Prikaz novog romana Huana Gomes Hurada „Ožiljak“
Pre ovog naslova nisam pročitao nijedan roman Huana Gomes-Hurada, a pročitavši „Ožiljak“, zapitao sam se zašto sam toliko dugo čekao. Ne može se jednostavno svrstati u žanr trilera ili noara punog napetosti, u pitanju je roman koji se s lakoćom čita, dinamične radnje i intelignetno napisan. Ako neko misli da je ovo lako postići, neka razmisli još jednom.
Protagonista je Sajmon Saks, programer gotovo bez socijalnih veština, koji je osmislio algoritam koji će ga učiniti milionerom. Sve će se zakomplikovati kada se pojavi Irina, Ruskinja u koju će se Sajmon zaljubiti ne mareći za posledice.
Gomes-Hurado uspešno igra rizičnu igru – čini da čitalac zna više od samog protagoniste i mi saznajemo iz prve ruke sve o mračnoj prošlosti svakog od tajanstvenih likova koji nastanjuju stranice ovog romana. Kada Sajmon ugleda gvozdenu šipku pričvršćenu za zid bara, on joj ne pridaje veliki značaj, ali mi koji smo pročitali prethodna poglavlja osetićemo kako nas podilaze žmarci. Štaviše, uprkos ovome, priča je i dalje puna iznenađenja.
Radnja se odvija žustrim ritmom koji ni u jednom trenutku nije prebrz. Autor ne pribegava trikovima i ne pokušava da zavara čitaoca, što je vrlo pohvalno u današnje vreme obilja prevrtljivih pripovedača koji samo pokušavaju da izazovu jeftini efekat iznenađenja. Pisac uspeva da nas uvuče u atmosferu avganistanskih rovova i kancelarija informatičara, ne potcenjujući inteligenciju čitalaca i služeći se vojnim ili informatičarskim žargonom prema potrebi. Takođe treba istaći i humorističku notu koja prožima čitav roman.
Ovo je priča koja sardži nekoliko priča u sebi. Na kraju, čitalac stiče utisak da je pročitao više romana: jedan o mafiji, jedan o osveti, jedan o zaluđenicima za informatiku. Ako treba da stavimo neku zamerku, možda je trebalo da posledice svega što se odigralo u romanu budu ozbiljnije i oštrije, mada shvatam da bi se zbog toga epilog bespotrebno odužio.
I da, roman se ne ispušta iz ruku. Čak ćete zaboraviti i da spavate. Moguće je da će ga mnogi čitaoci ovako doživeti. Gomes-Hurado je majstor u preplitanju vremenskih tokova, postepenom otkrivanju informacija i razvijanju radnje. Ali to je samo površinski sloj. Ako zagrebemo dublje, naći ćemo se pred delom ambiciozno postavljene strukture, sa nekoliko pripovedačkih glasova, stalnim flešbekovima, odlično razvijenim likovima, šokantnim početkom i najbrutalnijom završnicom koju sam ikada pročitao. Kada bih morao da izaberem samo jedan pridev da opišem ovaj roman, bio bi to – prefinjen. A, ponoviću, to je vrlo teško postići.
Autor: Klaudio Serdan
Izvor: zendalibros.com
Protagonista je Sajmon Saks, programer gotovo bez socijalnih veština, koji je osmislio algoritam koji će ga učiniti milionerom. Sve će se zakomplikovati kada se pojavi Irina, Ruskinja u koju će se Sajmon zaljubiti ne mareći za posledice.
Gomes-Hurado uspešno igra rizičnu igru – čini da čitalac zna više od samog protagoniste i mi saznajemo iz prve ruke sve o mračnoj prošlosti svakog od tajanstvenih likova koji nastanjuju stranice ovog romana. Kada Sajmon ugleda gvozdenu šipku pričvršćenu za zid bara, on joj ne pridaje veliki značaj, ali mi koji smo pročitali prethodna poglavlja osetićemo kako nas podilaze žmarci. Štaviše, uprkos ovome, priča je i dalje puna iznenađenja.
Radnja se odvija žustrim ritmom koji ni u jednom trenutku nije prebrz. Autor ne pribegava trikovima i ne pokušava da zavara čitaoca, što je vrlo pohvalno u današnje vreme obilja prevrtljivih pripovedača koji samo pokušavaju da izazovu jeftini efekat iznenađenja. Pisac uspeva da nas uvuče u atmosferu avganistanskih rovova i kancelarija informatičara, ne potcenjujući inteligenciju čitalaca i služeći se vojnim ili informatičarskim žargonom prema potrebi. Takođe treba istaći i humorističku notu koja prožima čitav roman.
Ovo je priča koja sardži nekoliko priča u sebi. Na kraju, čitalac stiče utisak da je pročitao više romana: jedan o mafiji, jedan o osveti, jedan o zaluđenicima za informatiku. Ako treba da stavimo neku zamerku, možda je trebalo da posledice svega što se odigralo u romanu budu ozbiljnije i oštrije, mada shvatam da bi se zbog toga epilog bespotrebno odužio.
I da, roman se ne ispušta iz ruku. Čak ćete zaboraviti i da spavate. Moguće je da će ga mnogi čitaoci ovako doživeti. Gomes-Hurado je majstor u preplitanju vremenskih tokova, postepenom otkrivanju informacija i razvijanju radnje. Ali to je samo površinski sloj. Ako zagrebemo dublje, naći ćemo se pred delom ambiciozno postavljene strukture, sa nekoliko pripovedačkih glasova, stalnim flešbekovima, odlično razvijenim likovima, šokantnim početkom i najbrutalnijom završnicom koju sam ikada pročitao. Kada bih morao da izaberem samo jedan pridev da opišem ovaj roman, bio bi to – prefinjen. A, ponoviću, to je vrlo teško postići.
Autor: Klaudio Serdan
Izvor: zendalibros.com
