Prikaz romana „Dan u životu Abeda Salame“: Književni orden za hrabrost
Prilikom gledanja TV-dnevnika, većina publike na vest o danu iz nekog razornog rata reguje sa zanimanjem i zgražavanjem, koji po pravilu kratko traju: prevagne činjenica da se sve to dešava „tamo negde, daleko“. Međutim, buđenje empatije za izraelsko-palestinski rat je neminovno kod svakog osvešćenog čitaoca koji se lati knjige „Dan u životu Abeda Salame: Anatomija jedne jerusalimske tragedije“ koja je ove godine ovenčana Pulicerovom nagradom.
Autor, američki pisac Nejtan Trol, kod čitalaca budi humanost nizanjem dveju uvodnih scena. Prva je sasvim nevina: opisuje radost petogodišnjeg Milada Salame pred odlazak na prvi školski izlet, sa detaljima poput boravka kod rodbine, odlaskom sa ocem u kupovinu slatkiša za ekskurziju, majčinog poljupca… Sledeća zaokružena slika tiče se žalosti i bola njegovog oca Abeda kad sazna da se školski autobus zapalio usled sudara i da su svi učitelji i učenici prebačeni u jerusalimske bolnice.
Trolova umešnost ne ogleda se samo u dvema upečatljivim uvodnim scenama romana, nego i sprečavanjem da se njihova oprečnost približi patetici. Autor to postiže, pre svega, vrlo odmerenim jezikom. Dok vrlo plastičnom slikom opisuje bol roditelja koji je upravo video mrtvog sina, za razliku od jezika koji tu emociju prenosi.
Budući da posredi nije samo drama Abeda Salame i njegovog deteta, nego i učitelja, dela ostale dece iz autobusa i njihovih roditelja, Trol pobočno, a opet s merom i organski, opisuje vladajući sistem i izraelsko-palestinski konflikt. Na primer, budući da se akcident desio na okupiranoj teritoriji Zapadne obale, Hitna pomoć sramotno kasni, istraga se ne sprovodi, deca i učitelji su prebačeni u bolnice arbitrarno, pa se ne zna ko gde „leži“, a oružane i administrativne snage prave probleme Palestincima u potrazi za svojim najmilijima, dok izraelska mladež na društvenim mrežama ispoljava radost zbog udesa. Radnja nije osmišljena samo duboko, nego i dovoljno široko da autor može da bezbolno po fikcionalni naboj štiva (koje je i „nonfikšn“ utoliko što je zasnovano na stvarnom događaju) pridodaje elemente iz istorije sukoba dva naroda, ali ne toliko da bi se roman približio zoni pamfleta. Tako se naslov i podnaslov ispostavljaju apsolutno neophodni i kompatibilni: posredi jeste jedan dan u životu Abeda Salame ali i anatomija jedne jerusalimske tragedije, pri čemu indivudualna bol prelazi u kolektivnu, dovoljno snažnu da opomene čitaoca da bude empatičniji.
Na kraju krajeva, osim nesrećnih Palestinaca, skeniran je i miroljubivi sloj Jevreja, pa bi knjiga, sem što je ovenčana Pulicerom, trebalo da završi i kao svojevrstan udžbenik o tački gledišta obe strane u ogromnom konfliktu umesto da se veruje propagandi samo jedne od njih, uključujući i njihove saveznike. S druge strane, kao američko-jevrejski autor koji živi u Jerusalimu i piše ovakav roman, Nejtan Trol bi trebalo da dobije i orden za hrabrost.
Autor: Domagoj Petrović
Autor, američki pisac Nejtan Trol, kod čitalaca budi humanost nizanjem dveju uvodnih scena. Prva je sasvim nevina: opisuje radost petogodišnjeg Milada Salame pred odlazak na prvi školski izlet, sa detaljima poput boravka kod rodbine, odlaskom sa ocem u kupovinu slatkiša za ekskurziju, majčinog poljupca… Sledeća zaokružena slika tiče se žalosti i bola njegovog oca Abeda kad sazna da se školski autobus zapalio usled sudara i da su svi učitelji i učenici prebačeni u jerusalimske bolnice.
Trolova umešnost ne ogleda se samo u dvema upečatljivim uvodnim scenama romana, nego i sprečavanjem da se njihova oprečnost približi patetici. Autor to postiže, pre svega, vrlo odmerenim jezikom. Dok vrlo plastičnom slikom opisuje bol roditelja koji je upravo video mrtvog sina, za razliku od jezika koji tu emociju prenosi.
Budući da posredi nije samo drama Abeda Salame i njegovog deteta, nego i učitelja, dela ostale dece iz autobusa i njihovih roditelja, Trol pobočno, a opet s merom i organski, opisuje vladajući sistem i izraelsko-palestinski konflikt. Na primer, budući da se akcident desio na okupiranoj teritoriji Zapadne obale, Hitna pomoć sramotno kasni, istraga se ne sprovodi, deca i učitelji su prebačeni u bolnice arbitrarno, pa se ne zna ko gde „leži“, a oružane i administrativne snage prave probleme Palestincima u potrazi za svojim najmilijima, dok izraelska mladež na društvenim mrežama ispoljava radost zbog udesa. Radnja nije osmišljena samo duboko, nego i dovoljno široko da autor može da bezbolno po fikcionalni naboj štiva (koje je i „nonfikšn“ utoliko što je zasnovano na stvarnom događaju) pridodaje elemente iz istorije sukoba dva naroda, ali ne toliko da bi se roman približio zoni pamfleta. Tako se naslov i podnaslov ispostavljaju apsolutno neophodni i kompatibilni: posredi jeste jedan dan u životu Abeda Salame ali i anatomija jedne jerusalimske tragedije, pri čemu indivudualna bol prelazi u kolektivnu, dovoljno snažnu da opomene čitaoca da bude empatičniji.
Na kraju krajeva, osim nesrećnih Palestinaca, skeniran je i miroljubivi sloj Jevreja, pa bi knjiga, sem što je ovenčana Pulicerom, trebalo da završi i kao svojevrstan udžbenik o tački gledišta obe strane u ogromnom konfliktu umesto da se veruje propagandi samo jedne od njih, uključujući i njihove saveznike. S druge strane, kao američko-jevrejski autor koji živi u Jerusalimu i piše ovakav roman, Nejtan Trol bi trebalo da dobije i orden za hrabrost.
Autor: Domagoj Petrović
