Prikaz majke i ćerke: „Deset stvari koje smo uradile (a verovatno nije trebalo)“
Prikaz roditelja (Irena Livaj Bejker)
Ćerka i ja smo pročitale ovaj roman tokom porodičnog putovanja. Ona je čitala na putu od Filadelfije do Los Anđelesa, a ja dok smo putovale nazad. Knjiga je toliko zabavna da mi je let trajao kratko.
Ejpril, glavna junakinja, srednjoškolka je koja odlučuje da ostane u rodnom Konektikatu jer ne želi da ide sa ocem koji je dobio novi posao u Klivlendu, niti sa majkom koja traži novi život u Parizu. Koristeći se sitnim lažima, Ejpril uspeva da ostane da živi sa Vaj, sedamnaestogodišnjakinjom čija majka nastupa na Brodveju.
Devojčice uče nekoliko osnovnih životnih veština: koji deterdžent se koristi za mašinu za pranje sudova, kako se odlazi u nabavku i kuva, ali se takođe upuštaju u veoma rizične situacije. Pre svega je reč o seksualnim odnosima koji su nepromišljeni i imaju određene posledice.
Devojčice koriste obmanu kako bi izbegle sumnju kod roditelja, ali ujedno i uče iz grešaka svojih majki i očeva. Da ne otkrivam previše, ali postupci njihovih roditelja imaju posledice i odražavaju se na pošanje ovih mladih devojaka.
„Deset stvari koje smo uradile“ nije roman koji će osvojiti brojne nagrade, ali je knjiga koja vam otvara mogućnost da sa svojim detetom tinejdžerom započnete važne razgovore. Kao majka pomalo brinem da knjiga predstavlja vodič ka riskantnom ponašanju. S druge strane, roman postavlja pitanja o važnim temama za koje svi stručnjaci tvrde da je važno da o njima govorimo sa decom: seks, nevinost, opijanje i riskantne odluke.
Prikaz tinejdžerke (Rejčel Bejker)
„Deset stvari koje smo uradile (a verovatno nije trebalo)“ je zabavna knjiga čije stranice ne možete da prestanete da okrećete i trenutno mi je jedna od omiljenih. Glavna junakinja Ejpril vodi normalan život sa majkom, ocem i bratom u Konektikatu kada roditelji odlučuju da se razvedu. Ejpril se odjednom nalazi u zbunjujućem stanju i mnogo je tužna.
Majka i brat se sele na drugi kraj sveta, u Francusku, a Ejpril ostaje sa ocem u Konektikatu. Godinu dana kasnije, Ejpril se konačno sabrala i živi normalan život sa ocem i maćehom. I smrtno je zaljubljena u svog dečka Nou na koga se oslanjala tokom razvoda. Sve deluje da je u potpunom redu kada otac pred nju baca bombu: „Selimo se.“ Te dve reči su dovoljne da se njen svet ponovo sruši.
Ipak, ona odlučuje da je bilo dosta i da neće dozvoliti ocu da joj oduzme ono što joj je preostalo: dom, prijatelje i, naravno, Nou. U panici dolazi do genijalne ideje – useliće se kod svoje drugarice Vaj čija je kuća dovoljno velika da žive zajedno. Plus, Vajina majka je super i plan deluje savršeno: neće morati da ostavi svoj voljeni grad i Nou zbog nekog tamo Klivlenda. A i to što će biti cimerka sa drugaricom deluje zabavno.
Postoji samo jedan problem: Vajina majka odlazi da glumi na Brodveju i Ejpril zna da joj otac neće dozvoliti da ostane sama u Konektikatu. Ipak, uz Vajinu neustrašivost i Ejprilinu snažnu volju da ostane, devojke uspevaju da ubede Ejprilinog oca da je ne vodi sa sobom. Ne mogu da veruju da su uspele i sada imaju kuću samo za sebe do kraja godine! Mogu da prave žurke, dovode momke, a roditelji im nisu čak ni u istoj zemlji. Pa šta bi tu moglo da pođe naopako?
Izvor: yourteenmag.com
Prevod: Dragan Matković
Ćerka i ja smo pročitale ovaj roman tokom porodičnog putovanja. Ona je čitala na putu od Filadelfije do Los Anđelesa, a ja dok smo putovale nazad. Knjiga je toliko zabavna da mi je let trajao kratko.
Ejpril, glavna junakinja, srednjoškolka je koja odlučuje da ostane u rodnom Konektikatu jer ne želi da ide sa ocem koji je dobio novi posao u Klivlendu, niti sa majkom koja traži novi život u Parizu. Koristeći se sitnim lažima, Ejpril uspeva da ostane da živi sa Vaj, sedamnaestogodišnjakinjom čija majka nastupa na Brodveju.
Devojčice uče nekoliko osnovnih životnih veština: koji deterdžent se koristi za mašinu za pranje sudova, kako se odlazi u nabavku i kuva, ali se takođe upuštaju u veoma rizične situacije. Pre svega je reč o seksualnim odnosima koji su nepromišljeni i imaju određene posledice.
Devojčice koriste obmanu kako bi izbegle sumnju kod roditelja, ali ujedno i uče iz grešaka svojih majki i očeva. Da ne otkrivam previše, ali postupci njihovih roditelja imaju posledice i odražavaju se na pošanje ovih mladih devojaka.
„Deset stvari koje smo uradile“ nije roman koji će osvojiti brojne nagrade, ali je knjiga koja vam otvara mogućnost da sa svojim detetom tinejdžerom započnete važne razgovore. Kao majka pomalo brinem da knjiga predstavlja vodič ka riskantnom ponašanju. S druge strane, roman postavlja pitanja o važnim temama za koje svi stručnjaci tvrde da je važno da o njima govorimo sa decom: seks, nevinost, opijanje i riskantne odluke.
Prikaz tinejdžerke (Rejčel Bejker)
„Deset stvari koje smo uradile (a verovatno nije trebalo)“ je zabavna knjiga čije stranice ne možete da prestanete da okrećete i trenutno mi je jedna od omiljenih. Glavna junakinja Ejpril vodi normalan život sa majkom, ocem i bratom u Konektikatu kada roditelji odlučuju da se razvedu. Ejpril se odjednom nalazi u zbunjujućem stanju i mnogo je tužna.
Majka i brat se sele na drugi kraj sveta, u Francusku, a Ejpril ostaje sa ocem u Konektikatu. Godinu dana kasnije, Ejpril se konačno sabrala i živi normalan život sa ocem i maćehom. I smrtno je zaljubljena u svog dečka Nou na koga se oslanjala tokom razvoda. Sve deluje da je u potpunom redu kada otac pred nju baca bombu: „Selimo se.“ Te dve reči su dovoljne da se njen svet ponovo sruši.
Ipak, ona odlučuje da je bilo dosta i da neće dozvoliti ocu da joj oduzme ono što joj je preostalo: dom, prijatelje i, naravno, Nou. U panici dolazi do genijalne ideje – useliće se kod svoje drugarice Vaj čija je kuća dovoljno velika da žive zajedno. Plus, Vajina majka je super i plan deluje savršeno: neće morati da ostavi svoj voljeni grad i Nou zbog nekog tamo Klivlenda. A i to što će biti cimerka sa drugaricom deluje zabavno.
Postoji samo jedan problem: Vajina majka odlazi da glumi na Brodveju i Ejpril zna da joj otac neće dozvoliti da ostane sama u Konektikatu. Ipak, uz Vajinu neustrašivost i Ejprilinu snažnu volju da ostane, devojke uspevaju da ubede Ejprilinog oca da je ne vodi sa sobom. Ne mogu da veruju da su uspele i sada imaju kuću samo za sebe do kraja godine! Mogu da prave žurke, dovode momke, a roditelji im nisu čak ni u istoj zemlji. Pa šta bi tu moglo da pođe naopako?
Izvor: yourteenmag.com
Prevod: Dragan Matković
