Ova knjiga je kao onaj osećaj kada pogledaš crtani koji si voleo kada si bio mali. Taj osećaj laganog prisećanja i vraćanja u detinjstvo. Sve je opet jednostavno i lepo. Najveći problem je da li ćeš stići na igralište na vreme da se ljuljaš na ljuljašci.

Pre ove knjige čitala sam Okean od papira koji je napisao Zoran Penevski. Iako je taj serijal skroz drugačiji od ove knjige, opet može da se vidi da je on pisao i ovu. S druge strane, pre se nisam susretala sa ilustratorom ove knjige, Slavimirom Futrom, ali sam ubrzo saznala da je on dizajner i da se, koliko sam primetila, ne bavi ilustrovanjem knjiga toliko često. Dizajnira već dugo vremena, pa nije iznenađujuće što je ova knjiga prepuna divnih ilustracija koje ukazuju na temu kojom se bavi susedna strana. Ali koja je tema svake strane, pa, samim tim, i knjige?

Na svakoj strani knjige nalazi se slovo, ispod slova reč i ispod reči rečenica koja nam to objašnjava kao što bi to neko objasnio detetu. Na susednoj se nalazi ilustracija koja to dodatno opisuje. Moje omiljeno objašnjenje je kod slova „P“: „Poklon: To je kao da otkriješ da te je neko sanjao“. Ta rečenica toliko jednostavno objašnjava reč, kao da ju je stvarno objasnilo neko dete. Ponekad se neko slovo ponavlja više puta. Tako, slovo „S“ ima čak 4 različite reči, a svaki opis je lepši nego prethodni.

Ova „slikovnica za one koji ponovo žele da odrastu“ je zaista za svakoga. Od baka i deka koji žele da se prisete kako je bilo pre, za odrasle koji su trenutno toliko zauzeti poslom i obavezama da nemaju vremena da stanu i pogledaju svet oko sebe, i za mlađe koji hoće da objasne mlađoj braći i sestrama šta je to svet oko njih.

Autor: Tisa, 13 godina