Gosn Vuku je dosta loše reputacije koju on i mnogi njegovi prijatelji imaju, tako da je na sebe preuzeo osnivanje „Kluba dobrih momaka“. On ubeđuje Gosn Ajkulu, Gosn Zmiju i Gosn Piranu (iz Bolivije) da mu se pridruže u spašavanju životinja u nevolji kako bi, za promenu, bili viđeni kao heroji. Predlog Gosn Vuka ne prolazi baš najbolje, ali nekako uspeva da povede „Klub dobrih momaka“ u potragu za nevoljom.

„Ako želimo da budemo heroji, moramo uvek motriti na nevolju.“

I tako „Loši momci“ pokušavaju da budu „Dobri momci“ u veoma smešnim situacijama.

Čitao sam knjigu sa svojim osmogodišnjim sinom, podelili smo delove kako bismo obojica čitali naglas i pročitali smo je odjednom. Kako je moj sin dete koje voli stripove, kombinacija teksta i briljantnih ilustracija bila mu je savršena. Knjiga kao da je pisana po njegovom smislu za humor: mnogo prdeža i šala sa guzom, kao i pokreti očima i obrvama na ilustracijama. Obojica smo se sve vreme smejali.

Mislim da je autor savršeno realizovao koncept knjige, i da i on i izdavač očigledno vrlo dobro razumeju šta deca žele. Knjiga je izuzetno pristupačna za one koji ne vole da čitaju, a ima i mnoštvo zabave za one koji u čitanju uživaju. Dopada mi se vizuelni prikaz likova koji podseća na film „Ulični psi“, kao i naracija Gosn Vuka.

„Loši momci“ su varljivo mudri, laki za čitanje i garantuju vam mnogo glasnog smeha. Sav humor je u karakterizaciji likova: morate to videti!

Moj sin sa nestrpljenjem očekuje nastavke... a do tada ćemo gledati snimke Arona Blejbija na Jutjubu.

Izvor: hellopipski.wordpress.com
Dragan Matković