Porodica je osnovna ćelija društva. Porodicu treba čuvati, voleti, žrtvovati se za nju. Ovo je pouka romana „Odsev“ Dušana Nedeljkovića.

Roman sam pročitala za dva i po dana. Pravila sam pauzu samo dok sam spavala i kada su mi došli sestra i zet danas popodne.

Bez lažnog laskanja tvrdim da je ovo do sada najbolja knjiga Dušana-Duleta Nedeljkovića.

Čitajući roman i sada kada sam ga završila, sve vreme razmišljam o romanu, tačnije o junacima.

Dule Nedeljković nas najpre uvodi u kasne osamdesete i rane devedesete da bi radnju romana zatim smestio u današnje vreme.

„Odsev “ je priča o jednoj porodici srednje više klase. Otac, majka, dvoje dece, pas. Porodična sreća prestaje onog momenta kada se Ana, Markova supruga i Fedorova i Martina mama razboli od raka.

Zarad budućnosti svoje dece ona ne želi da troši ušteđevinu i odbija lečenje u inostranstvu. Umire a njih troje ostaju sami.

Deca odlaze iz Srbije, otac ostaje u Beogradu i na sve moguće načine se trudi da im omogući školovanje u Londonu i Los Anđelesu.

Kako se osećam posle čitanja „Odseva“? Tužno. Tužna sam što je Ana umrla, što je Marko ostao sam. Što su deca ostala bez majke.

Što su morala da odu iz rođene zemlje u „beli svet“ jer ovde nemaju nikakvu perspektivu za život.

I ovoga puta sam živela zajedno sa junacima romana. Plakala sam kada sam saznala od čega Ana boluje, to mi je vratilo neka lična sećanja.

Radovala sam se što su Marta i Fedor uspešni.

Poznato mi je beznađe u kome se čovek nađe kada izgubi nekoga koga voli.

Osećam “ Odsev“. Pamtim i kasne osamdesete i rane devedesete. I živim u ovim godinama 21.veka.

Ne žalim mnogo za bivšim, prošlim vremenima. Ali takođe ne volim ni što sam svedok ovog vremena u kome su isplivali oni najgori i najgore u njima – zlo, pohlepa, sebičluk, korupcija, gubitak morala.

Pročitajte „Odsev“ Dušana Nedeljkovića. Postaviće pred vama neka važna pitanja i vratiće vas u prošlost. Uživaćete, nećete se pokajati, verujte mi na reč.

Autor: Radmila Čeh
Izvor: slucajnadomacica.rs