U „Kući sa sedam zabata“ Natanijel Horton je rekao da bi jednom na svakih pola veka porodica trebalo da se spoji u veliku opskurnu masu ljudskosti i zaboravi sve o svojim precima. Predlog je prepun nade, demokratski i klasično američki, ali nije li upravo nasleđe, to nečije mesto u ličnoj, porodičnoj i kulturnoj prošlosti, činjenica koju je teško izbrisati ili ignorisati?

Opsesija upravo ovim pitanjem pokreće ambiciozni roman Nikol Mones „Izgubljeni u prevodu“. U središtu romana je Alis Manegan koja je sama sebi nametnula izgnanstvo u Narodnu Republiku Kinu. Za sobom, u Sjedinjenim Američkim Državama, ostavila je komplikovane porodične odnose: pre svega oca, udovca koji je kongresmen poznat po svojim čvrstim stavovima o segragaciji. Pored očevog rasizma, Alis progoni i jedan smrtonosni događaj za koji se oseća odgovorno.

Autorka nam predstavlja junakinju koja ima 36 godina i radi kao prevodilac dok živi u izmaglici između jezika – izgubljena duša čija se egzistencijalna potreba da reši svoje probleme manifestuje očajničkom željom da se poveže sa svime što je kinesko.

Pokušava da svoj identitet izbriše kroz seksualnu glad lutajući pekinškim diskotekama u potrazi za muškarcima, koristeći lažno ime i uporno se trudeći da ritualno usvoji jednu mrtvu Kineskinju kao svopstvenu pretkinju. Ipak njena lična istorija čini veći deo priče ovog romana – život u Americi i odlazak na severozapad Kine u arheološku ekspediciju sa timom američkih i kineskih naučnika.

„Izgubljeni u prevodu“ je roman koji donosi živopisne slike savremene Kine (Monesova je vrsni poznavalac ove zemlje), ali istovremeno i detektivski i ljubavni roman. Kao što smo na početku rekli, odricanje od sopstvene istorije je teško, a jedan od likova romana objašnjava suštinu glavnoj junakinji pozivajući se na kinesku poslovicu: Lakše možeš pomeriti planine i promeniti tok reka nego promeniti ljudsku prirodu.

Autor: Džuli Čekovej
Izvor: bookpage.com
Prevod: Dragan Matković