Naslov ove knjige odmah je izmamio osmeh na mom licu. Imala sam osećaj da ću uživati u njoj. Tako je i bilo.

Glavni junak nije dečak niti devojčica, kao što sam navikla, već neobičan mačak po imenu Toša. Bio je pomalo neposlušan i često je pravio nered. Ostavljao je svog gazdu bez slanine. Čiča Trišo, stari mlinar, praštao je svome ljubimcu, ali mu je jednom dozlogrdilo. Odlučio je da ga strpa u džak i baci u reku. Tog trenutka počinju doživljaji našeg glavnog junaka. Vozili su se, vozili, ali nijedna reka nije bila dovoljno dobra. U stvari, čiča Trišo je bio dobronameran čovek koji je voleo tog neposlušnog mačka. Čini mi se da je namerno odugovlačio sa odlukom da se reši Toše. Prepustiće se razgovoru i rakiji sa krčmarom Vinkom. Toliko će popiti da će i zaboraviti na svoj cilj, a u jednom momentu će nestati i džak i mačak. Zahvaljujući Tošinom dnevniku, saznaćemo kroz kakve situacije prolaze mačak i njegova neobična družina. Miš Prorok, medved Kruškotres Kukuruzović i pas Šarov učiniće život mačka interesantnijim i duhovitijim.

Dok sam čitala ovo delo, stalno sam se smejala i željno iščekivala dalji razvoj događaja. Zdrav humor se oseća u svakoj rečenici. Ne znam da li su smešnija imena likova ili situacije u kojima su se nalazili. Mogu reći da me podseća na basne, jer u razgovoru životinja, kao i u njihovim postupcima, možemo prepoznati dosta ljudskih osobina i životnih situacija. I baš kao i basne, ova knjiga šalje mnogo poruka. Izdvojila bih neke: „Kad nastanu teški dani, pas i mačka spavaće na istom uzglavlju“ i „Jača su trojica nego sam Radojica“.