Prikaz romana: „Bogatstvo na kineski način“
Novi, lagani roman Kevina Kvana „Bogatstvo na kineski način“, nastavlja urenbesnu priču o luksuznom i egzotičnom svetu Kineza.
Na prvi pogled, priča govori o želji američke junakinje Rejčel Ču Jang da ponovo vidi svog biološkog oca, neverovatno bogatog kineskog zvaničnika. Ali, u stvari, priča je poput kineske verzije „Seksa i grada“, ali bez seksa. Govori o prelepim ženama koje dane provode u šopingu, a uveče tračare u najluksuznijim klubovima i hotelima na svetu.
Ako vam ovo ne deluje zanimljivo, ona ova knjiga nije za vas.
Kvan upotpunjuje radnju romana sa dovoljno zapleta da se napiše televizijska sapunica. Iako je ova knjiga nastavak Kvanovog najprodavanijeg romana „Suludo bogati Azijci“, čitaoci mogu lako da prate radnju jer se likovi lako uklapaju u žanr, čak iako je okruženje drugačije.
Pojavljuje se i majka Kineskinja, koja kuje plan kako da zaštiti svog sina rasipnika, koji je slupao svoj ferari u Londonu. A tu je i filmska zvezda iz Hong Konga, koja mora da pokuša da uđe u krugove najstarije elite. Spominje se i popularna devojka iz Singapura, koja mora da otkrije ko je kupio tehnološku kompaniju njenog užasno ljubomornog muža, pre nego što joj ta misterija uništi brak. I naravno, tu je i priča o Rejčel, koja se ponovo sreće sa svojim ocem.
Priče vas neće oduvati svojim zapletima, ali su zanimljive, baš kao kineska verzija „Dauntonske opatije“. A Kvan je priču odlično povezao sa skandalima iz stvarnog života koji se vrte oko novopečenih bogataša kineske dijaspore. Na primer, priča o slupanom automobilu, kojom počinje ova knjiga očigledno je inspirisana stvarnim slupavanjem ferarija u Pekingu, što je na kraju dovelo do političke propasti zvaničnika Komunističke partije. A trovanje koje se pominje kasnije u knjizi, podseća na trovanje koje se desilo u Kini, nakon kojega je uništen sečuanski političar Bo Silaj i njegova glamurozna supruga, Gu Kajlaj.
Zbog zvanične zabrane, piscima iz tog područja zabranjeno je da pišu o lošem ponašanju svojih bogatih i politički moćnih građanja, ali Kvan, koji je rođen u Singapuru, ali je odrastao u Americi, može slobodno da iskoristi te teme, kako bi pojačao dramatični efekat.
Međutim, Kvan izbegava bilo koji vid moralisanja kada su postupci njegovih junaka u pitanju. Niko ne kritikuje način na koji se neki funkcioner domogao novca, ne postoje scene gde su radnici malo plaćeni, niti se pominju pregovori o trošku siromašnih ljudi. Njegovi likovi su snobovi, a ne politički reformatori.
Možda je jedan on najzanimljivijih likova Korina Ko-Tung, osoba koja će vas naučiti kako da postanete deo visokog društva i koja na duhovit način uči Kiti Pong svim tajnama kineskeelite: „Restorani koje obično hvalite su očajni. Puni su pridošlica, glumaca iz sapunica, onih što žele da se domognu visokog društva, i što je najgore od svega, onih što vole da jedu.“
Umesto toga, Korina savetuje nešto jednostavnije. „Udesiću da vas paparaci slikaju kako jedete vonton rezance na uličnom štandu s hranom. To će se čudesno odraziti na vaš imidž, a ja već vidim naslov u novinama: 'Društvena boginja bez ustručavanja jede sa masama'.“
Korinin direktan pristup ka ostvarenju društvenog kapitala i prestiža pomoću manipulacije i javnog imidža deo je satire koja se prenosi u vestima o poznatima u svakodnevnom životu, ali je i deo antropološke studije o svetu privilegovanih.
Iako je materijal odličan za dublju analizu, Kvana ne zanima loš uticaj neobuzdanog bogatstva i moći. Kao i Korina, on se ne bavi otkrivanjem mračnog porekla bogatstva, već samo onim blistavim sjajem na površini. Najgora sudbina bilo kog lika iz „Bogatstva na kineski način“ nije odlazak u zatvor, već to što bi bili osramoćeni u onlajn kolumni u kojoj će pisati: „Da li ste svi seli? Jer imam toliko sočnih detalja da vam ispričam, da posle ovoga nećete biti žedni!“ Potvrđujem!
Izvor: dallasnews.com
Prevod: Lidija Janjić
Na prvi pogled, priča govori o želji američke junakinje Rejčel Ču Jang da ponovo vidi svog biološkog oca, neverovatno bogatog kineskog zvaničnika. Ali, u stvari, priča je poput kineske verzije „Seksa i grada“, ali bez seksa. Govori o prelepim ženama koje dane provode u šopingu, a uveče tračare u najluksuznijim klubovima i hotelima na svetu.
Ako vam ovo ne deluje zanimljivo, ona ova knjiga nije za vas.
Kvan upotpunjuje radnju romana sa dovoljno zapleta da se napiše televizijska sapunica. Iako je ova knjiga nastavak Kvanovog najprodavanijeg romana „Suludo bogati Azijci“, čitaoci mogu lako da prate radnju jer se likovi lako uklapaju u žanr, čak iako je okruženje drugačije.
Pojavljuje se i majka Kineskinja, koja kuje plan kako da zaštiti svog sina rasipnika, koji je slupao svoj ferari u Londonu. A tu je i filmska zvezda iz Hong Konga, koja mora da pokuša da uđe u krugove najstarije elite. Spominje se i popularna devojka iz Singapura, koja mora da otkrije ko je kupio tehnološku kompaniju njenog užasno ljubomornog muža, pre nego što joj ta misterija uništi brak. I naravno, tu je i priča o Rejčel, koja se ponovo sreće sa svojim ocem.
Priče vas neće oduvati svojim zapletima, ali su zanimljive, baš kao kineska verzija „Dauntonske opatije“. A Kvan je priču odlično povezao sa skandalima iz stvarnog života koji se vrte oko novopečenih bogataša kineske dijaspore. Na primer, priča o slupanom automobilu, kojom počinje ova knjiga očigledno je inspirisana stvarnim slupavanjem ferarija u Pekingu, što je na kraju dovelo do političke propasti zvaničnika Komunističke partije. A trovanje koje se pominje kasnije u knjizi, podseća na trovanje koje se desilo u Kini, nakon kojega je uništen sečuanski političar Bo Silaj i njegova glamurozna supruga, Gu Kajlaj.
Zbog zvanične zabrane, piscima iz tog područja zabranjeno je da pišu o lošem ponašanju svojih bogatih i politički moćnih građanja, ali Kvan, koji je rođen u Singapuru, ali je odrastao u Americi, može slobodno da iskoristi te teme, kako bi pojačao dramatični efekat.
Međutim, Kvan izbegava bilo koji vid moralisanja kada su postupci njegovih junaka u pitanju. Niko ne kritikuje način na koji se neki funkcioner domogao novca, ne postoje scene gde su radnici malo plaćeni, niti se pominju pregovori o trošku siromašnih ljudi. Njegovi likovi su snobovi, a ne politički reformatori.
Možda je jedan on najzanimljivijih likova Korina Ko-Tung, osoba koja će vas naučiti kako da postanete deo visokog društva i koja na duhovit način uči Kiti Pong svim tajnama kineskeelite: „Restorani koje obično hvalite su očajni. Puni su pridošlica, glumaca iz sapunica, onih što žele da se domognu visokog društva, i što je najgore od svega, onih što vole da jedu.“
Umesto toga, Korina savetuje nešto jednostavnije. „Udesiću da vas paparaci slikaju kako jedete vonton rezance na uličnom štandu s hranom. To će se čudesno odraziti na vaš imidž, a ja već vidim naslov u novinama: 'Društvena boginja bez ustručavanja jede sa masama'.“
Korinin direktan pristup ka ostvarenju društvenog kapitala i prestiža pomoću manipulacije i javnog imidža deo je satire koja se prenosi u vestima o poznatima u svakodnevnom životu, ali je i deo antropološke studije o svetu privilegovanih.
Iako je materijal odličan za dublju analizu, Kvana ne zanima loš uticaj neobuzdanog bogatstva i moći. Kao i Korina, on se ne bavi otkrivanjem mračnog porekla bogatstva, već samo onim blistavim sjajem na površini. Najgora sudbina bilo kog lika iz „Bogatstva na kineski način“ nije odlazak u zatvor, već to što bi bili osramoćeni u onlajn kolumni u kojoj će pisati: „Da li ste svi seli? Jer imam toliko sočnih detalja da vam ispričam, da posle ovoga nećete biti žedni!“ Potvrđujem!
Izvor: dallasnews.com
Prevod: Lidija Janjić
