Prikaz romana „Mica, Beograd i odvratni Britanac“: Popkulturno nacionalno pomirenje
Kada se u jednom romanu bez pô muke ukrste humor Stevana Sremca, tečan detektivski zaplet Agate Kristi, ironizovana sentimentalnost proze Mir-Jam i brzina stripovske komike „Alana Forda“ – teško da tu išta može da omane.
„Mica, Beograd i odvratni Britanac“ nastavak je najuspešnijeg romana Mirjane Đurđević „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac“. I u novom ostvarenju prisutan je iskošeno realistički prikaz života nekadašnjeg Beograda, naročito u ambijentu istočnog Vračara, odnosno kruga Kalenićeve pijace. Radnja je pak iz međuratnog doba prebačena u vreme poratnog socijalističkog oslobođenja a unutrašnje okupacije.
U širokogrudo multikulturnom Beogradu ima mesta za reinterpretaciju građanskog romana širokih poteza, ali i za uživljavanje u prisnost svakodnevice neformalnih porodica, od kojih je jedna lezbejska. Stvarajući dinamičan prezent u pretežno špijunskom saspensu, Mirjana Đurđević ne zaboravlja da unese i društvenokritičke momente: u romanesknom žurnalu raznih boja smeje se svima, i to na sav glas.
Nemajući satiričke milosti u odnosu na bilo koju stranu dočaranog sveta, autorka nema idolatrijski odnos ni prema književnom nasleđu.
Činjenicu da je Lorens Darel boravio u Beogradu kao ataše za štampu Britanske ambasade, neki manje talentovan autor verovatno bi iskoristio za ispredanje učenog štiva gde bi sebe usput ogrnuo aurom pisca „Aleksandrijskog kvarteta“. Mirjana Đurđević radi sasvim suprotno. Darel ne samo da je nemilosrdno prikazan kao naslovno „odvratan“, i kao neko čije delo – za divno lepo čudo – nije intertekstualna svetinja, nego se preko njegove figure kočoperno istupa protiv poslovične britanske diplomatske srbofobije.
U autorkinim ostvarenjima uvek ima mesta za privilegovanje radosti života u kontrastu sa u sebe nesrećno zaljubljenom postmodernističkom književnošću. Od prve knjige shvativši da je nastupilo vreme ukidanja staromodne hijerarhije književnih žanrova i raskravljivanja dogme o supstancijalnoj razlici visoke i niske kulture, Mirjana Đurđević u novom romanu stvara poetički best of dosadašnjeg opusa, ali čini i jedan važan iskorak.
U popkulturnom nacionalnom pomirenju ravnogorci i partizani izlaze podjednako pokvareni iz raspleta u kojem se – kako i dolikuje autorkinom pomerenom žanru – razotkriva da se svet vrti oko novca a ne ideologije.
Autor: Igor Perišić
(Emitovano u „Kulturnom centru“ RTS-a, 1. marta 2023)
„Mica, Beograd i odvratni Britanac“ nastavak je najuspešnijeg romana Mirjane Đurđević „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac“. I u novom ostvarenju prisutan je iskošeno realistički prikaz života nekadašnjeg Beograda, naročito u ambijentu istočnog Vračara, odnosno kruga Kalenićeve pijace. Radnja je pak iz međuratnog doba prebačena u vreme poratnog socijalističkog oslobođenja a unutrašnje okupacije.
U širokogrudo multikulturnom Beogradu ima mesta za reinterpretaciju građanskog romana širokih poteza, ali i za uživljavanje u prisnost svakodnevice neformalnih porodica, od kojih je jedna lezbejska. Stvarajući dinamičan prezent u pretežno špijunskom saspensu, Mirjana Đurđević ne zaboravlja da unese i društvenokritičke momente: u romanesknom žurnalu raznih boja smeje se svima, i to na sav glas.
Nemajući satiričke milosti u odnosu na bilo koju stranu dočaranog sveta, autorka nema idolatrijski odnos ni prema književnom nasleđu.
Činjenicu da je Lorens Darel boravio u Beogradu kao ataše za štampu Britanske ambasade, neki manje talentovan autor verovatno bi iskoristio za ispredanje učenog štiva gde bi sebe usput ogrnuo aurom pisca „Aleksandrijskog kvarteta“. Mirjana Đurđević radi sasvim suprotno. Darel ne samo da je nemilosrdno prikazan kao naslovno „odvratan“, i kao neko čije delo – za divno lepo čudo – nije intertekstualna svetinja, nego se preko njegove figure kočoperno istupa protiv poslovične britanske diplomatske srbofobije.
U autorkinim ostvarenjima uvek ima mesta za privilegovanje radosti života u kontrastu sa u sebe nesrećno zaljubljenom postmodernističkom književnošću. Od prve knjige shvativši da je nastupilo vreme ukidanja staromodne hijerarhije književnih žanrova i raskravljivanja dogme o supstancijalnoj razlici visoke i niske kulture, Mirjana Đurđević u novom romanu stvara poetički best of dosadašnjeg opusa, ali čini i jedan važan iskorak.
U popkulturnom nacionalnom pomirenju ravnogorci i partizani izlaze podjednako pokvareni iz raspleta u kojem se – kako i dolikuje autorkinom pomerenom žanru – razotkriva da se svet vrti oko novca a ne ideologije.
Autor: Igor Perišić
(Emitovano u „Kulturnom centru“ RTS-a, 1. marta 2023)
