„U Grozomorskoj knjigoteci ne birate vi knjige već – knjige biraju vas.“ Ja zaista verujem u ovo! Sigurna sam da nije slučajno što sam baš ja dobila na čitanje knjigu „Malamander“. Posle „Malamandera“ koji me je ostavio bez teksta, jedva sam čekala dan kada će „Gargantis“ stići u moje ruke. Prva strana je zamirisala tako čarobno i moćno da sam odmah počela da čitam knjigu.

„Gargantis“ je velika avantura, odnosno nastavak njenog prvog dela. Očarana razgovorima i tekstom, nisam razmišljala ni o čemu drugom, već samo o tome šta sledi dalje. Jedva sam čekala, ne da je pročitam, nego da je proživim, jer se ova avantura ne čita, nego baš proživljava. A ako ste kao Sebastijan Jegulja (ili kao neki mrgud), onda čitajte da biste shvatili šta je pravo prijateljstvo. Da shvatite da zlikovci uvek gube, da je sreća jača od tuge i još puno, puno toga... Mnogi će uvideti da uvek treba da veruju u sebe, baš kao Vajolet Parma i Herbert Limun. Većina će shvatiti i da treba da pomogne kada to može, kao što je i Blejz, sinovac starog čika Zrike, dajući brod. On je pomogao glavnim junacima, ali i oni su pomogli njemu. Našli su Zriku, njegovu najveću podršku.

Nikada ne znate šta može da se desi, zato uvek činite dobro, jer se dobro dobrim vrati!!! Na kraju knjige shvatila sam koliko je Herbiju i Vajolet stalo do Grozomore, grada u kome su odrasli, jer je to grad koji ih je prihvatio i zbog toga ga spasavaju. Čak su bili spremni i svoje živote da daju. A Herbi se tada suočio sa svojim najvećim strahom. Isto tako su bili spremni na sve tokom prošlog susreta sa Malamanderom.

Nakon završene i nezaboravne avanture poverovala sam u nemoguće, a verujte i vi ćete, jer baš kao što Ketrin Dojl kaže: „Tejlorova magija navodi vas da poverujete u nemoguće.“

Autor: Jovana, 13 godina