu pa mi je čitanje njenih članaka uskoro postao omiljeni trenutak nedeljnog (uglavnom mamurnog) jutra. Čim sam saznala da je objavila knjigu, potrčala sam da je kupim. I nisam se razočarala.

Sastavljena u vidu zabavne zbirke sećanja, ova predivna knjiga je napisana za svakoga ko pokušava da održi balans između ozbiljnosti i blesavosti. Reč je autobiografiji koja nam govori o autorkinom detinjstvu, prvim poljupcima, tinejdžerskim dramama, danima na fakultetu i pokušajima da vodi život „odrasle“ osobe. Istovremeno je komedija, ljubavni roman i priča koja slama srce.

Pored toga, u knjizi se nalaze bizarni recepti za hranu, mejlovi namenjeni zamišljenoj grupi ljudi, nedeljne liste za kupovinu i transkripti intimnih dopisivanja. Da, možda ovo deluje čudno i neuklopivo, ali sve zajedno savršeno funkcioniše i smejaćete se naglas.

„Dragi prijatelji s kojima se obično samo smrtimice napijam, volela bih da dođete i budete svedoci mog pokušaja da se ponašam kao zrela žena.“

„Sve što znam o ljubavi“ je knjiga prepuna stvarnih događaja sa kojima možemo lako da se poistovetimo, govori o životnim izazovima, ljubavi i (ponekad užasnim) sastancima. U njoj je savršen koktel memoara i komedije u kome svako može da uživa.

„Samo sam pila i kresala se, zastajući jedino da pojedem kebab, pogledam poneki kviz ili kupim modernu haljinu…“

Autorka ne morališe o životu iz ugla odrasle zrele žene već nam jednostavno priča svoju životnu priču onakvu kakva ona jeste. Pretpostavljam da nije bilo nimalo prijatno prisetiti se mnogih stvari, ali se jasno oseća autorkina snažna odlučnost da se sa svim tim suoči. Upoznajemo Doli Olderton tako dobro da imamo utisak kao da nam je prijateljica.

Uprkos beskrajnoj zabavi kojom knjiga iskriči, izvesni pasaži su ispunjeni tugom. Život i gubitak idu ruku pod ruku, a autorka vodi računa da nas podseti i na to. Postoje i njeni razlozi za tugu: kao i mnogi od nas, ni ona nije imuna na ljudsku okrutnost niti na posledice gubitka i slomljenog srca. Veoma mi se dopada što je uspela da o svemu tome piše otvoreno i da tužne stvari ne zasipa slatkim rečima kako bi sve pretvorila u komediju. Ne pokušava da bude svetica već ono što jeste, a za to je potrebna velika hrabrost.

„Pozdravila sam tu prelepu, predivnu devojku punu nesavladive energije, znajući da je možda neću videti nikad više.“

„Sve što znam o ljubavi“ govori i o poštovanju prema prijateljima i porodici, pa ćete i sami, dok budete čitali knjigu, osetiti potrebu da ljudima koji su vam važni u životu kažete koliko ih volite, a zatim da potrčite da zagrlite svoju najbolju prijateljicu.

A ako bismo još dublje zaronili u knjigu, rekli bismo da je ona zapravo omaž ženskim prijateljstvima. Mnogo toga dugujemo ženama u našim životima. One su tu kada nema nikoga i razumeju vas kada niko drugi ne može. Gde bismo bili bez prijatelja koje smo tokom života stekli? Veze među ženama su nasledne i dragocene i uprkos svemu (drami, svađama, muškarcima) autorka želi da ukaže na njihovu važnost.

Iako nam delom knjiga govori o tome da treba da volimo sebe i vrednujemo samoću, njena suština je okrenuta ka bezuslovnoj ljubavi prema dobrim ljudima u našim životima. Knjiga nam govori o tome da je u redu da budemo sami jer to ne znači da nismo voljeni. A za one koji su u vezama, ona je podsetnik da ne zaboravimo na druge.

„Budite ono što želite da ste, ne ono na šta mislite da ste osuđeni. Dozvolite sebi da pratite svoja osećanja. Stvoreni ste tako da neko može da vas voli. Dopustite da vas vole.“

Ako vam se dopadne ova knjiga, od srca vam preporučujem i kolumnu koju Doli redovno piše za Sandej Tajms.

Izvor: medium.com
Prevod: Dragan Matković