Čovek zvani Senka, uoči odsluženja trogodišnje zatvorske kazne i povratka u društvo, saznaje da je u saobraćajki izgubio svoju ženu Loru, za koju je hiljadu noći sanjao da će joj se vratiti, i najboljeg prijatelja. Otpuštaju ga iz zatvora nekoliko dana ranije da bi obavio formalnosti vezane za sahranu. Činjenice koje ubrzo saznaje, a odnose se na rekonstrukciju Lorine pogibije, samo su dodatni kamen koji mu pritiska grudi. Svet je negostoljubivo mesto. U njemu ne važi zakon uzroka i posledice, ni reciprociteta. Povratnik iz zatvora nema posao, životnu radost i ljubavno gnezdo. Nakon kazne ne sledi nagrada. Ako se kazna produžava i na slobodi, koja joj je svrha? Čini se da je vreme provedeno u zatvoru plodotvornije. Vežbanje trikova s novčićima i čitanje oca istorije - Herodota, koji bogove nije odvajao od ljudi, deluju nostalgično. U avionu Senka sreće misterioznog gospodina Sredu, koji mu nudi dobro plaćen posao - da mu bude telohranitelj. Senka nema alternativu, I zato ponudu ravnodušno prihvata, ne sluteći da je njegov zagonetni poslodavac jedan bog. Senka razgovara s natprirodnim bićima, ali i sa mrtvima, pije medovinu, ima dvostruku percepciju i paralelne tokove svesti, halucinacije, snove, vreme doživljava kao zakrivljeno, tri dana putovanja s njegovim gazdom traju od sredine januara do dana Svetog Valentina. Osoba koja je dobila greškom novčić jednog leprikona (irskog vilenjaka), podigla se iz mrtvih. A boginja plodnosti, oličena u drečavo našminkanoj prostitutki, na samom početku romana podaruje nam eksplicitnu i antologijsku scenu seksa koju nikad nećemo zaboraviti. „Američki bogovi" nisu okamenjeni. Evoluiraju. Ne nose pregače od kože i krzna, već štofana, lanena i svilena odela, farmerke i teksas jakne. Ne jašu pegaze, kentaure i đogate, već putuju avionom, metroom, autobusom... Voze kola. Sipaju benzin. Plaćaju kešom.

Doneli su ih sa sobom američki doseljenici, poznati i nepoznati. Gejmen zastupa tezu da su Ameriku pohodili pre 10.000 godina narodi koji su brodili morima. Razlog što se nisu zadržavali na američkom tlu je taj što nisu imali mnogo toga za razmenu sa američkim starosedeocima, a i nisu imali konkvistadorski duh, niti im je cilj bio istrebljenje i pokoravanje naroda. Svoje bogove u vrli novi svet su doneli afrički robovi, Latinoamerikanci, Indijci, Evropljani, Kinezi, Egipćani, stari Grci, Asirci, Mesopotamljani, sveštenici drevnog Vavilona, ali su ih sačuvali i Indijanci u rezervatima i van njih. Sve poznate kosmogonije i mitologije pomešane su u ovoj knjizi u stilu Kritske deklaracije, koja je podrazumevala udruživanje saveznika radi odbrane od spoljnih neprijatelja, u dobroj tradiciji sinkretizma (mada bi u našem jeziku trebalo da se kaže „sinkritizam" jer mu Plutarh dade ime po ostrvu Krit, a ne Kret). Glavni junak učestvuje u kosmičkoj bici koja se sprema, a vodiće se između starih i novih bogova. Pritom, novi bogovi nisu osnivači svetskih religija - prorok Muhamed, Buda, Hrist, već Tehnološki dečak, gospođica Medija, rijaliti zvezde, gospoda Svet i Grad. Njihovi oltari su megabajti i gigabajti, pikseli, neoni, električna kola, dronovi, daljinski upravljači, mobilni telefoni, platne kartice, pametne kuće, ali i pametne bombe. Stari bogovi, bez obzira na to koliko strahotni i moćni bejahu, koliko im oltari i kumiri behu velelepni, s vremenom oronuše kako ih vernici zaboravljaše, ne upućujući im rutinske molitve i žrtve. Skrajnuti bogovi postaju marginalci, na rubu pameti i egzistencije. Mnogi od njih odani su porocima ili telesnim bolestima. Ima među njima skitnica, pogrebnika, ljudoždera i nekrofila, boginja koje katastrofalno kuvaju ili su postale prostitutke. Bogovi nemaju čime da se bave osim da budu bogovi, i da nadziru ljude, pomno procenjujući njihove postupke. Zato neki od njih zalaze u kriminal, umiru kao heroinski zavisnici, izbrisani iz sećanja i kulta, ili ginu u atentatu. Odin, Loki, troimena zvezda, sunčeva sestra, majka i ljubavnica - zvezda Danica, Večernjača i Zornjača, Ister (Ištar), Anansi, boginja Kali, Horus, Tot, Černobog i Belobog (odsutan), tu su i vile i vilenjaci, mitske ptice, vudu vračevi, vampiri, duhovi, mitske životinje - kerberi, kentauri, svi oni žele da opet budu voljeni, obožavani i primećeni. Zbog toga započinju centralni sukob, epski rat bogova, titana, rat starog i novog sveta, o čijem ishodu vam ne želim mnogo toga reći, izuzev da mladi bogovi - tehnologije, virtuelnog, teledirigovanog i medijalnog - potcenjuju stare, stvarne, materijalizovane i mitologizovane bogove, vele oružje im je zastarelo - sekire, mačevi, sablje, maljevi - a oni imaju pametne bombe, rakete, nuklearna i hemijska punjenja... Ostaje nam da se zapitamo kao ljudi, žrtve svog vremena, šta je jače: stvarna moć, sila stvaranja i razaranja, ili opsena, piksel, prijemnik, iluzija... Odgovor se nameće sam od sebe - jača je staromodna moć generacijama iz prošlog veka. Ili - bogovi stanuju u potpalublju interneta, misle klinci.

Autor: Silvana Hadžić-Đokić
Izvor: Nedeljni Ekspres