Prikaz romana „Dijagnoza: Ljubav“
Koliko puta ste čuli da je neko lud od ljubavi, da su ljubav i zaljubljenost bolest zbog koje ne možemo da jedemo, spavamo, razmišljamo normalno? Zbog koje se ne ponašamo „normalno“. Koliko puta ste videli kako se neko koga poznajete menja zbog ljubavi ili onoga što taj neko misli da je ljubav?
Da li je zaljubljenost vrsta psihoze i može li biti tema psihološkog eksperimenta su teme koje istražuje bestseler autorka Simonida Milojković u svom novom romanu „Dijagnoza: Ljubav“.
Petar Đorđević je zgodan i oženjen beogradski psihijatar koji na premijeri pozorišne predstave upoznaje zavodljivu, mladu glumicu Jelenu. Ponukan njenim komentarom da se od ljubavi ne umire, Petar počinje da planira eksperiment – naučni rad na temu da li je zaljubljenost vrsta psihoze.
Milojković, autorka bestselera „Grabljivica“, „Ljubav u doba kokaina“ i „Žena“ gde se bavila pitanjima narkomanije, transrodnih osoba i kuguarki, ovoga puta proučava ljubav. I to na interesantan i vrlo urban i direktan način.
Dr Petar vešto baca svoju udicu Jeleni, citirajući Andrića i njegovo delo „Jelena, žena koje nema“, Petrarku, klasike književnosti, zavodeći najpre intelekt žene - lepe, zgodne, mlade žene za koju mnogi misle da je samo komad mesa bez mozga. Na kraju krajeva, izreka i glasi „čovek se zaljubi gledajući ženu a žena slušajući čoveka“. A Petar ume da priča - u ovom slučaju piše romantične mejlove, vešto igrajući igru toplo-hladno.
Polako ali sigurno „tvrđenjem pazara“ on izluđuje Jelenu, svodeći je na patetičnu, nesigurnu, izludelu ženu koja ga konačno na kolenima moli da vodi ljubav sa njom - što mu je od starta i bio cilj.
Sve vreme svog „zavođenja“, Đorđević vodi beleške o „Slučaju Jelene K.“ u maloj crnoj beležnici koju, kada konačno „popusti“ pred molbama glumice, neoprezno zaboravlja da skloni. Naravno da Jelena sutradan pronalazi knjižicu sa beleškama i nimalo laskavim dijagnozama.
Situacija se onda menja i od grabljivca, Đorđević postaje plen. Od nekoga ko je sve konce držao u rukama, sada je on patetični, nesigurni matorac koji juri za mladom devojkom ne obazirući se na poseldice, upavši u neku vrstu paranoje i psihoze. Ko je ovde žrtva, da li je moguće kontrolisati ljubav i da li je zaljubljenost psihoza, ostaje da se vidi.
Milojkovićeva zna da piše. „Dijagnoza: Ljubav“ je čitka i pitka knjiga u formi dnevničkih beleški i razmišljanja dvoje aktera koji se dotiču brojnih predrasuda, predstava, iluzija koje okružuju nešto za šta bi jedni rekli da je pokretačka sila sveta a drugi bolest. Ovo je roman za 21. vek – kratak, direktan, bez illuzija i preteranog filozofiranja, na momente surov kada shvatite koliko smo oguglali na sve i postali ironični, sarkastični, koliko su emocije potrošna roba i marketinški trik.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
Da li je zaljubljenost vrsta psihoze i može li biti tema psihološkog eksperimenta su teme koje istražuje bestseler autorka Simonida Milojković u svom novom romanu „Dijagnoza: Ljubav“.
Petar Đorđević je zgodan i oženjen beogradski psihijatar koji na premijeri pozorišne predstave upoznaje zavodljivu, mladu glumicu Jelenu. Ponukan njenim komentarom da se od ljubavi ne umire, Petar počinje da planira eksperiment – naučni rad na temu da li je zaljubljenost vrsta psihoze.
Milojković, autorka bestselera „Grabljivica“, „Ljubav u doba kokaina“ i „Žena“ gde se bavila pitanjima narkomanije, transrodnih osoba i kuguarki, ovoga puta proučava ljubav. I to na interesantan i vrlo urban i direktan način.
Dr Petar vešto baca svoju udicu Jeleni, citirajući Andrića i njegovo delo „Jelena, žena koje nema“, Petrarku, klasike književnosti, zavodeći najpre intelekt žene - lepe, zgodne, mlade žene za koju mnogi misle da je samo komad mesa bez mozga. Na kraju krajeva, izreka i glasi „čovek se zaljubi gledajući ženu a žena slušajući čoveka“. A Petar ume da priča - u ovom slučaju piše romantične mejlove, vešto igrajući igru toplo-hladno.
Polako ali sigurno „tvrđenjem pazara“ on izluđuje Jelenu, svodeći je na patetičnu, nesigurnu, izludelu ženu koja ga konačno na kolenima moli da vodi ljubav sa njom - što mu je od starta i bio cilj.
Sve vreme svog „zavođenja“, Đorđević vodi beleške o „Slučaju Jelene K.“ u maloj crnoj beležnici koju, kada konačno „popusti“ pred molbama glumice, neoprezno zaboravlja da skloni. Naravno da Jelena sutradan pronalazi knjižicu sa beleškama i nimalo laskavim dijagnozama.
Situacija se onda menja i od grabljivca, Đorđević postaje plen. Od nekoga ko je sve konce držao u rukama, sada je on patetični, nesigurni matorac koji juri za mladom devojkom ne obazirući se na poseldice, upavši u neku vrstu paranoje i psihoze. Ko je ovde žrtva, da li je moguće kontrolisati ljubav i da li je zaljubljenost psihoza, ostaje da se vidi.
Milojkovićeva zna da piše. „Dijagnoza: Ljubav“ je čitka i pitka knjiga u formi dnevničkih beleški i razmišljanja dvoje aktera koji se dotiču brojnih predrasuda, predstava, iluzija koje okružuju nešto za šta bi jedni rekli da je pokretačka sila sveta a drugi bolest. Ovo je roman za 21. vek – kratak, direktan, bez illuzija i preteranog filozofiranja, na momente surov kada shvatite koliko smo oguglali na sve i postali ironični, sarkastični, koliko su emocije potrošna roba i marketinški trik.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
