Prikaz romana „Lepa Rozalina“: Briljantna a subverzivna nova verzija Šekspirove drame „Romeo i Julija“
Čim sam pročitala siže romana „Lepa Rozalina“, predosetila sam da je u pitanju provokativan, subverzivan roman. Drago mi je što nisam pogrešila, jer nova verzija Šekspirove drame „Romeo i Julija“, koja nam stiže iz pera Nataše Solomons, dovodi u pitanje ono što mnogi smatraju najvećom ljubavnom pričom svih vremena.
Iskreno, pošto sam luda za ljubavnim pričama, ipak mi je trebalo malo ubeđivanja. Kao i u slučaju većine, „Romeo i Julija“ bila je prva Šekspirova drama koju sam ikada pročitala i analizirala u školi. Prvi put sam se sa njom susrela na časovima engleskog jezika kada sam imala nekih petnaest godina. Moj razred ne samo da je analizirao ovu dramu nego smo takođe odgeldali i filmsku adaptaciju „Romea i Julije“ iz 1968. godine, koju je režirao Franko Zefireli. U glavnim ulogama se našlo dvoje mladih tinejdžera, što je izazvalo kontroverzu zbog pojedinih scena. Međutim, u naivnoj dobi od petnaest godina film mi se strašno svideo i dodatno zapečatio moj pogled na „Romea i Juliju“ kao veliku ljubavnu priču. Gledajući od tada razne interpretacije Šekspirovog klasika, bilo u pozorištu ili na velikim i malim ekranima, u kojima su glumci koji igraju glavne likove uvek sličnih godina, nikada nisam dovodila u pitanje svoj romantični pogled na ovu poznatu priču, kao i većina nas. Tako je makar bilo sve do sada...
Međutim, iako sam se opirala pomisli na novu interpretaciju i da je „najveća ljubavna priča svih vremena“ bila laž, naracija Nataše Solomons me je potpuno uvukla u priču, ubedila i potpuno preobratila. A sada očajnički želim da ponovo pročitam originalnu dramu!
„Lepa Rozalina“ je briljantno ispričana iz perspektive – Rozaline. U originalnoj drami ona se zapravo nikada ne pojavljuje, već je Romeo i njegovi prijatelji na početku spominju tako što Romeo proriče da će biti ludo u nju zaljubljen. U očajničkom pokušaju da vidi Rozalinu, koja je ujedno i Julijina rođaka, Romeo se ušunjava na bal Kapuletijevih gde prvi put sreće Juliju. Oni se momentalno zaljubljuju jedno u drugo. Ili smo navedeni da u to verujemo...
Vekovima se veruje da je Romeova ljubav prema Rozalini bila neuzvraćena. Takođe smo navedeni da verujemo kako je Romeo sličnih godina kao Julija, koja će uskoro napuniti četrnaest godina. Međutim, u provokativnoj verziji Nataše Solomons, Rozalina, koja ima samo petnaest godina, odmah se zaljubljuje u Romea i ne krije da joj prija njegova pažnja. A Romeo ima oko 30 godina! Autorka u vrlo dubokoumnoj napomeni na samom kraju romana govori zašto je to tako.
Rozalinina porodica protiv njene volje planira da je pošalje u manastir. Kada joj Romeo predloži brak, ona rado pristaje jer ne samo da je zaljubljena u njega već ujedno shvata da joj je to šansa da pobegne od života u manastiru. Dok nastavljaju da se sastaju u tajnosti, njihova ljubavna veza se produbljuje, a Rozalina gubi svoju nevinost na mnogo različitih načina. Međutim, u njoj se budi sumnja, naročito kada se suoči sa mladom devojkom koja tvrdi da nosi Romeovo dete. Ne brinite, ovo nije spojler!
Dok Rozalina postepeno shvata da je Romeo zapravo ženskaroš, koji vreba mlade, ranjive devojke, njegova pažnja se iznenada okreće ka njenoj mlađoj rođaci Juliji. I tako počinje priča o Romeu i Juliji, ali ne ona koju poznajemo...
Oduševljena sam što je „Lepa Rozalina“ subverzivan i provokativan roman. Umesto da tradicionalnu priču doživim kao tragičnu priču o ljubavi, ovaj briljantan roman vidim kao feministički, ali i kao grublju i prljaviju verziju dobro nam poznate priče. Takođe je uticao na to da promenim svoju percepciju Romea, ali i da sagledam Tibalta u novom svetlu, jer sam ga oduvek smatrala nekom vrstom negativca koji se u sve meša. Ali sada Tibalta doživljavam kao tragičnog heroja.
Ukoliko volite štivo koje dovodi u pitanje uvrežene književne stavove ili ste u potrazi za sjajnom knjigom o kojoj ćete žustro diskutovati u svom književnom kružoku, onda vam je ovo najtoplija preporuka! Verujte mi, ova knjiga će vas naterati na razmišljanje i izazvaće mnogo rasprava. Zapravo me ne bi iznenadilo da „Lepa Rozalina“ i sama postane feministički, moderni klasik.
Izvor: noveldelights.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Iskreno, pošto sam luda za ljubavnim pričama, ipak mi je trebalo malo ubeđivanja. Kao i u slučaju većine, „Romeo i Julija“ bila je prva Šekspirova drama koju sam ikada pročitala i analizirala u školi. Prvi put sam se sa njom susrela na časovima engleskog jezika kada sam imala nekih petnaest godina. Moj razred ne samo da je analizirao ovu dramu nego smo takođe odgeldali i filmsku adaptaciju „Romea i Julije“ iz 1968. godine, koju je režirao Franko Zefireli. U glavnim ulogama se našlo dvoje mladih tinejdžera, što je izazvalo kontroverzu zbog pojedinih scena. Međutim, u naivnoj dobi od petnaest godina film mi se strašno svideo i dodatno zapečatio moj pogled na „Romea i Juliju“ kao veliku ljubavnu priču. Gledajući od tada razne interpretacije Šekspirovog klasika, bilo u pozorištu ili na velikim i malim ekranima, u kojima su glumci koji igraju glavne likove uvek sličnih godina, nikada nisam dovodila u pitanje svoj romantični pogled na ovu poznatu priču, kao i većina nas. Tako je makar bilo sve do sada...
Međutim, iako sam se opirala pomisli na novu interpretaciju i da je „najveća ljubavna priča svih vremena“ bila laž, naracija Nataše Solomons me je potpuno uvukla u priču, ubedila i potpuno preobratila. A sada očajnički želim da ponovo pročitam originalnu dramu!
„Lepa Rozalina“ je briljantno ispričana iz perspektive – Rozaline. U originalnoj drami ona se zapravo nikada ne pojavljuje, već je Romeo i njegovi prijatelji na početku spominju tako što Romeo proriče da će biti ludo u nju zaljubljen. U očajničkom pokušaju da vidi Rozalinu, koja je ujedno i Julijina rođaka, Romeo se ušunjava na bal Kapuletijevih gde prvi put sreće Juliju. Oni se momentalno zaljubljuju jedno u drugo. Ili smo navedeni da u to verujemo...
Vekovima se veruje da je Romeova ljubav prema Rozalini bila neuzvraćena. Takođe smo navedeni da verujemo kako je Romeo sličnih godina kao Julija, koja će uskoro napuniti četrnaest godina. Međutim, u provokativnoj verziji Nataše Solomons, Rozalina, koja ima samo petnaest godina, odmah se zaljubljuje u Romea i ne krije da joj prija njegova pažnja. A Romeo ima oko 30 godina! Autorka u vrlo dubokoumnoj napomeni na samom kraju romana govori zašto je to tako.
Rozalinina porodica protiv njene volje planira da je pošalje u manastir. Kada joj Romeo predloži brak, ona rado pristaje jer ne samo da je zaljubljena u njega već ujedno shvata da joj je to šansa da pobegne od života u manastiru. Dok nastavljaju da se sastaju u tajnosti, njihova ljubavna veza se produbljuje, a Rozalina gubi svoju nevinost na mnogo različitih načina. Međutim, u njoj se budi sumnja, naročito kada se suoči sa mladom devojkom koja tvrdi da nosi Romeovo dete. Ne brinite, ovo nije spojler!
Dok Rozalina postepeno shvata da je Romeo zapravo ženskaroš, koji vreba mlade, ranjive devojke, njegova pažnja se iznenada okreće ka njenoj mlađoj rođaci Juliji. I tako počinje priča o Romeu i Juliji, ali ne ona koju poznajemo...
Oduševljena sam što je „Lepa Rozalina“ subverzivan i provokativan roman. Umesto da tradicionalnu priču doživim kao tragičnu priču o ljubavi, ovaj briljantan roman vidim kao feministički, ali i kao grublju i prljaviju verziju dobro nam poznate priče. Takođe je uticao na to da promenim svoju percepciju Romea, ali i da sagledam Tibalta u novom svetlu, jer sam ga oduvek smatrala nekom vrstom negativca koji se u sve meša. Ali sada Tibalta doživljavam kao tragičnog heroja.
Ukoliko volite štivo koje dovodi u pitanje uvrežene književne stavove ili ste u potrazi za sjajnom knjigom o kojoj ćete žustro diskutovati u svom književnom kružoku, onda vam je ovo najtoplija preporuka! Verujte mi, ova knjiga će vas naterati na razmišljanje i izazvaće mnogo rasprava. Zapravo me ne bi iznenadilo da „Lepa Rozalina“ i sama postane feministički, moderni klasik.
Izvor: noveldelights.com
Prevod: Kristijan Vekonj
