Daleke 1803. godine Džejn Ostin, tada još neostvarena spisateljica, prodala je rukopis svog prvog dovršenog romana „Nortengerska opatija“ nekom londonskom knjižaru za svega 10 funti. Ko bi rekao da će to delo, tada nazvano „Suzan“, koje dotični knjižar čak nije hteo ni da odštampa već ga je godinama kasnije prodao nazad njenom bratu za istu svotu novca, danas biti jedan od njenih najvećih klasika. Ni kasniji put ove knjige nije bio posut ružama, jer ga je Džejn prerađivala, dorađivala i na kraju i zaboravila, da bi roman bio objavljen tek mnogo godina kasnije, 1817. godine, nakon njene smrti, i to zajedno s njenim drugim značajnim delom „Pod tuđim uticajem“. Pored navedena dva dela, Ostinova je napisala još četiri čuvena romana „Razum i osećajnost“, „Gordost i predrasuda“, „Mansfild Park“ i „Ema“, ali ni sa jednim za života nije iskusila veću slavu jer su ih savremenici smatrali dosadnjikavima. Čak su se i mnogi slavni pisci, poput Marka Tvena, s gnušanjem osvrtali na njen učinak. Danas je, međutim, cene zbog prefinjene društvene kritike, veštog oslikavanja likova i ironije koju kao oblik humora kritičari tada nisu toliko cenili.

Kao i mnogi njeni drugi radovi i ovaj je nekoliko puta pretvaran u film ili seriju, te čitaoci uz knjigu mogu da uživaju i u njenim adaptacijama na malom i velikom ekranu. Štaviše, ovog proleća na PBS stiže serija „Gospođica Ostin“ sa Kili Hoz i Patsi Feran, koja istražuje zašto je Džejnina sestra Kasandra nakon njene smrti spalila sva njena pisma.

Prvi deo romana, smešten u banjskom gradu Batu, čitaocu predstavlja galeriju likova s kojima će se družiti i postavlja temelj ljubavnih zapleta. Već nas prva rečenica upoznaje s Ketrin Morlend koju niko ne bi zamišljao kao glavnu junakinju romana: nit je nešto lepa, nit je bogata, nit je blage i dopadljive naravi, a nema ni neke posebne talente. Ostinova ju je osmislila kao neku vrstu suprotnosti klasičnim lepoticama iz romantičnih storija. Kao pratilja bogate gospe Alen, Ketrin odlazi na nekoliko nedelja na odmor u Bat gde će i Ketrin biti uvedena u društvo, pa možda, ako joj sreća bude naklonjena kad već majka priroda nije, i ulovi za sebe kakvog finog muža i rastereti roditelje koji pored nje imaju još desetoro dece!

U obilasku igranki, balova i pozorišta, Ketrin se upoznaje s Henrijem Tilnijem i njegovom sestrom Elenor, kao i sa lepom i prevrtljivom Izabel Torp i njenim bratom Džonom, i mi dobijamo likove oko kojih će se dalje odigravati radnja. Ketrin prema mladom svešteniku Henriju razvija simpatije, a sa Izabelom nežno prijateljstvo. Pored mode, njih dve vole da pričaju i o svojim omiljenim gotskim romanima. Da se priča još bolje zaplete, uskoro otkrivamo i da su njihova braća Džejms Morlend i Džon Torp takođe dobri prijatelji s koledža i da se Džejmsu sviđa Izabela Torp. Hoće li se i Ketrin svideti nabusiti i grubi Džon Torp ili će joj pažnju ipak zadržati prijatniji i susretljiviji Henri Tilni?

Kada je Tilnijevi pozovu da iz Bata pođe u posetu kod njih u veličanstvenu Nortengersku opatiju, ušuškanu u prostrane hrastove šume, Ostinova koristi priliku da drugi deo romana pretvori u neku vrstu ironične parodije gotskih romana, te se Ketrin u bajkovitom, ali i jezovitom okruženju opatije koja podseća na oronuli zamak, javljaju kojekakve maštovite uobrazije i scenarija vezana za njene stanovnike. Pored lekcije da bujnoj mašti nije mesto u stvarnom životu, Ketrin će do kraja romana takođe morati da nauči da razlikuje pravu ljubav i prijateljstvo od onih lažnih.

Mada joj se tu i tamo može zameriti trivijalnost tema i monotonija dijaloga, kao i preiscrpna upotreba zamornih unutrašnjih monologa i beskrajnih preispitivanja junaka u njenim delima, kvalitet Ostinove jeste ironična kritika određenih društvenih pojava i nazadnih karaktera, kao i stega kojima su određeni slojevi društva bili u to vreme izloženi.

Autor: Miroslav Bašić Palković