Prikaz romana „Pisci i ljubavnici“: Roman junakinje
Koliko nas razmišlja o tome šta bi se desilo da odjednom ostanemo bez planova i na neki način počnemo gotovo sve iznova? Ili, što je još važnije, kolikom broju nas se tako nešto u izvesnom trenutku desi?
Pošto je takvih ljudi, po mnogo čemu sudeći, u današnjem svetu veoma mnogo, priličan je prostor za čitalačko poistovećenje sa okolnostima u kojima se, na leto 1997, obrela tridesetjednogodišnja Kejsi Pibodi, glavna junakinja romana „Pisci i ljubavnici“ savremene američke autorke Lili King (1963). Tim pre što pripovedanje teče iz „Ich-forme“ i što se protagonistkinja našla u nezavidnoj situaciji: posle majčine smrti dolazi u Masačusets i, iako pati od depresije i anksioznosti, nalazi nezadovoljavajući posao konobarice u restoranu čijem vlasniku nije baš najsklonija. Jer što je književnom liku teže, tim deluje humanije i lakše budi empatiju.
Međutim, i pored svih nedaća kroz koje prolazi, Kejsi Pibodi je redak izdanak vitalizma. Uz sve prepreke, u koje su uključeni i dugovi, vraća se stvaranju romana na kojem je radila šest godina i nalazi dva mladića potpuno različitih mentalnih profila. Lili King posvećuje deo naracije prošlosti i sadašnjosti svoje glavne junakinje, odelit segment prostora pisanju, a u uravnoteženo raspodeljenom fokusu, našle su se i emotivne veze. Pošto postoje razni aspekti glavne junakinje, u skladu sa time ona od oba partnera dobija sadržaje koji se podudaraju sa njenim različitim interesovanjima (kao što je od najvažnijeg među ranijima dobijala treći). Međutim, ukoliko čitalac iz do sada opisanog očekuje priču punu obrta i fokus samo na jednoj tematici, mora mu se skrenuti pažnja da je ovo mnogo manje roman akcije nego lika. A ako je već razvojni put glavne junakinje čak na momente svojevrsna zamena za siže, ovaj nezahvalni zadatak Lili King je uspešno ispunila podarivši Kejsi Pibodi nesumnjivu evoluciju bez obzira na sve prepreke koja joj je prethodno postavila.
Ne samo da postoje razni aspekti protagonistkinje već njena slojevitost na momente nameće utisak da je posredi nekoliko junakinja. Jedna je bivše golfersko čudo od deteta koje je obećavalo, druga je anksiozna depresivka koja se bori da pronađe ljubav, postoji i ona Kejsi koja pati za majkom i slabo se razume(la) s ocem... ali i junakinja koja ne odustaje od toga da živi od svojih snova: od pisanja... S te strane je roman gotovo sveobuhvatan. Naime, ne samo da je stvaralački proces od pisanja preko predaje rukopisa i objavljivanja spontano integrisan u štivo nego je odnos glavne junakinje i njenih prijatelja i poznanika književnom stvaranju različit, pa uključuje zanimljivo oprečne tačke gledišta.
Osetljiva i principijelna, zasićena dotadašnjim životom i željna novih iskustava, ali i neke vrste utočišta, manje sklona samosažaljenju nego autoironiji, Kejsi Pibodi duguje velikom umeću svoje autorke to što je od krajnje višestranog lika postala koherentna osoba sa kojom lako može saosećati. Razlog je jednostavan, koliko god ga je bilo teško postići: Lili King nam je omogućila da svaku stranu ličnosti njene protagonistkinje, kao i njen totalitet, sa svim mislima i opažajima koje to podrazumeva, duboko upoznamo.
Autor: Domagoj Petrović
Pošto je takvih ljudi, po mnogo čemu sudeći, u današnjem svetu veoma mnogo, priličan je prostor za čitalačko poistovećenje sa okolnostima u kojima se, na leto 1997, obrela tridesetjednogodišnja Kejsi Pibodi, glavna junakinja romana „Pisci i ljubavnici“ savremene američke autorke Lili King (1963). Tim pre što pripovedanje teče iz „Ich-forme“ i što se protagonistkinja našla u nezavidnoj situaciji: posle majčine smrti dolazi u Masačusets i, iako pati od depresije i anksioznosti, nalazi nezadovoljavajući posao konobarice u restoranu čijem vlasniku nije baš najsklonija. Jer što je književnom liku teže, tim deluje humanije i lakše budi empatiju.
Međutim, i pored svih nedaća kroz koje prolazi, Kejsi Pibodi je redak izdanak vitalizma. Uz sve prepreke, u koje su uključeni i dugovi, vraća se stvaranju romana na kojem je radila šest godina i nalazi dva mladića potpuno različitih mentalnih profila. Lili King posvećuje deo naracije prošlosti i sadašnjosti svoje glavne junakinje, odelit segment prostora pisanju, a u uravnoteženo raspodeljenom fokusu, našle su se i emotivne veze. Pošto postoje razni aspekti glavne junakinje, u skladu sa time ona od oba partnera dobija sadržaje koji se podudaraju sa njenim različitim interesovanjima (kao što je od najvažnijeg među ranijima dobijala treći). Međutim, ukoliko čitalac iz do sada opisanog očekuje priču punu obrta i fokus samo na jednoj tematici, mora mu se skrenuti pažnja da je ovo mnogo manje roman akcije nego lika. A ako je već razvojni put glavne junakinje čak na momente svojevrsna zamena za siže, ovaj nezahvalni zadatak Lili King je uspešno ispunila podarivši Kejsi Pibodi nesumnjivu evoluciju bez obzira na sve prepreke koja joj je prethodno postavila.
Ne samo da postoje razni aspekti protagonistkinje već njena slojevitost na momente nameće utisak da je posredi nekoliko junakinja. Jedna je bivše golfersko čudo od deteta koje je obećavalo, druga je anksiozna depresivka koja se bori da pronađe ljubav, postoji i ona Kejsi koja pati za majkom i slabo se razume(la) s ocem... ali i junakinja koja ne odustaje od toga da živi od svojih snova: od pisanja... S te strane je roman gotovo sveobuhvatan. Naime, ne samo da je stvaralački proces od pisanja preko predaje rukopisa i objavljivanja spontano integrisan u štivo nego je odnos glavne junakinje i njenih prijatelja i poznanika književnom stvaranju različit, pa uključuje zanimljivo oprečne tačke gledišta.
Osetljiva i principijelna, zasićena dotadašnjim životom i željna novih iskustava, ali i neke vrste utočišta, manje sklona samosažaljenju nego autoironiji, Kejsi Pibodi duguje velikom umeću svoje autorke to što je od krajnje višestranog lika postala koherentna osoba sa kojom lako može saosećati. Razlog je jednostavan, koliko god ga je bilo teško postići: Lili King nam je omogućila da svaku stranu ličnosti njene protagonistkinje, kao i njen totalitet, sa svim mislima i opažajima koje to podrazumeva, duboko upoznamo.
Autor: Domagoj Petrović
