Prikaz romana „Avijatičareva žena“
Melani Bendžamin je pseudonim Melani Hauzer, američke spisateljice iz Čikaga, autora dva savremena romana – „Alisa koja sam bila“ i „Autobiografiju gđe Toma Tamba“. „Avijatičareva žena“ je biografija En Spenser Morou Lindberg, supruge legendarnog američkog pilota Čarlsa Lindberga, koji je 1927. avionom „Duh Sent Luisa“ prvi preleteo Atlantik, a za autobiografiju koja nosi ime te njegove letelice 1954. dobio je Pulicerovu nagradu.
„Ovaj roman je knjiga o braku. Prati priču bračnog para Lindberg od njihovog prvog susreta do smrti Čarlsa Lindberga. U početku su bili idealan par, koji se zajednički bavio istraživačkom avijacijom. Posle porodične tragedije u kojoj je njihov sin prvenac otet i ubijen, njihov brak počeo je da popušta, a vremenom, En nezadovoljna bračnim životom rešava da se izbori za svoj glas. I sama pisac, počela je da piše u poznim godinama“, kaže Ljiljana Marković, prevodilac romana.
Čarls Lindberg je u knjizi predstavljen kao čovek čvrstih načela, siguran u svoju slavu, uspeh i ubeđenja, koji osećanja nije pokazivao čak ni privatno, smatrajući to slabošću, dok je njegova supruga, kako je naglasila Ljiljana Marković, bila „žena od srca“. Rastali su se, ali se nikad nisu zvanično razveli, što je bio obrazac za neuspele brakove u visokoj klasi, kojoj su pripadali. Imali su petoro dece, o kojima je brinula En Lindberg, a kasnije se ispostavilo da je on imao još sedmoro iz vanbračnih veza u Evropi.
„Iako je ovo knjiga o položaju žene sredinom 20. veka, nema veze sa sadašnjim shvatanjem ženske individualnosti i nikako nije feministički roman. En Lindberg se izborila za svoje pravo glasa, ali se nije bunila protiv tradicionalne uloge žene, koja udajom prihvata društvena pravila i prilagođava se mužu i porodici“, naglasila je Ljiljana Marković. Prema njenim rečima, ovaj roman predstavlja sliku američkog društva od tridesetih godina do 1974, ukazujući na probleme koji postoje i sada - od bračnih tema do uloge medija na primeru porodične tragedije porodice Lindberg, koja otvara pitanje granice između javnosti i privatnosti. Ta mogućnost poređenja sadašnjeg vremena sa nekom od prošlih epoha i na primeru „Avijatičarove žene“ je, kako je naglasila Ljiljana Marković, tajna čitanosti istorijskih romana.
Prva Amerikanka pilot prve klase
En Spenser Lindberg (1906-2001) bila je priznat i nagrađivan pisac, čije su se knjige i članci bavili različitim žanrovima ‒ od poezije do filma, baveći se temama mladosti i starosti, ljubavi i braka, mira, samoće, zadovoljstva i uloge žena u 20. veku. Bila je prva Amerikanka koja je stekla licencu pilota prve klase. Tokom tridesetih godina prošlog veka bračni par Lindberg istraživao je i mapirao vazdušne linije između kontinenata ‒ prvi su leteli iz Afrike u Južnu Ameriku i istražili polarne vazdušne rute iz Severne Amerike u Aziju i Evropu.
Bili su poznati i po svom kontroverznom stavu prema eugenici ‒ ideji o borbi za opstanak bele rase i Hitlerovoj Nemačkoj, zbog čega su jedno vreme bili nepoželjni u javnosti, u koju su se vratili zahvaljujući književnom radu.
Izvor: Danas.rs
„Ovaj roman je knjiga o braku. Prati priču bračnog para Lindberg od njihovog prvog susreta do smrti Čarlsa Lindberga. U početku su bili idealan par, koji se zajednički bavio istraživačkom avijacijom. Posle porodične tragedije u kojoj je njihov sin prvenac otet i ubijen, njihov brak počeo je da popušta, a vremenom, En nezadovoljna bračnim životom rešava da se izbori za svoj glas. I sama pisac, počela je da piše u poznim godinama“, kaže Ljiljana Marković, prevodilac romana.
Čarls Lindberg je u knjizi predstavljen kao čovek čvrstih načela, siguran u svoju slavu, uspeh i ubeđenja, koji osećanja nije pokazivao čak ni privatno, smatrajući to slabošću, dok je njegova supruga, kako je naglasila Ljiljana Marković, bila „žena od srca“. Rastali su se, ali se nikad nisu zvanično razveli, što je bio obrazac za neuspele brakove u visokoj klasi, kojoj su pripadali. Imali su petoro dece, o kojima je brinula En Lindberg, a kasnije se ispostavilo da je on imao još sedmoro iz vanbračnih veza u Evropi.
„Iako je ovo knjiga o položaju žene sredinom 20. veka, nema veze sa sadašnjim shvatanjem ženske individualnosti i nikako nije feministički roman. En Lindberg se izborila za svoje pravo glasa, ali se nije bunila protiv tradicionalne uloge žene, koja udajom prihvata društvena pravila i prilagođava se mužu i porodici“, naglasila je Ljiljana Marković. Prema njenim rečima, ovaj roman predstavlja sliku američkog društva od tridesetih godina do 1974, ukazujući na probleme koji postoje i sada - od bračnih tema do uloge medija na primeru porodične tragedije porodice Lindberg, koja otvara pitanje granice između javnosti i privatnosti. Ta mogućnost poređenja sadašnjeg vremena sa nekom od prošlih epoha i na primeru „Avijatičarove žene“ je, kako je naglasila Ljiljana Marković, tajna čitanosti istorijskih romana.
Prva Amerikanka pilot prve klase
En Spenser Lindberg (1906-2001) bila je priznat i nagrađivan pisac, čije su se knjige i članci bavili različitim žanrovima ‒ od poezije do filma, baveći se temama mladosti i starosti, ljubavi i braka, mira, samoće, zadovoljstva i uloge žena u 20. veku. Bila je prva Amerikanka koja je stekla licencu pilota prve klase. Tokom tridesetih godina prošlog veka bračni par Lindberg istraživao je i mapirao vazdušne linije između kontinenata ‒ prvi su leteli iz Afrike u Južnu Ameriku i istražili polarne vazdušne rute iz Severne Amerike u Aziju i Evropu.
Bili su poznati i po svom kontroverznom stavu prema eugenici ‒ ideji o borbi za opstanak bele rase i Hitlerovoj Nemačkoj, zbog čega su jedno vreme bili nepoželjni u javnosti, u koju su se vratili zahvaljujući književnom radu.
Izvor: Danas.rs
