Prikaz putopisnog romana Svetlane Slapšak „Škola za delikatne ljubavnike“
U osnovi romana je Platonov „Fedar“, beseda o prirodi ljubavi koja dokazuje da je zanos ljubavnika izvor najdublje sreće.
Antički Grci su smatrali da je ljubav „bolest“ koja se može lečiti samo vođenjem ljubavi, i to svaki put kada se pojavi. Opis pomenutog stanja čežnje vrlo je sličan opisima simptoma gripa, čulo se na promociji novog putopisnog romana književnice Svetlane Slapšak, dobitnice Vitalove nagrade, disidenta komunističkog režima, koja je izbačena iz Udruženja književnika Srbije zbog kritike dela Dobrice Ćosića. „Škola za delikatne ljubavnike“ objavljena je u Laguni i predstavljena novinarima u knjižari - kafeu „Delfi“ sredinom aprila.
Sve ono što su želeli od života večiti putnici u duši, a nisu doživeli na javi, tema je romana. Putovanje stazama antičke Grčke, u društvu voljene osobe, koja je dobar turistički vodič, biće prava poslastica za ljubitelje putopisne proze. Ljubav vremešnog ruskog glumca Alekseja i mlade jugoslovenske studentkinje klasične književnosti Taše, koji se sreću sedamdesetih godina u Atini, u vreme političke nestabilnosti, simbolično opisuje trvenje između tadašnje Jugoslavije i Sovjetskog saveza. Bila je to ljubav koja je zbog razlike u godinama bila osuđena da ostane samo avantura.
U osnovi romana je Platonov „Fedar“, beseda o prirodi ljubavi koja dokazuje da je zanos ljubavnika izvor najveće sreće. Platon je govorio o dve vrste zanosa, jedan je uzrok ljudske bolesti, a drugi je posledica božje izmene običnoga stanja. Tašina i Aleksejeva ljubav lišena je duhovne predstave o večnoj romantičnoj ljubavi, o prepoznavanju dveju duša različitog pola. To je bila ljubav u duhu novog vremena, koja ne priznaje nijednu granicu, pa ni granicu pola. I dok je on razmišljao o budućnosti s njom, ona je želela da pobegne, da ne misli o budućnosti...
„Do najdragocenijih dobara dolazimo zanosom, ukoliko nam se on daje kao božji poklon. Lepši je zanos koji dolazi od Boga, nego razboritost koja je od ljudi“, pisao je Platon. Tako se i ljubav Alekseja i Taše opire hijerarhiji i opstaje zahvaljujući zanosu koji je obostran. Prebrodili su razliku u godinama, pa u njihovom slučaju čežnja ostaje večna, dok se iluziji nikad nisu pokorili. Novi roman Slapšakove biće prilika da još jednom proverite svoje znanje iz antičke književnosti i razmislite o tome kuda vodi veza u kojoj se trenutno nalazite?
Autor: Vera Ponti
Izvor: Poljoindustrija
Antički Grci su smatrali da je ljubav „bolest“ koja se može lečiti samo vođenjem ljubavi, i to svaki put kada se pojavi. Opis pomenutog stanja čežnje vrlo je sličan opisima simptoma gripa, čulo se na promociji novog putopisnog romana književnice Svetlane Slapšak, dobitnice Vitalove nagrade, disidenta komunističkog režima, koja je izbačena iz Udruženja književnika Srbije zbog kritike dela Dobrice Ćosića. „Škola za delikatne ljubavnike“ objavljena je u Laguni i predstavljena novinarima u knjižari - kafeu „Delfi“ sredinom aprila.
Sve ono što su želeli od života večiti putnici u duši, a nisu doživeli na javi, tema je romana. Putovanje stazama antičke Grčke, u društvu voljene osobe, koja je dobar turistički vodič, biće prava poslastica za ljubitelje putopisne proze. Ljubav vremešnog ruskog glumca Alekseja i mlade jugoslovenske studentkinje klasične književnosti Taše, koji se sreću sedamdesetih godina u Atini, u vreme političke nestabilnosti, simbolično opisuje trvenje između tadašnje Jugoslavije i Sovjetskog saveza. Bila je to ljubav koja je zbog razlike u godinama bila osuđena da ostane samo avantura.
U osnovi romana je Platonov „Fedar“, beseda o prirodi ljubavi koja dokazuje da je zanos ljubavnika izvor najveće sreće. Platon je govorio o dve vrste zanosa, jedan je uzrok ljudske bolesti, a drugi je posledica božje izmene običnoga stanja. Tašina i Aleksejeva ljubav lišena je duhovne predstave o večnoj romantičnoj ljubavi, o prepoznavanju dveju duša različitog pola. To je bila ljubav u duhu novog vremena, koja ne priznaje nijednu granicu, pa ni granicu pola. I dok je on razmišljao o budućnosti s njom, ona je želela da pobegne, da ne misli o budućnosti...
„Do najdragocenijih dobara dolazimo zanosom, ukoliko nam se on daje kao božji poklon. Lepši je zanos koji dolazi od Boga, nego razboritost koja je od ljudi“, pisao je Platon. Tako se i ljubav Alekseja i Taše opire hijerarhiji i opstaje zahvaljujući zanosu koji je obostran. Prebrodili su razliku u godinama, pa u njihovom slučaju čežnja ostaje večna, dok se iluziji nikad nisu pokorili. Novi roman Slapšakove biće prilika da još jednom proverite svoje znanje iz antičke književnosti i razmislite o tome kuda vodi veza u kojoj se trenutno nalazite?
Autor: Vera Ponti
Izvor: Poljoindustrija
