Igor Marojević je umetnik, stvaralac književnih slagalica. U „Šnitu“ svako poglavlje predstavlja novinski prilog (različitih ideoloških profila) unutar kolaža koji oslobađa prostor za krupniju sliku, za delo istoriografske i kulturološke umetnosti. Igor je i buntovnik, revolucionar. „Šnit“ je na svojih sto osamdeset osam stranica pak zvučnik kojim se potkazuje i višestuko argumentuje sublimni sarkazam. Posredi je književni krik uvijen u balkanski konflikt Srba, Nemaca i Hrvata za vreme Drugog svetskog rata.

„Šnit“ je roman o špijunima, izdajama, nacionalsocijalistima, scenario dostojan najboljeg Tarantinovog filma. Prepun je veselog crnog humora, baš tako, veselog, jer iako na početku čitateljka pokušava da za ozbiljno uzme dramsku akciju, neće joj biti potrebno mnogo vremena da se čistim grohotom smeje likovima, okolnostima i dijalozima. Ne bih zamenila ni slova ovog velikog romana, ni što se tiče likova Der unsichtbare Mann-a, Huga Bosa i njegovog bizarnog načina da pomiri Srbe i Hrvate, Zemuna (fantastičkog grada koji pridobija svojstvo glavnog junaka) niti svih, baš svih njegovih novina i ideoloških intriga: „Kad god mi na pamet padne ovaj nesrećni grad, ne dođe mi da pogledam kroz prozor, nego da zamislim zemunske kuće i zgrade kao novinske stupce.“

Međutim, „Šnit“ je roman misterije. Šta je „Objektiver Beobachter“? Nedeljnik koji se mesecima štampa krišom, iako su svi stanovnici Zemuna već upućeni u njegovo postojanje. Nedeljnik koji se ne prodaje i koji Nemci objavljuju za svoje pristalice, list čiji se primerci spaljuju posle čitanja. Ko je Nevidljivi (Der unsichtbarre Man)? Zašto ga niko ne vidi? Uprkos tome što je „Šnit“ smešten u dvadeseti vek, u pitanju je agilna i žestoka kritika objektivnosti medija, nedostatka transparentnosti, degradiranja vesti. Užitak za sva čula! Još jedna zabavna i dobijena opklada moje omiljene izdavačke kuće, „Trampe“.

Autor: Diana Nastasesku
Izvor: Páginas adulteradas