Prikaz romana „Bdeti nad njom“: Priča o Mikelanđelu nakon Mikelanđela
Radnja romana „Bdeti nad njom“ počinje u udaljenom manastiru u kojem živi trideset i dvoje ljudi, mada će uskoro ostati bez jednog jer starac od 92 godine umire. On nije bio monah i nikada nije položio zavete, premda se manastiru priključio pre četrdeset godina. Povremeno bi ga napuštao, ali nikada nije bilo sumnje da će mu biti zabranjen povratak. Bio je vešt u popravkama i održavanju. Nikada nije otkrio zašto je došao, pa su monasi mogli samo da nagađaju. Možda je bio zločinac, izbeglica ili raščinjeni sveštenik. Ili je možda došao da bdi nad njom.
A ona je mermerna statua žene, skrivana od pogleda monaha kako ih ne bi podsticala na neprimerene misli. Svi okupljeni oko čoveka na samrti znaju da mu je ostalo samo nekoliko sati života. „Tek nekoliko sati?“, kaže on. „Ne zasmejavajte me. Odavno sam ja mrtav.“
Zvali su ga Frančeze, što znači Francuz, jer je tamo rođen, i to 1904. godine, u italijanskoj porodici koja je napustila Liguriju ubrzo nakon venčanja, u potrazi za boljim životom. Italijani u Francuskoj bili su izloženi rasizmu, ali, kako sâm cinično komentariše, tokom Prvog svetskog rata su Francuzi odlučili da je njegov otac „dobar Francuz“ i regrutovali ga u vojsku. Međutim, nije dugo poživeo.
Mimov otac je bio vajar. Njegova majka je odlučila da i on to postane, iako se otac protivio, jer to je „gadan zanat u kojem se ruke, leđa i oči troše mnogo brže nego kamen i da, ako čovek nije Mikelanđelo, treba da ga izbegava.“ Međutim, ispostavlja se da je ime našeg junaka upravo – Mikelanđelo, Mikelanđelo Vitalijani. Ali voli da ga zovu Mimo.
Italija se pridružuje saveznicima u ratu, ali Mimova majka odlučuje da će mu biti bolje u Italiji i šalje ga u Torino, kod „ujaka“ Alberta, koji je takođe vajar. Otkrivamo da Alberto nije njegov pravi ujak, već stari porodični prijatelj. Takođe, saznajemo i da je Mimo veoma nizak, što izaziva otpor kod Alberta, koji ne želi „patuljka“ za pomoćnika, ali ga na kraju ipak prihvata.
Iako mu nije lako, Mimo uspeva da pregura loše dane. Alberto dobija ponudu i seli se u Pjetra d’Albu, gde ga čekaju dva potencijalna klijenta – lokalna crkva i bogata porodica Orsini. Mimo tamo upoznaje Violu, ćerku porodice Orsini, koja mu je sličnih godina. Njih dvoje se sreću na groblju, a kasnije krišom viđaju, jer njeni roditelji nikada ne bi dozvolili prijateljstvo sa priprostim radnikom. Ona u tajnosti čita knjige iz biblioteke svog oca i čak ih pozajmljuje Mimu kako bi mu pomogla u obrazovanju.
Viola tvrdi da ima magične moći i da može da se pretvori u medvedicu, a o tome ćemo kasnije više saznati. Ona želi više od svog života – da postane pilot, iako devojke tog vremena nisu imale mogućnost obrazovanja i druge opcije osim uloge supruge i majke. Uz pomoć svog prijatelja, ona eksperimentišući praktično izmišlja paraglajder, četrdeset godina pre drugih, premda njihovi pokušaji nisu uspešni.
Prvi svetski rat ne pogađa ih direktno, ali osećaju njegove posledice nakon završetka i povratka vojnika. Za skulptore nema puno posla, a time ni novca ni dovoljno hrane, pa Albertu pomaže njegova imućna majka, koja je vlasnica bordela. Mimo sve više pokazuje svoj talenat, a njegove najbolje radove ljubomorni Alberto prisvaja i kupi sve pohvale. Alberto naposletku šalje Mima u Firencu, gde će raditi kao kamenorezac, dok vlasnik ne otkrije njegov istinski dar.
Uporedo pratimo i Mimovu laganu smrt. On možda misli da je mrtav, ali monasi tako ne misle. Čuće kako mrmlja jednu reč. „Čini mi se da je govorio: violina, violina, violina“, ali mi dobro znamo da nije ta posredi.
U priči o Mimu saznajemo i o njegovom uspehu, iako nije mnogo stvarao. Pominje se i Laslo Tot, koji je poznat po tome što je sedamdesetih godina prošlog veka čekićem napao Mikelanđelovu Pijetu i naneo joj veliku štetu. Ali da li je Tot zapravo želeo da ošteti Mimovu Pijetu, a ne onu poznatijeg Mikelanđela?
U Firenci mu stvari ne polaze za rukom, i ubrzo mora da pronađe alternativnu karijeru. Na kraju će ipak slediti put koji mu je zacrtan – put uspešnog vajara, što podrazumeva i narudžbine iz Vatikana. Tako će čitalac otkriti tajnu statue skrivene u manastiru, koja je očigledno osmišljena da parira Pijeti „pravog“ Mikelanđela.
U studiji američkog profesora Leonarda B. Vilijamsa sa Stanforda, takođe iz sedamdesetih godina prošlog veka, koja se pominje u romanu, saznajemo da u vreme pojavljivanja njegove monografije o Mimu nema traga ni glasa i da se smatra mrtvim.
Mimo će postati uspešan umetnik zahvaljujući Orsinijevima i usponu fašizma u Italiji. Iako nije bio zainteresovan za politiku, njegov položaj bio je komplikovan jer je radio i za fašiste i za Vatikan, ali je ipak uspevao da ostane nezavistan umetnik i stvori remek-dela. Njegova Pijeta, koja nastaje posle pada fašizma, izazivaće kontroverze, jer je inspirisana stvarnom osobom, te sa religijske strane nije smatrana pogodnom.
Roman „Bdeti nad njom“, koji je 2023. godine ovenčan Gonkurovom nagradom, istražuje kreativnost, društvene uloge umetnika, položaj žena u Italiji 20. veka, kao i složene odnose zajednica, staleža, porodica i ljubavi, uz nepredvidive preokrete.
Izvor: themodernnovel.org
Prevod: Laguna
A ona je mermerna statua žene, skrivana od pogleda monaha kako ih ne bi podsticala na neprimerene misli. Svi okupljeni oko čoveka na samrti znaju da mu je ostalo samo nekoliko sati života. „Tek nekoliko sati?“, kaže on. „Ne zasmejavajte me. Odavno sam ja mrtav.“
Zvali su ga Frančeze, što znači Francuz, jer je tamo rođen, i to 1904. godine, u italijanskoj porodici koja je napustila Liguriju ubrzo nakon venčanja, u potrazi za boljim životom. Italijani u Francuskoj bili su izloženi rasizmu, ali, kako sâm cinično komentariše, tokom Prvog svetskog rata su Francuzi odlučili da je njegov otac „dobar Francuz“ i regrutovali ga u vojsku. Međutim, nije dugo poživeo.
Mimov otac je bio vajar. Njegova majka je odlučila da i on to postane, iako se otac protivio, jer to je „gadan zanat u kojem se ruke, leđa i oči troše mnogo brže nego kamen i da, ako čovek nije Mikelanđelo, treba da ga izbegava.“ Međutim, ispostavlja se da je ime našeg junaka upravo – Mikelanđelo, Mikelanđelo Vitalijani. Ali voli da ga zovu Mimo.
Italija se pridružuje saveznicima u ratu, ali Mimova majka odlučuje da će mu biti bolje u Italiji i šalje ga u Torino, kod „ujaka“ Alberta, koji je takođe vajar. Otkrivamo da Alberto nije njegov pravi ujak, već stari porodični prijatelj. Takođe, saznajemo i da je Mimo veoma nizak, što izaziva otpor kod Alberta, koji ne želi „patuljka“ za pomoćnika, ali ga na kraju ipak prihvata.
Iako mu nije lako, Mimo uspeva da pregura loše dane. Alberto dobija ponudu i seli se u Pjetra d’Albu, gde ga čekaju dva potencijalna klijenta – lokalna crkva i bogata porodica Orsini. Mimo tamo upoznaje Violu, ćerku porodice Orsini, koja mu je sličnih godina. Njih dvoje se sreću na groblju, a kasnije krišom viđaju, jer njeni roditelji nikada ne bi dozvolili prijateljstvo sa priprostim radnikom. Ona u tajnosti čita knjige iz biblioteke svog oca i čak ih pozajmljuje Mimu kako bi mu pomogla u obrazovanju.
Viola tvrdi da ima magične moći i da može da se pretvori u medvedicu, a o tome ćemo kasnije više saznati. Ona želi više od svog života – da postane pilot, iako devojke tog vremena nisu imale mogućnost obrazovanja i druge opcije osim uloge supruge i majke. Uz pomoć svog prijatelja, ona eksperimentišući praktično izmišlja paraglajder, četrdeset godina pre drugih, premda njihovi pokušaji nisu uspešni.
Prvi svetski rat ne pogađa ih direktno, ali osećaju njegove posledice nakon završetka i povratka vojnika. Za skulptore nema puno posla, a time ni novca ni dovoljno hrane, pa Albertu pomaže njegova imućna majka, koja je vlasnica bordela. Mimo sve više pokazuje svoj talenat, a njegove najbolje radove ljubomorni Alberto prisvaja i kupi sve pohvale. Alberto naposletku šalje Mima u Firencu, gde će raditi kao kamenorezac, dok vlasnik ne otkrije njegov istinski dar.
Uporedo pratimo i Mimovu laganu smrt. On možda misli da je mrtav, ali monasi tako ne misle. Čuće kako mrmlja jednu reč. „Čini mi se da je govorio: violina, violina, violina“, ali mi dobro znamo da nije ta posredi.
U priči o Mimu saznajemo i o njegovom uspehu, iako nije mnogo stvarao. Pominje se i Laslo Tot, koji je poznat po tome što je sedamdesetih godina prošlog veka čekićem napao Mikelanđelovu Pijetu i naneo joj veliku štetu. Ali da li je Tot zapravo želeo da ošteti Mimovu Pijetu, a ne onu poznatijeg Mikelanđela?
U Firenci mu stvari ne polaze za rukom, i ubrzo mora da pronađe alternativnu karijeru. Na kraju će ipak slediti put koji mu je zacrtan – put uspešnog vajara, što podrazumeva i narudžbine iz Vatikana. Tako će čitalac otkriti tajnu statue skrivene u manastiru, koja je očigledno osmišljena da parira Pijeti „pravog“ Mikelanđela.
U studiji američkog profesora Leonarda B. Vilijamsa sa Stanforda, takođe iz sedamdesetih godina prošlog veka, koja se pominje u romanu, saznajemo da u vreme pojavljivanja njegove monografije o Mimu nema traga ni glasa i da se smatra mrtvim.
Mimo će postati uspešan umetnik zahvaljujući Orsinijevima i usponu fašizma u Italiji. Iako nije bio zainteresovan za politiku, njegov položaj bio je komplikovan jer je radio i za fašiste i za Vatikan, ali je ipak uspevao da ostane nezavistan umetnik i stvori remek-dela. Njegova Pijeta, koja nastaje posle pada fašizma, izazivaće kontroverze, jer je inspirisana stvarnom osobom, te sa religijske strane nije smatrana pogodnom.
Roman „Bdeti nad njom“, koji je 2023. godine ovenčan Gonkurovom nagradom, istražuje kreativnost, društvene uloge umetnika, položaj žena u Italiji 20. veka, kao i složene odnose zajednica, staleža, porodica i ljubavi, uz nepredvidive preokrete.
Izvor: themodernnovel.org
Prevod: Laguna
