Prikaz romana Ljubice Arsić „Četiri kiše“ – Dok dobuju kiše
Novi roman Ljubice Arsić „Četiri kiše“ predstavlja dobro osmišljeno delo, potencijalno interesantno čitaocima najrazličitijih profila i generacija. Pored individualnih storija glavnih junaka, može se ispratiti i kretanje oblaka na istorijskom nebu. Rečenica koja nam otkriva vremenski trenutak iz kojeg se pripoveda glasi: „Morali su hitro natrag. Ruski soldati su tenkovima ušli u Prag.“ Čitalac može uočiti da se radi o 1968. godini, onoj koja je ostavila umetničkog traga ne samo u srpskoj književnosti, već i kinematografiji. Prva asocijacija mnogih verovatno bi bio kultni film „Varljivo leto '68“, pisan po scenariju nedavno preminulog Gordana Mihića. Onaj ko se prepusti ovoj asocijaciji, neće ostati praznih ruku. Prelazak iz detinjstva u momaštvo i devojaštvo tematizuju oba ostvarenja, i to na neposredan i duhovit način.
Ljubica Arsić kišama imenuje smenjivanje glasova četiri naratora: Milice, Senke, Paška i Lenke Dunđerski. Mediteran, Jadransko more i Venecija odredili su sudbinu pojedinih likova romana, a sunce i more na kojem su se likovi ogrejali i okupali, uslovili su „padavine“ u njihovim životima. Naslov samog romana „Četiri kiše“ zagonetno se spleo sa naslovom erotske priče „Devet kiša“ Milorada Pavića, gde svaka kiša predstavlja po jedan stih ispisan u vidu tetovaže duž ženskih leđa. Motiv kiše je, stoga, na više nivoa premrežio romaneskno tkivo.
Kvalitet romana ogleda se i u ekspresivnosti pojedinih odlomaka. Naime, u lajt-motivu jajeta oseća se prepoznatljiv odjek kadrova i iz filmova crnog talasa, kao što je, primera radi, Makavejeva „Misterija organizma“, snimana baš od 1968. do 1971. Ovakvi kurioziteti mogu biti posebno interesantni ljubiteljima domaće kinematografije.
Spisateljica, dakle, posvećuje značajnu pažnju detaljima i kroz 32 poglavlja gradi simboličku mrežu životinjskog sveta i bogatstva raznolikih mirisa, koji su misteriozno spleteni sa likovima i situacijama u romanu. Prijemčiv stil pisanja, živopisni svet imaginacije i postupak „smenjivanja naratora“ stvaraju efekat dinamičnosti, ali ipak, s vremena na vreme pripovedanje uđe i u „mirnije vode“, pa čitalac željno iščekuje nova dobovanja „kiše“.
Autor: Jelena Marićević Balać
Izvor: Večernje novosti
Ljubica Arsić kišama imenuje smenjivanje glasova četiri naratora: Milice, Senke, Paška i Lenke Dunđerski. Mediteran, Jadransko more i Venecija odredili su sudbinu pojedinih likova romana, a sunce i more na kojem su se likovi ogrejali i okupali, uslovili su „padavine“ u njihovim životima. Naslov samog romana „Četiri kiše“ zagonetno se spleo sa naslovom erotske priče „Devet kiša“ Milorada Pavića, gde svaka kiša predstavlja po jedan stih ispisan u vidu tetovaže duž ženskih leđa. Motiv kiše je, stoga, na više nivoa premrežio romaneskno tkivo.
Kvalitet romana ogleda se i u ekspresivnosti pojedinih odlomaka. Naime, u lajt-motivu jajeta oseća se prepoznatljiv odjek kadrova i iz filmova crnog talasa, kao što je, primera radi, Makavejeva „Misterija organizma“, snimana baš od 1968. do 1971. Ovakvi kurioziteti mogu biti posebno interesantni ljubiteljima domaće kinematografije.
Spisateljica, dakle, posvećuje značajnu pažnju detaljima i kroz 32 poglavlja gradi simboličku mrežu životinjskog sveta i bogatstva raznolikih mirisa, koji su misteriozno spleteni sa likovima i situacijama u romanu. Prijemčiv stil pisanja, živopisni svet imaginacije i postupak „smenjivanja naratora“ stvaraju efekat dinamičnosti, ali ipak, s vremena na vreme pripovedanje uđe i u „mirnije vode“, pa čitalac željno iščekuje nova dobovanja „kiše“.
Autor: Jelena Marićević Balać
Izvor: Večernje novosti
