Prikaz romana „Klub ponoćnih plivačica“: Dirljiva priča o prijateljstvu
Za roman „Klub ponoćnih plivačica“ izdavač kaže da je „emotivna priča o nalaženju novih prijatelja i življenju života punim plućima“. Radnja se odvija u priobalnom seocetu na zapadu Irske i govori o tri žene – sve tri traže odgovore, sve tri traže mir u svojim životima.
Lusi je lekarka koja radi u jednoj prometnoj bolnici u Dablinu. Brak joj se raspada, a njen odnos sa sinom tinejdžerom prožima neprestana tenzija. Njen bivši se preselio u Australiju i Lusi je skrhana. Potrebno joj je da se na nekoliko dana vrati kući kod majke Džo i da se nadiše čistog vazduha. Svesna da Najl ne želi da se odvoji od prijatelja i svog društvenog života u Dablinu, obećava mu da će se brzo vratiti sa puta. Ali kada je stigla, dočekuju je iznenađenje i šok, tako da nema drugog rešenja sem da promeni plan za sebe i za Najla.
Dok je u žalosti za pokojnim mužem Erikom, Elizabet prebira po njegovim dokumentima i otkriva nešto neočekivano. Erik je bio lokalni lekar opšte prakse više godina i živeo je sa Elizabet u prostranoj, porodičnoj kući. Elizabet se tokom braka već suočavala sa teškoćama i izazovima, ali uopšte nije bila spremna za otkriće da ju je Erik ostavio u dugovima do guše. Uz ogromnu staru kuću i lekarsku ordinaciju bez osoblja, Elizabet mora da donese životne odluke i otpočne novu fazu života.
Svi u selu poznaju Džo kao osobu kojoj se može verovati i kojoj se mogu poveriti, ali je isto tako poznata po svom ponoćnom plivanju, nečemu što joj pomaže da prebrodi životne probleme. Džo je oduševljena kada je čula da će Lusi doći da je poseti. Nikada nije naročito volela Lusinog bivšeg muža, ali je poštovala Lusinu odluku i bila je uvek tu za nju, i u dobru i u zlu. Oduševljena je i time što će doći i njen unuk Najl, i što će provesti malo vremena zajedno. Čim su stigli, Džo primećuje da je Lusi pod pritiskom i da se sve odluke koje ubuduće donese moraju ticati i Najla i njihovog života u Dablinu. Ali Džo ima plan...
Džo je dobra duša koja odmah dobija potrebu da pomogne Elizabet i Lusi kako god može. Ona ima i svoje probleme, ali zato nikada ne odustaje i uspeva da ubedi Elizabet i Lusi da pođu sa njom na ponoćno plivanje. Sve je dogovoreno: naše junakinje skidaju sve sa sebe i ulaze u vodu, da bi konačno uvidele lepotu Džoinog ekscentričnog plivanja u okeanu. Svojoj grupi daju ime Klub ponoćnih plivačica, ne sluteći u tom trenutku koliko će im značiti redovno plivanje.
Stranac dolazi u selo i sve su oči uprte u njega. Zove se Den. Ostavljajući za sobom haos svog života u Londonu, Den shvata da je zapad Irske pravo utočište. Den radi na televiziji, ali sada kada neočekivano ima višak slobodnog vremena, odlučuje da ponovo razmisli o svom životu. Den je oduvek gajio ambiciju da napiše roman i čini mu se da je došlo pravo vreme. U Denovom životu ima i drugih oblasti kojima bi trebalo da se pozabavi, tako da je smeštaj u blizini priobalnog seoceta možda baš ono što mu treba.
Fejt Hogan dobro poznaje svoje junake i čitaoci će, dok sa njima prolaze kroz sve prilike i neprilike, u njima prepoznati prave ljude. Oni postaju mnogo više od zasebnih likova – postaju čitaočevi prijatelji. Džo, Elizabet i Lusi će shvatiti važnost pravog prijateljstva, pogotovo kada nevolja zakuca na vrata. Autorka sa pažnjom obrađuje i te kako relevantna društvena i zdravstvena pitanja, uz mnogo topline i emotivnih momenata. Sigurna sam da će mnoge čitaoce pogoditi neke od niti koje prožimaju roman, ali autorka sve teme obrađuje sa ogromnim poštovanjem i uz mnogo nežnosti.
„Klub ponoćnih plivačica“ je roman o osnaživanju i ispunjenju, o hrabrom suočavanju sa životnim izazovima i snazi da se prihvati da postoje neke stvari u životu koje su potpuno van naše kontrole. Ovo je knjiga koja će svakoga ohrabriti da živi svoj najbolji život i proživi svaki momenat najbolje što može. „Klub ponoćnih plivačica“ je očaravajuće, dirljivo i inspirativno štivo, još jedan sjajan roman iz pera neverovatne Fejt Hogan. Radosna priča ispunjena optimizmom i nadom.
Autor: Marejd Hern
Izvor: swirlandthread.com
Prevod: Borivoje Dožudić
Lusi je lekarka koja radi u jednoj prometnoj bolnici u Dablinu. Brak joj se raspada, a njen odnos sa sinom tinejdžerom prožima neprestana tenzija. Njen bivši se preselio u Australiju i Lusi je skrhana. Potrebno joj je da se na nekoliko dana vrati kući kod majke Džo i da se nadiše čistog vazduha. Svesna da Najl ne želi da se odvoji od prijatelja i svog društvenog života u Dablinu, obećava mu da će se brzo vratiti sa puta. Ali kada je stigla, dočekuju je iznenađenje i šok, tako da nema drugog rešenja sem da promeni plan za sebe i za Najla.
Dok je u žalosti za pokojnim mužem Erikom, Elizabet prebira po njegovim dokumentima i otkriva nešto neočekivano. Erik je bio lokalni lekar opšte prakse više godina i živeo je sa Elizabet u prostranoj, porodičnoj kući. Elizabet se tokom braka već suočavala sa teškoćama i izazovima, ali uopšte nije bila spremna za otkriće da ju je Erik ostavio u dugovima do guše. Uz ogromnu staru kuću i lekarsku ordinaciju bez osoblja, Elizabet mora da donese životne odluke i otpočne novu fazu života.
Svi u selu poznaju Džo kao osobu kojoj se može verovati i kojoj se mogu poveriti, ali je isto tako poznata po svom ponoćnom plivanju, nečemu što joj pomaže da prebrodi životne probleme. Džo je oduševljena kada je čula da će Lusi doći da je poseti. Nikada nije naročito volela Lusinog bivšeg muža, ali je poštovala Lusinu odluku i bila je uvek tu za nju, i u dobru i u zlu. Oduševljena je i time što će doći i njen unuk Najl, i što će provesti malo vremena zajedno. Čim su stigli, Džo primećuje da je Lusi pod pritiskom i da se sve odluke koje ubuduće donese moraju ticati i Najla i njihovog života u Dablinu. Ali Džo ima plan...
Džo je dobra duša koja odmah dobija potrebu da pomogne Elizabet i Lusi kako god može. Ona ima i svoje probleme, ali zato nikada ne odustaje i uspeva da ubedi Elizabet i Lusi da pođu sa njom na ponoćno plivanje. Sve je dogovoreno: naše junakinje skidaju sve sa sebe i ulaze u vodu, da bi konačno uvidele lepotu Džoinog ekscentričnog plivanja u okeanu. Svojoj grupi daju ime Klub ponoćnih plivačica, ne sluteći u tom trenutku koliko će im značiti redovno plivanje.
Stranac dolazi u selo i sve su oči uprte u njega. Zove se Den. Ostavljajući za sobom haos svog života u Londonu, Den shvata da je zapad Irske pravo utočište. Den radi na televiziji, ali sada kada neočekivano ima višak slobodnog vremena, odlučuje da ponovo razmisli o svom životu. Den je oduvek gajio ambiciju da napiše roman i čini mu se da je došlo pravo vreme. U Denovom životu ima i drugih oblasti kojima bi trebalo da se pozabavi, tako da je smeštaj u blizini priobalnog seoceta možda baš ono što mu treba.
Fejt Hogan dobro poznaje svoje junake i čitaoci će, dok sa njima prolaze kroz sve prilike i neprilike, u njima prepoznati prave ljude. Oni postaju mnogo više od zasebnih likova – postaju čitaočevi prijatelji. Džo, Elizabet i Lusi će shvatiti važnost pravog prijateljstva, pogotovo kada nevolja zakuca na vrata. Autorka sa pažnjom obrađuje i te kako relevantna društvena i zdravstvena pitanja, uz mnogo topline i emotivnih momenata. Sigurna sam da će mnoge čitaoce pogoditi neke od niti koje prožimaju roman, ali autorka sve teme obrađuje sa ogromnim poštovanjem i uz mnogo nežnosti.
„Klub ponoćnih plivačica“ je roman o osnaživanju i ispunjenju, o hrabrom suočavanju sa životnim izazovima i snazi da se prihvati da postoje neke stvari u životu koje su potpuno van naše kontrole. Ovo je knjiga koja će svakoga ohrabriti da živi svoj najbolji život i proživi svaki momenat najbolje što može. „Klub ponoćnih plivačica“ je očaravajuće, dirljivo i inspirativno štivo, još jedan sjajan roman iz pera neverovatne Fejt Hogan. Radosna priča ispunjena optimizmom i nadom.
Autor: Marejd Hern
Izvor: swirlandthread.com
Prevod: Borivoje Dožudić
