Prikaz romana „Kradljivica parfema“: Opojna priča o hrabrosti u okupiranom Parizu
Prust je napisao: „Parfem je onaj poslednji i najbolji ostatak prošlosti, onaj koji može da nas ponovo rasplače i kada su nam suze već presušile!“
„Kradljivica parfema“ Timotija Šaferta predstavlja živi i upečatljivi primer ove opservacije. Miris parfema priziva događaje iz prošlosti i vraća u trenutak kada je miris postao neizbrisiv u arhivi čulnih opažaja. U priči prepunoj obmane koja nam se krije pred nosom pokazaće se da je parfem najsnažnija i najiskrenija stvar u ovoj opojnoj priči o okupiranom Parizu tokom Drugog svetskog rata.
Prošlo je šest meseci od nacističkog preuzimanja Pariza. Sedamdesetdvogodišnja Klementina, Amerikanka i lezbejka, provodi dane praveći parfeme na prvom spratu svoje kuće, bivše škole za mladu gospodu, koji joj služi kao laboratorija i prodavnica. Noću Klem oblači svoju najbolju mušku garderobu, u kojoj se kreće kroz mračniju stranu noćnog života u Parizu. Društvo u noćnim pohodima pravi joj Blu, dvadesetjednogodišnji gej, Francuz koji je pobegao od svog nasilnog ujaka, koji je ime dobio po svojim očaravajućim plavim očima. Skoro svake noći Klem i Blu u istim toaletama idu kod madam Bulet u bordel poznat po veselom i nemoralnom kabareu. Kod madam Bulet se viđaju sa prijateljicom Dej Šabilje, američkom pevačicom poznatom po sentimentalnom hitu od pre dvadeset godina.
Klem je već poznata parfimerka, tako da madam Bulet unajmljuje našu junakinju da napravi prepoznatljive mirise za njene devojke. Iskrenim pripovedanjem iz prvog lica Klemina empatija pomešana sa cinizmom izlazi na videlo kroz odnose sa drugim likovima. Dej poziva Klem kod madam Bulet u nadi da će je ubediti da pomogne njenoj prijateljici Zoi Sen Onžel, ćerki čuvenog jevrejskog parfimera mesje Paskala.
Nacisti su odveli Paskala, a viši obaveštajac Oskar Vos uselio se u njegovu kuću. Zoi od oca dobija poruku ukrašenu specijalnim simbolom za koji zna da je ključ za pronalaženje parfimerskih tajni njenog oca. Suočena sa stvarnošću okupacije, želi da se ponovo poveže sa ocem nakon što su bili razdvojeni sedamnaest godina. Traži od Klem da joj pomogne da nađe njegovu knjigu pre nego što ona dospe u Vosove ruke. Vos veruje da dnevnik sadrži recept za parfem koji može da prikrije upotrebu smrtonosnog gasa, pomoću kojeg se nada da će steći ugled u Hitlerovim očima. I sama Klem ima skriveni motiv za pronalaženje Paskalove knjige: veruje da će tako potvrditi svoju sumnju da je Paskal od nje ukrao jedan parfem.
Kada Vos sazna za Klem i njen talenat da rekonstruiše svaki miris, naređuje joj da dođe kod njega kući kako bi zajedno započeli potragu. Vos, koji je sličnih godina kao Klem, flertuje s njom pozivajući je na zabave i izlete, među kojima je i groteskna mahnita kupovina u prodavnici stvari oduzetih od Jevreja iz Pariza. Klem je za njega toliko enigmatična zato što je mitologizovana u nakićenom ekspozeu jednog detektiva koji je proveo karijeru prateći je. Vos dovodi u pitanje rodnu opredeljenost „kradljivice parfema“ tako što joj šalje haljine koje želi da obuče za izlaske. Klem demonstrira veštinu prilagođavanja tako što njegovu naklonost kupuje pričama o svojim lopovskim poduhvatima i velikoj ljubavi svog života M. Klem je od M. naučila kako da napravi biljne mešavine koje izazivaju mučninu. Ovo znanje koristi da bi napravila vrećice „dimne mešavine opasnih trava i otrovnih korova koje bi bile fatalne samo za mače“, i Vosu ih podmeće kao lekovite čajeve. Ono što sledi je rizična strateška i intelektualna igra mačke i miša čije bi posledice mogle da dovedu do smrti nekoga od njih dvoje. Odnos između dvoje junaka dodatno komplikuje sve veće poštovanje koje osećaju jedno prema drugome zbog veštine preživljavanja.
Kako priča odmiče, narativ se ispunjava osećajem neminovne opasnosti dok Klem pokušava da svakoga zaštiti. U pojedinim poglavljima Klem prepričava uspomene iz prošlosti koje podstiče njen sadašnji život. Klemin inteligentan narativni glas i direktan ton očaravaju svojom iskrenošću i pronicljivošću. Kroz njenu vizuru roman evocira tapiseriju mirisa i njihovog skrivenog porekla. Svaki od likova se čežnjivo priseća Pariza kroz mirise svoje predratne slobode. Kako se otkrivaju tajne i istine o svakom liku, tako se njihova sudbina – i izbori koje prave – u talasima prelivaju u živote drugih.
Mali činovi hrabrosti tokom Pokreta otpora možda nisu toliko poznati, ali ovaj roman maštom dočarava hrabrost kvir života tokom okupacije. Klem je otelotvorenje mudrosti jednog smislenog života prožetog obmanama, saosećanjem i transformacijama. Briljantan lik stvoren da dopuni istoriju o kvir osobama koja je izgubljena. Kada Klem konačno dopusti sebi da voli druge, još jednom, poslednji put, obmanjuje zbog onih koje voli.
Autor: Monika Karter
Izvor: lambdaliterary.org
Prevod: Borivoje Dožudić
„Kradljivica parfema“ Timotija Šaferta predstavlja živi i upečatljivi primer ove opservacije. Miris parfema priziva događaje iz prošlosti i vraća u trenutak kada je miris postao neizbrisiv u arhivi čulnih opažaja. U priči prepunoj obmane koja nam se krije pred nosom pokazaće se da je parfem najsnažnija i najiskrenija stvar u ovoj opojnoj priči o okupiranom Parizu tokom Drugog svetskog rata.
Prošlo je šest meseci od nacističkog preuzimanja Pariza. Sedamdesetdvogodišnja Klementina, Amerikanka i lezbejka, provodi dane praveći parfeme na prvom spratu svoje kuće, bivše škole za mladu gospodu, koji joj služi kao laboratorija i prodavnica. Noću Klem oblači svoju najbolju mušku garderobu, u kojoj se kreće kroz mračniju stranu noćnog života u Parizu. Društvo u noćnim pohodima pravi joj Blu, dvadesetjednogodišnji gej, Francuz koji je pobegao od svog nasilnog ujaka, koji je ime dobio po svojim očaravajućim plavim očima. Skoro svake noći Klem i Blu u istim toaletama idu kod madam Bulet u bordel poznat po veselom i nemoralnom kabareu. Kod madam Bulet se viđaju sa prijateljicom Dej Šabilje, američkom pevačicom poznatom po sentimentalnom hitu od pre dvadeset godina.
Klem je već poznata parfimerka, tako da madam Bulet unajmljuje našu junakinju da napravi prepoznatljive mirise za njene devojke. Iskrenim pripovedanjem iz prvog lica Klemina empatija pomešana sa cinizmom izlazi na videlo kroz odnose sa drugim likovima. Dej poziva Klem kod madam Bulet u nadi da će je ubediti da pomogne njenoj prijateljici Zoi Sen Onžel, ćerki čuvenog jevrejskog parfimera mesje Paskala.
Nacisti su odveli Paskala, a viši obaveštajac Oskar Vos uselio se u njegovu kuću. Zoi od oca dobija poruku ukrašenu specijalnim simbolom za koji zna da je ključ za pronalaženje parfimerskih tajni njenog oca. Suočena sa stvarnošću okupacije, želi da se ponovo poveže sa ocem nakon što su bili razdvojeni sedamnaest godina. Traži od Klem da joj pomogne da nađe njegovu knjigu pre nego što ona dospe u Vosove ruke. Vos veruje da dnevnik sadrži recept za parfem koji može da prikrije upotrebu smrtonosnog gasa, pomoću kojeg se nada da će steći ugled u Hitlerovim očima. I sama Klem ima skriveni motiv za pronalaženje Paskalove knjige: veruje da će tako potvrditi svoju sumnju da je Paskal od nje ukrao jedan parfem.
Kada Vos sazna za Klem i njen talenat da rekonstruiše svaki miris, naređuje joj da dođe kod njega kući kako bi zajedno započeli potragu. Vos, koji je sličnih godina kao Klem, flertuje s njom pozivajući je na zabave i izlete, među kojima je i groteskna mahnita kupovina u prodavnici stvari oduzetih od Jevreja iz Pariza. Klem je za njega toliko enigmatična zato što je mitologizovana u nakićenom ekspozeu jednog detektiva koji je proveo karijeru prateći je. Vos dovodi u pitanje rodnu opredeljenost „kradljivice parfema“ tako što joj šalje haljine koje želi da obuče za izlaske. Klem demonstrira veštinu prilagođavanja tako što njegovu naklonost kupuje pričama o svojim lopovskim poduhvatima i velikoj ljubavi svog života M. Klem je od M. naučila kako da napravi biljne mešavine koje izazivaju mučninu. Ovo znanje koristi da bi napravila vrećice „dimne mešavine opasnih trava i otrovnih korova koje bi bile fatalne samo za mače“, i Vosu ih podmeće kao lekovite čajeve. Ono što sledi je rizična strateška i intelektualna igra mačke i miša čije bi posledice mogle da dovedu do smrti nekoga od njih dvoje. Odnos između dvoje junaka dodatno komplikuje sve veće poštovanje koje osećaju jedno prema drugome zbog veštine preživljavanja.
Kako priča odmiče, narativ se ispunjava osećajem neminovne opasnosti dok Klem pokušava da svakoga zaštiti. U pojedinim poglavljima Klem prepričava uspomene iz prošlosti koje podstiče njen sadašnji život. Klemin inteligentan narativni glas i direktan ton očaravaju svojom iskrenošću i pronicljivošću. Kroz njenu vizuru roman evocira tapiseriju mirisa i njihovog skrivenog porekla. Svaki od likova se čežnjivo priseća Pariza kroz mirise svoje predratne slobode. Kako se otkrivaju tajne i istine o svakom liku, tako se njihova sudbina – i izbori koje prave – u talasima prelivaju u živote drugih.
Mali činovi hrabrosti tokom Pokreta otpora možda nisu toliko poznati, ali ovaj roman maštom dočarava hrabrost kvir života tokom okupacije. Klem je otelotvorenje mudrosti jednog smislenog života prožetog obmanama, saosećanjem i transformacijama. Briljantan lik stvoren da dopuni istoriju o kvir osobama koja je izgubljena. Kada Klem konačno dopusti sebi da voli druge, još jednom, poslednji put, obmanjuje zbog onih koje voli.
Autor: Monika Karter
Izvor: lambdaliterary.org
Prevod: Borivoje Dožudić
