Prikaz romana „Kuća noći“ Jua Nesbea: Zaokret ka stravi i užasu
Ju, Nesbe! Šta to uradi! Brojnim poklonicima norveškog pisca mogu da poručim samo jedno: pripremite se za šok! Nesbe je već dugo u vrhu popularnosti, kako u svetu tako i kod nas, proslavljen kriminalističkim romanima u kojima njegov Hari Hule istražuje mračne kutke ljudskog uma u neprestanoj potrazi za prepredenim (serijskim) ubicama. Nordijski noar, uronjen u mrak i sneg, isprskan krvlju i alkoholom, postao je Nesbeov zaštini znak. Ali vremena se menjaju, pa sa njima i Nesbe. Ovoga puta je odličio da nam ponudi nešto novo, nešto drugačije.
Glavni junak „Kuće noći“ je Ričard Eloved, četrnaestogodišnjak koji, nakon porodične tragedije, odlazi da živi sa rođacima u Balantajnu, zabačenom gradiću „na kraju sveta“. Roman počinje poglavljem u kome Ričardovog druga iz odeljenja, nakon nestašluka koji je krenuo po zlu, proždere slušalica u telefonskoj govornici. Da, dobro ste pročitali – Toma pojede slušalica, nakon čega Ričard pokušava da nepoverljivim odraslima to i dokaže. Sledeći tragove, Ričard odlazi do napuštene kuće (noći) u kojoj je živeo (ili još uvek živi?) zlokobni Ima Džonason koji je, izgleda, kriv za Tomov nestanak. Ono što sledi ostaviće vas bez teksta.
Nesbe je „Kućom noći“ zakoračio u horor žanr, i u tome baš uživa. Nije se ovo dogodilo preko noći. Već nekoliko godina norveški majstor napetosti nam je slao znakove da je zaokret na pomolu. Zbirka „Ostrvo pacova i druge priče“, koju je Laguna objavila krajem 2021, i prošlogodišnji hit „Krvavi mesec“, trinaesti roman u serijalu o Huleu, bili su jasni pokazatelji Nesbeovog zaokreta ka stravi i užasu, s tim da „Kuća noći“ sadrži i natprirodni sloj. Kolege kritičari kažu da je Nesbe svojim novim romanom „ozbiljno zagazio na teritoriju H. F. Lavkrafta“, ali ja se suprotstavljam tom ishitrenom zaključku, te odgovorno tvrdim da je „Kuća noći“ pre svega nedvosmislena posveta Stivenu Kingu, uvrnuta i neretko bizarna priča, istovremeno detinjasta i fantazmagorična, sa preokretom koji vas neće – u to sam potpuno siguran – ostaviti ravnodušnim.
Autor: Đorđe Bajić
Izvor: Nedeljnik
Glavni junak „Kuće noći“ je Ričard Eloved, četrnaestogodišnjak koji, nakon porodične tragedije, odlazi da živi sa rođacima u Balantajnu, zabačenom gradiću „na kraju sveta“. Roman počinje poglavljem u kome Ričardovog druga iz odeljenja, nakon nestašluka koji je krenuo po zlu, proždere slušalica u telefonskoj govornici. Da, dobro ste pročitali – Toma pojede slušalica, nakon čega Ričard pokušava da nepoverljivim odraslima to i dokaže. Sledeći tragove, Ričard odlazi do napuštene kuće (noći) u kojoj je živeo (ili još uvek živi?) zlokobni Ima Džonason koji je, izgleda, kriv za Tomov nestanak. Ono što sledi ostaviće vas bez teksta.
Nesbe je „Kućom noći“ zakoračio u horor žanr, i u tome baš uživa. Nije se ovo dogodilo preko noći. Već nekoliko godina norveški majstor napetosti nam je slao znakove da je zaokret na pomolu. Zbirka „Ostrvo pacova i druge priče“, koju je Laguna objavila krajem 2021, i prošlogodišnji hit „Krvavi mesec“, trinaesti roman u serijalu o Huleu, bili su jasni pokazatelji Nesbeovog zaokreta ka stravi i užasu, s tim da „Kuća noći“ sadrži i natprirodni sloj. Kolege kritičari kažu da je Nesbe svojim novim romanom „ozbiljno zagazio na teritoriju H. F. Lavkrafta“, ali ja se suprotstavljam tom ishitrenom zaključku, te odgovorno tvrdim da je „Kuća noći“ pre svega nedvosmislena posveta Stivenu Kingu, uvrnuta i neretko bizarna priča, istovremeno detinjasta i fantazmagorična, sa preokretom koji vas neće – u to sam potpuno siguran – ostaviti ravnodušnim.
Autor: Đorđe Bajić
Izvor: Nedeljnik
