Prikaz romana „Malibu u plamenu“: Požar i vaskrsnuće
Postoje bogate, slavne i moćne porodice za koje se ljudima sa strane, pa čak i onima koji su takođe imućni, čuveni i moćni, čini da raspolažu nekom tajnom silom što omogućuje da im sve bude potaman. Jednu od takvih familija za likove svog romana uzima Tejlor Dženkins Rid (1983), američka autorka koja nije ni najmanje nepoznata ni srpskoj publici. Laguna je već objavila dve njene knjige: „Dejzi Džounz i Šestorka“ i „Sedam muževa Evelin Hjugo“. S te strane, sa potonjim romanom „Malibu u plamenu“ uspostavlja više nego zanimljivu intertekstualnu relaciju koja čitaocu što nije imao posla sa „Sedam muževa“ neće smetati jer je neće ni primetiti, a onog ko jeste najverovatnije će iznenaditi.
Za porodicu o kakvoj smo govorili na početku prikaza Tejlor Dženkis Rid je odabrala onu slavnog pevača Mika Rive. Ni njegovo četvoro dece nisu baš anonimusi, tako da svako ko ima društvenu težinu jedva čeka njihovu letnju godišnju žurku. Onu sa kraja avgusta 1983. organizuje uspešna dvadesetpetogodišnja manekenka, i najstarija od Mikove dece, Nina. Međutim, i ona i njena braća imaju neku manje-više skrivenu brigu koja podriva početni privid njihove uljuljkanosti u moć. Pripovedačica je dodatno kruni strukturisanjem naracije tako da se naizmenice prikazuju događaji sa žurke i oni od pre oko dvadeset pet godina, kada se Mik upoznao sa Džun. Ljubav je potekla između njih ali je došlo do zasićenja i do prevara usled kojih je – i ne samo usled njih – pevačeva žena i majka njihove dece počela da čili i nestaje.
Vremenski preskoci nisu nagli već organski i sliveni, što je omogućeno realističkim pripovedanjem i postepenim cizeliranjem likova. Što više alkohola teče na žurki iz 1983. i što se više demaskira uspeh i sklad porodice, više se priprema svojevrsna eksplozija uspehu i skladu oprečnih i sve razvijenijih elemenata naracije. Dok ne dođe do doslovnog požara, koji je takođe realistički pripremljen, jer je Malibu – kao i mnoge druge destinacije leti, uostalom – navikao da gori.
Ono što možda najviše brine čitaoca pre nego što se lati knjige jeste naslov jer na neki način otkriva ono što će se dogoditi iako, samo prividno, umanjuje mogućnost da čitalac to sam otkrije. Međutim, posredi je štivo u kojem takav naslov nije ni najmanji problem, zahvaljujući drastičnom obrtu koji je zadesio porodicu i snažno realizovanim likovima, pre svega troje junaka: Nine i Džun, kao faktičkih starateljki nad braćom i sestrom, odnosno decom – kojima sudbina nije baš uzvratila – i Mika, kao suštinskog antiheroja. Takođe, način na koji se postepeni spoljašnji utisak o nedodirljivosti porodice od strane zle sudbine ruši praktično je savršen. Naravno da crnom humoru sklona autorka nije propustila priliku za okolišnu društvenu kritiku, koja se tiče demaskiranja površnog divljenja moći drugih ljudi i očajničkog nastojanja da je i sami uživamo. Jedna od brojnih poenti romana jeste da se iza mnogih uspeha, koji čoveka mogu da prikažu bezmalo kao polubožanstvo, krije neizbroj sasvim ljudskih muka.
Iako je plamen iz naslova na kraju doslovan, to ne znači da je roman pesimistički i da ostavlja bez nade. Naprotiv: požar može da se protumači kao prilika da se ustane iz pepela uz saznanje razloga koji su do njega doveli i kao šansa da se takvi razlozi kad se počne od nule izbegnu.
Autor: Domagoj Petrović
Za porodicu o kakvoj smo govorili na početku prikaza Tejlor Dženkis Rid je odabrala onu slavnog pevača Mika Rive. Ni njegovo četvoro dece nisu baš anonimusi, tako da svako ko ima društvenu težinu jedva čeka njihovu letnju godišnju žurku. Onu sa kraja avgusta 1983. organizuje uspešna dvadesetpetogodišnja manekenka, i najstarija od Mikove dece, Nina. Međutim, i ona i njena braća imaju neku manje-više skrivenu brigu koja podriva početni privid njihove uljuljkanosti u moć. Pripovedačica je dodatno kruni strukturisanjem naracije tako da se naizmenice prikazuju događaji sa žurke i oni od pre oko dvadeset pet godina, kada se Mik upoznao sa Džun. Ljubav je potekla između njih ali je došlo do zasićenja i do prevara usled kojih je – i ne samo usled njih – pevačeva žena i majka njihove dece počela da čili i nestaje.
Vremenski preskoci nisu nagli već organski i sliveni, što je omogućeno realističkim pripovedanjem i postepenim cizeliranjem likova. Što više alkohola teče na žurki iz 1983. i što se više demaskira uspeh i sklad porodice, više se priprema svojevrsna eksplozija uspehu i skladu oprečnih i sve razvijenijih elemenata naracije. Dok ne dođe do doslovnog požara, koji je takođe realistički pripremljen, jer je Malibu – kao i mnoge druge destinacije leti, uostalom – navikao da gori.
Ono što možda najviše brine čitaoca pre nego što se lati knjige jeste naslov jer na neki način otkriva ono što će se dogoditi iako, samo prividno, umanjuje mogućnost da čitalac to sam otkrije. Međutim, posredi je štivo u kojem takav naslov nije ni najmanji problem, zahvaljujući drastičnom obrtu koji je zadesio porodicu i snažno realizovanim likovima, pre svega troje junaka: Nine i Džun, kao faktičkih starateljki nad braćom i sestrom, odnosno decom – kojima sudbina nije baš uzvratila – i Mika, kao suštinskog antiheroja. Takođe, način na koji se postepeni spoljašnji utisak o nedodirljivosti porodice od strane zle sudbine ruši praktično je savršen. Naravno da crnom humoru sklona autorka nije propustila priliku za okolišnu društvenu kritiku, koja se tiče demaskiranja površnog divljenja moći drugih ljudi i očajničkog nastojanja da je i sami uživamo. Jedna od brojnih poenti romana jeste da se iza mnogih uspeha, koji čoveka mogu da prikažu bezmalo kao polubožanstvo, krije neizbroj sasvim ljudskih muka.
Iako je plamen iz naslova na kraju doslovan, to ne znači da je roman pesimistički i da ostavlja bez nade. Naprotiv: požar može da se protumači kao prilika da se ustane iz pepela uz saznanje razloga koji su do njega doveli i kao šansa da se takvi razlozi kad se počne od nule izbegnu.
Autor: Domagoj Petrović
