„Golmanov strah od penala“, knjiga koju sam posle duge potrage pronašla na jednom buvljaku, predstavlja moj prvi kontakt sa stvaralaštvom Petera Handkea.

Jozef Bloh na osnovu pogleda koji mu je uputio kolega zaključuje da je otpušten i smesta napušta gradilište na kome je do tada radio. Izvesno vreme provodi u Beču, a zatim čitamo o njegovom boravku u pograničnom području.

Bloh je pažljiv posmatrač. On predmete i oblike oko sebe percipira sa patološkim intenzitetom. Neprestano upada u psihozu, a normalan život u trenucima intenzivne percepcije nije moguć. Ništa od onoga što vidi nije slučajno, sve ima svoj smisao. U pitanju su znaci koje samo on ume i mora da tumači.

Handke nas o događajima obaveštava kratkim rečenicama, bez ukrasa i suvišnih reči. Čitalac stiče utisak da se dešava mnogo toga, ali zapravo se ne dešava skoro ništa.

Naslov „Golmanov strah od penala“ zbunio je mnoge. Bloh je nekada bio poznati golman, ali taj podatak se pominje samo u jednoj rečenici. Tek na kraju, na poslednjoj strani romana, on opisuje strah koji golman oseća pred izvođenje penala i to je, po mom mišljenju, jedan od najboljih delova knjige.

Kao što je slučaj sa mnogim klasicima, i ovoj knjizi morate ostaviti prostora da se razvije. Morate je pažljivo osluškivati i dati joj vremena da deluje na vas. Ne dozvolite da vas specifični stil Petera Handkea odvrati od čitanja. Nećete zažaliti. „Golmanov strah od penala“ je jedinstvena studija života čoveka koji pati od mentalne bolesti.

Izvor: lesefreude.at
Prevod: Jelena Tanasković