Jedna od osnovnih mana savremenog čoveka jeste što i posle toliko milenijuma znanja pravi strogu barijeru u promišljanju sebe i drugih. Možda su tome doprineli razni uzročnici otuđenja, međutim nepobitno je da je ljudsko biće izrazito socijalno i da nema boljeg načina da upozna sebe nego kroz interakciju s okolinom. Odnosno, onaj ko ne poznaje drugog, teško će dopreti i do tačnih saznanja o sopstvenoj ličnosti.

Kako bi ublažila opisane i ine saznajne krize savremenog čoveka, nemačka psihološkinja Štefani Štal u knjizi „Upoznaj sebe i druge“ polazi od analize ličnosti koju je pronašao Karl Gustav Jung, a usavršili je američki stručnjaci Majers i Brigs. Malo je reći da je autorka uspela u svom naumu. Štaviše, Štalova je postigla ono što na prvi pogled deluje nemoguće: na malom broju stranica u potpunosti omogućiti čitaocu ono što je obećano naizgled prekrupnim naslovom.

Na osnovu nekoliko merila, psihološkinja u prvom delu štiva pravi podelu na ekstrovertan i introvertan, konkretan i apstraktan, intuitivan i cerebralan, odnosno organizovan i ležeran tip ličnosti. Da posredi nije gruba i rezolutna podela kako bi možda moglo da deluje, naslućuje se i iz „malih uputstava za upotrebu“ priloženih uz svaku vrstu ljudske naravi. Međutim, pravo bogatstvo nijansi koje određuju pripadnost određenom karakternom pod-tipu nalazimo tek u drugom delu knjige, u kojoj se prethodne četiri binarno opozitne dimenzije račvaju u šesnaest kombinacija ličnosti. Iz praktičnih razloga, a i kako bi upečatljivije oslikala socijalnu prirodu čoveka, autorkai njena saradnica Melani Alt ove tipove ličnosti nazivaju ministrima fiktivnog vladinog kabineta koji zapravo predstavlja čovečanstvo, a svi oni su neophodni kako bi svet funkcionisao koliko-toliko harmonično.

Priloženi testovi, i spontano pristupanje njima umesto nekog drugog koje bi dovelo do usiljenih pa i netačnih odgovora i rezultata, pomažu nam da saznamo kom modelu osobe pripadamo ali i kakva je priroda ljudi iz našeg najbližeg okruženja: da li sebe i njih možemo prepoznati pod odrednicom „ministar teorije“, „ministar budućnosti“, „ministar vrlina“, „ministar veza i odnosa“ i tako dalje, sve do šesnaestog u nizu „ministra sloboda“. Bitno je napomenuti da nijedan od ovih tipova ličnosti nije bolji od nekog drugog, naprosto su komplementarni. Isto tako, nije rečeno da je neki od njih nadareniji za pojedinu od životnih oblasti na koju autorka primenjuje svoje modele: posao, ljubav i prijateljstvo, kao i roditeljstvo. Izvanredan odziv publike na štiva nemačke psihološkinje najbolje svedoči o tome da je tekst vrlo primenljiv na tri potonje oblasti, a masovno posezanje Zapadnih poslovnih ljudi sa jungovsko-majersovsko-brigsovsko-štajgovskom tipologijom u smeru poboljšavanja kolektiva u kojima rade jeste rečito samo po sebi. Uostalom, najveće mane spoznajnog haosa o kakvom smo govorili u početku prikaza očituju se možda upravo u poslu, kojim se s jedne strane zarađuje za život, a s druge je najčešće posredovan kroz kolektiv.

Osim „uputstva za upotrebu“ kao u prvom delu knjige, u drugom su uz svaki tip ličnosti približeni eventualni problemi dotičnih „ministara“ i objašnjene njihove mogućnosti za razvoj. Time se nijansirano upoznavanje sebe i drugih dodatno profinjuje i čini od ovog štiva jednako zabavnu, korisnu i neizostavnu referencu za naše lakše funkcionisanje u sve složenijem i zamršenijem svetu.

Autor: Domagoj Petrović