Prikaz romana „Dobar je ovaj život“ Aleksa Kapija
„Dobar je ovaj život“ donosi svakodnevnu priču. Ne dešava se mnogo šta, a ipak se u njemu nalazi mnogo ljubavi i životne radosti.
Radosti i tuge svakodnevnice
Kapi u svom romanu „Dobar je ovaj život“ pripoveda o životu Maksa i Tine. Oni su venčani već 25 godina i žive svoju običnu svakodnevnicu sa njihovom decom, dok Tina jednog dana zbog posla ne ode na godinu dana u Pariz.
To je prvi put nakon više godina da se njih dvoje razdvajaju. Priča počinje poslednje večeri pre nego što Tina otputuje. Već na jednoj od prvih strana nalazi se jedan od najlepših pasusa ovog romana:
„Neko će morati da ti menja sijalice“, kažem. „Ko će to da ti radi kad ja ne budem s tobom?“
„Živeću u hotelu“, kaže mi.
„I u hotelima menjaju sijalice. Baš u hotelima, pogotovo.“
Ova banalna diskusija se produbljuje sve dok Tina na kraju ne obeća da neće nikome dozvoliti da joj menja sijalice, i da će umesto toga, ako neka sijalica pregori, pozvati svog muža.
Tina, dakle, odlazi na put, a Maks ostaje kod kuće sa decom i nastavlja da vodi svoj „Sevilja bar“. I onda se odjednom ništa ne dešava. Život se nastavlja.
Pripovedač sa srcem
Na početku sam sve vreme očekivala da će se Tina već prvog vikenda vratiti kući, ali kao što je već rečeno, najpre ostaje (skoro) sve po starom. Maks živi svoj život, brine za staro staklo u baru i služi iste mušterije kao i svaki dan.
I to je sva magija knjige „Dobar je ovaj život“. Lik pripovedača Maksa odmah prirasta za srce. Strastveni barmen, koji voli navike i rutinu. Radosno i sasvim udobno prolazi kroz život i otvara nama, čitaocima i čitateljkama oči za male radosti svakodnevnog života.
U našem svetu punom stresa, gde svi želimo da postignemo više i da budemo brži, Maksov mirni život je jednostavno ‒ osvežavajući. On voli život i svoju ženu, šta čovek više može da poželi?
Jedna sasvim prijatna knjiga
Ako bih morala da opišem knjigu „Dobar je ovaj život“ samo jednom rečju, onda bi ta reč svakako bila „prijatna“. Ne dešava se mnogo toga, dakle nema potrebe da osećamo stres zbog radnje, a uprkos tome ni u jednom trenutku nije dosadna.
Kapijev stil je prijatan i lagan za čitanje, a posebno je dobro uspeo da dočara glavnog junaka, Maksa koji nas povlači u svoj opušteni, jednostavni život.
Maks je zadovoljan. I tako je i roman „Dobar je ovaj život“ uspeo i mene da učini zadovoljnijom, jer zaista ‒ dobar je ovaj život.
Izvor: zurichreview.ch
Prevod: Sandra Žarković
Radosti i tuge svakodnevnice
Kapi u svom romanu „Dobar je ovaj život“ pripoveda o životu Maksa i Tine. Oni su venčani već 25 godina i žive svoju običnu svakodnevnicu sa njihovom decom, dok Tina jednog dana zbog posla ne ode na godinu dana u Pariz.
To je prvi put nakon više godina da se njih dvoje razdvajaju. Priča počinje poslednje večeri pre nego što Tina otputuje. Već na jednoj od prvih strana nalazi se jedan od najlepših pasusa ovog romana:
„Neko će morati da ti menja sijalice“, kažem. „Ko će to da ti radi kad ja ne budem s tobom?“
„Živeću u hotelu“, kaže mi.
„I u hotelima menjaju sijalice. Baš u hotelima, pogotovo.“
Ova banalna diskusija se produbljuje sve dok Tina na kraju ne obeća da neće nikome dozvoliti da joj menja sijalice, i da će umesto toga, ako neka sijalica pregori, pozvati svog muža.
Tina, dakle, odlazi na put, a Maks ostaje kod kuće sa decom i nastavlja da vodi svoj „Sevilja bar“. I onda se odjednom ništa ne dešava. Život se nastavlja.
Pripovedač sa srcem
Na početku sam sve vreme očekivala da će se Tina već prvog vikenda vratiti kući, ali kao što je već rečeno, najpre ostaje (skoro) sve po starom. Maks živi svoj život, brine za staro staklo u baru i služi iste mušterije kao i svaki dan.
I to je sva magija knjige „Dobar je ovaj život“. Lik pripovedača Maksa odmah prirasta za srce. Strastveni barmen, koji voli navike i rutinu. Radosno i sasvim udobno prolazi kroz život i otvara nama, čitaocima i čitateljkama oči za male radosti svakodnevnog života.
U našem svetu punom stresa, gde svi želimo da postignemo više i da budemo brži, Maksov mirni život je jednostavno ‒ osvežavajući. On voli život i svoju ženu, šta čovek više može da poželi?
Jedna sasvim prijatna knjiga
Ako bih morala da opišem knjigu „Dobar je ovaj život“ samo jednom rečju, onda bi ta reč svakako bila „prijatna“. Ne dešava se mnogo toga, dakle nema potrebe da osećamo stres zbog radnje, a uprkos tome ni u jednom trenutku nije dosadna.
Kapijev stil je prijatan i lagan za čitanje, a posebno je dobro uspeo da dočara glavnog junaka, Maksa koji nas povlači u svoj opušteni, jednostavni život.
Maks je zadovoljan. I tako je i roman „Dobar je ovaj život“ uspeo i mene da učini zadovoljnijom, jer zaista ‒ dobar je ovaj život.
Izvor: zurichreview.ch
Prevod: Sandra Žarković
