Prikaz romana „Jezero br. 13“
Trinaestogodišnja devojčica koja je sa roditeljima došla na novogodišnje praznike u neimenovano selo u blizini Mančestera iznenada nestaje. Potraga počinje. Novinari i televizijske ekipe stižu u grad i snimaju volotere koji pretražuju brda, ronioce koji tragaju za njom. Policija drži konferencije za novinare u lokalnom pabu. Lokalno stanovništvo je istovremeno znatiželjno i uzdržano. Vreme prolazi, devojčicu niko ne nalazi i novinari odlaze.
Ovako počinje neobičan roman Džona Makgregora „Jezero br. 13“. Ako biste pomislili da u rukama držite triler, pogrešili biste. „Jezero br. 13“ nije krimi roman već pomalo uznemirujuća priča o protoku vremena.
Kroz 13 poglavlja pisanih u formi beležaka, čitalac prati živote stanovnika sela, važne događaje u njihovim životima i one manje važne, godišnje cikluse sela u vidu novogodišnjih zabava, prolećnog plesa, logorskih vatri i pantomime i godišnje cikluse života prikazane kroz opise prirode, životinja, 13 jezera u okolini sela na čijem dnu leže potopljena sela.
Kroz ovaj tih i intiman narativ se kao crvena nit provlači nestala devojčica „Rebeka, Beki ili Beks“ i njena fotografija, na kojoj je delimično okrenuta od posmatrača, s vremena na vreme procirkuliše selom i medijima, presekavši tako ritmične cikluse smene godišnjih doba. Pojavljuju se priče i glasine o njoj, tinejdžeri sa kojima se družila odrastaju, ljudi odlaze i dolaze, deca se rađaju i rastu, životinje se gaje, priroda se menja, ali trinaestogodišnja devojčica ostaje zauvek zamrznuta u vremenu.
Život teče dalje – Makgregor u svojoj knjizi nagrađenoj Kosta nagradom za najbolji roman ovu misao kojom se često tešimo posle nekih traumatičnih iskustava dodatno istražuje. Život zaista ide dalje, ali kako? Kako ovakvi događaji utiču na nas? Kako ih prihvatamo?
Odgovor na to pitanje Makgregor nudi u poglavljima ovog nekonvencionalnog romana napisanim poput dnevničkih unosa, sa likovima koji se često ponavljaju da možemo da pratimo njihove živote, sa smenom godišnjih doba i seoskih proslava i atmosferom malog mesta gde se svi poznaju i gde se nešto užasno dogodilo.
Devojčica je nestala. Ljudi se rađaju i umiru. Priroda se menja uvek u istim ciklusima. Život je prepun u radosnih i tužnih trenutaka, momenata nepojmivih užasa i lepota od kojih zastaje dah. Život teče dalje.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
Ovako počinje neobičan roman Džona Makgregora „Jezero br. 13“. Ako biste pomislili da u rukama držite triler, pogrešili biste. „Jezero br. 13“ nije krimi roman već pomalo uznemirujuća priča o protoku vremena.
Kroz 13 poglavlja pisanih u formi beležaka, čitalac prati živote stanovnika sela, važne događaje u njihovim životima i one manje važne, godišnje cikluse sela u vidu novogodišnjih zabava, prolećnog plesa, logorskih vatri i pantomime i godišnje cikluse života prikazane kroz opise prirode, životinja, 13 jezera u okolini sela na čijem dnu leže potopljena sela.
Kroz ovaj tih i intiman narativ se kao crvena nit provlači nestala devojčica „Rebeka, Beki ili Beks“ i njena fotografija, na kojoj je delimično okrenuta od posmatrača, s vremena na vreme procirkuliše selom i medijima, presekavši tako ritmične cikluse smene godišnjih doba. Pojavljuju se priče i glasine o njoj, tinejdžeri sa kojima se družila odrastaju, ljudi odlaze i dolaze, deca se rađaju i rastu, životinje se gaje, priroda se menja, ali trinaestogodišnja devojčica ostaje zauvek zamrznuta u vremenu.
Život teče dalje – Makgregor u svojoj knjizi nagrađenoj Kosta nagradom za najbolji roman ovu misao kojom se često tešimo posle nekih traumatičnih iskustava dodatno istražuje. Život zaista ide dalje, ali kako? Kako ovakvi događaji utiču na nas? Kako ih prihvatamo?
Odgovor na to pitanje Makgregor nudi u poglavljima ovog nekonvencionalnog romana napisanim poput dnevničkih unosa, sa likovima koji se često ponavljaju da možemo da pratimo njihove živote, sa smenom godišnjih doba i seoskih proslava i atmosferom malog mesta gde se svi poznaju i gde se nešto užasno dogodilo.
Devojčica je nestala. Ljudi se rađaju i umiru. Priroda se menja uvek u istim ciklusima. Život je prepun u radosnih i tužnih trenutaka, momenata nepojmivih užasa i lepota od kojih zastaje dah. Život teče dalje.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
