Prikaz romana „Klitemnestra“: Nove dimenzije starih mitova
Odnedavno se pojavio novi književni trend – dela koja pružaju savremeni osvrt na grčke mitove – tako da sam se pribojavala da ova knjiga spada u takve (pre svega mislim na romane Madlin Miler, Natali Hejns i Kler Hejvud), ali se ispostavilo da nije slučaj. Kostanca Kazati je romanom „Klitemnestra“ poznatu priču učinila svežom i drugačijom, što njen debitantski poduhvat zaista čini impresivnim.
Klitemnestra, sestra čuvene Helene, ostala je upamćena kao supruga Agamemnona, kralja Mikene, koji žrtvuje njihovu ćerku Ifigeniju kako bi prizvao vetar, da bi uspeo da otplovi i priključi se Trojanskom ratu. Slomljena Klitemnestra sveti se Agamemnonu, što navodi i njihovu decu, Elektru i Oresta, da isplaniraju sopstvenu osvetu. Roman Kostance Kazati pokriva sve aspekte antičkog mita, ali njegov veliki deo zapravo je posvećen Klitemnestrinom ranom životu princeze, ćerke Tindareja i Lede, kralja i kraljice Sparte.
Kao i druge Spartanke, Klitemnestra i njene sestre naučene su da se bore, trče i rvu još kao deca i odrastaju sa više nezavisnosti i slobode nego žene u drugom delu Stare Grčke. To znači da su one, kad god život nije išao baš onim tokom kojim su se nadale, imale odlučnost i unutrašnju snagu da preduzmu korake kako bi to promenile. Na početku romana, sveštenica izgovara sledeće proročanstvo: „Ledine kćerke udaće se dvaput i triput. I sve će napustiti svoje venčane muževe“, čije ispunjenje pratimo u daljem toku priče.
Ono što mi se posebno dopalo, i što priču čini drugačijom od drugih slične tematike koje sam čitala, jeste to što se fokusira ne samo na Klitemnestru i Helenu, o kojima svi već dosta znamo, već i na njihovu ostalu braću i sestre. Upoznajemo Kastora i Polideuka (od milošte Poluksa), njihovu braću blizance, koji sa Jasonom i Argonautima kreću u potragu za zlatnim runom, sestru Timandru koja se udaje za Ehema kralja Arkadije, i dve najmlađe sestre Febu i Filonoju, koje nemaju veliku ulogu u celoj priči, ali nisu ni ostavljene po strani. Time što je puno vremena posvećeno Klitemnestrinom detinjstvu i njenim odnosima sa članovima porodice, njenom liku dato je više dubine, tako da do trenutka kada se ona uda za Agamemnona i kada se poznati, tragični deo njene priče pokrene, uspevamo da je dobro upoznamo i razumemo kako su je okruženje i vaspitanje učinili osobom kakva jeste.
Dodatno je zanimljiv i prikaz Klitemnestrinog prvog braka sa Tantalom, kraljem Meonije – kao braka sklopljenog iz ljubavi, za razliku od njenog kasnijeg prinudnog braka sa Agamemnonom. U nekim verzijama mita o Klitemnestri Tantal se uopšte ne spominje, ali njegovo pojavljivanje u romanu i ukazivanje na to da bi Klitemnestrin život mogao ići potpuno drugačijim tokom da je preživeo, dodaje još jedan važan sloj celoj priči.
Roman „Klitemnestra“ napisan je u sadašnjem vremenu, što mi se nije naročito dopalo, ali moram da priznam da me to nije sprečilo da u njemu uživam. Nadam se da će Kostanca Kazati napisati još ovakvih knjiga – a ako to zaista uradi, stopostotno ću je dodati na svoju listu omiljenih savremenih autorki.
Izvor: shereadsnovels.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Klitemnestra, sestra čuvene Helene, ostala je upamćena kao supruga Agamemnona, kralja Mikene, koji žrtvuje njihovu ćerku Ifigeniju kako bi prizvao vetar, da bi uspeo da otplovi i priključi se Trojanskom ratu. Slomljena Klitemnestra sveti se Agamemnonu, što navodi i njihovu decu, Elektru i Oresta, da isplaniraju sopstvenu osvetu. Roman Kostance Kazati pokriva sve aspekte antičkog mita, ali njegov veliki deo zapravo je posvećen Klitemnestrinom ranom životu princeze, ćerke Tindareja i Lede, kralja i kraljice Sparte.
Kao i druge Spartanke, Klitemnestra i njene sestre naučene su da se bore, trče i rvu još kao deca i odrastaju sa više nezavisnosti i slobode nego žene u drugom delu Stare Grčke. To znači da su one, kad god život nije išao baš onim tokom kojim su se nadale, imale odlučnost i unutrašnju snagu da preduzmu korake kako bi to promenile. Na početku romana, sveštenica izgovara sledeće proročanstvo: „Ledine kćerke udaće se dvaput i triput. I sve će napustiti svoje venčane muževe“, čije ispunjenje pratimo u daljem toku priče.
Ono što mi se posebno dopalo, i što priču čini drugačijom od drugih slične tematike koje sam čitala, jeste to što se fokusira ne samo na Klitemnestru i Helenu, o kojima svi već dosta znamo, već i na njihovu ostalu braću i sestre. Upoznajemo Kastora i Polideuka (od milošte Poluksa), njihovu braću blizance, koji sa Jasonom i Argonautima kreću u potragu za zlatnim runom, sestru Timandru koja se udaje za Ehema kralja Arkadije, i dve najmlađe sestre Febu i Filonoju, koje nemaju veliku ulogu u celoj priči, ali nisu ni ostavljene po strani. Time što je puno vremena posvećeno Klitemnestrinom detinjstvu i njenim odnosima sa članovima porodice, njenom liku dato je više dubine, tako da do trenutka kada se ona uda za Agamemnona i kada se poznati, tragični deo njene priče pokrene, uspevamo da je dobro upoznamo i razumemo kako su je okruženje i vaspitanje učinili osobom kakva jeste.
Dodatno je zanimljiv i prikaz Klitemnestrinog prvog braka sa Tantalom, kraljem Meonije – kao braka sklopljenog iz ljubavi, za razliku od njenog kasnijeg prinudnog braka sa Agamemnonom. U nekim verzijama mita o Klitemnestri Tantal se uopšte ne spominje, ali njegovo pojavljivanje u romanu i ukazivanje na to da bi Klitemnestrin život mogao ići potpuno drugačijim tokom da je preživeo, dodaje još jedan važan sloj celoj priči.
Roman „Klitemnestra“ napisan je u sadašnjem vremenu, što mi se nije naročito dopalo, ali moram da priznam da me to nije sprečilo da u njemu uživam. Nadam se da će Kostanca Kazati napisati još ovakvih knjiga – a ako to zaista uradi, stopostotno ću je dodati na svoju listu omiljenih savremenih autorki.
Izvor: shereadsnovels.com
Prevod: Kristijan Vekonj
