I situacija poput onih krajnje učestalih, kakva su postala sveopšta slanja ličnih DNK profila raznim genealoškim portalima, može da kod majstora trilera za kakvog konsenzusom slovi američki pisac Harland Koben (1962) iznedri mnoštvo saspensa. S tim što njegov glavni junak Vajld nije jedan od onih radoznalaca koji opisanom potragom žele da saznaju iz kojih je haplogrupa i u kojoj (raz)meri sačinjen njihov DNK. Naprotiv, glavni junak Kobenovog romana, koji se nastavlja na narativ „Dečak iz šume“ čiji je prevod takođe objavljen u Laguni, ima krajnje egzistencijalan povod za uspostavljanje kontakta s genealoškim portalom kakav je moguće lociranje rođenog oca i majke. Čitalac koji se seća rečene knjige svakako pamti da je Vajld pronađen u nacionalnom parku Ramapo, u blizini gradića Vestvila, kao raščupani dečkić koji, iako govori engleski jezik, ne zna da odgovori na baš mnogo pitanja, pa čak ni na ono, najosnovnije: ko su mu roditelji. Nastavkom u vidu romana „Poklapanje“ dopunjuje se profil ovog junaka, kao i njegove odgajiteljice koja ga je pronašla u šumi, televizijske advokatice Hester Krimstin, ali i još nekih likova iz prethodnog, kao i drugih Kobanovih romana.

Čitalac koji se uopšte nije latio „Dečaka iz šume“ time ne gubi mnogo već, naprotiv, hitro hvata priključak na „Poklapanje“. Jer Koben je majstor za podsticanje sećanja i logike publike u trenucima ponovnog isporučivanja već iznošenih podataka i uvođenju novih. A situacija je, rekosmo, krajnje egzistencijalna i samim tim pogodna za čitalačko identifikovanje: iako je sada već u tridesetim godinama, čovek i dalje želi da sazna ko su mu biološki roditelji, što je okolnost sa kojom je, bar naizgled, veoma teško ne poistovetiti se.

Tim pre što Vajld nije samo posvedočeno inteligentan, ozbiljan, dostojanstven i osetljiv lik, nego i dovoljno uviđavan da, čim predoseti da bi ma koga mogao potragom dovesti i u najsitniji problem, spreman je da od nje odustane. Međutim, duh iz boce je već pušten i preko portala s glavnim junakom u kontakt stupaju i mogući otac i internet-trolovi, a Vajldovi podaci volšebno nestaju iz databaze. Krajnje neočekivano, ali ni najmanje nelogično, lanac potrage povlači niz ubistava za koja se pretpostavlja da je u njih umešan lično protagonista. Tako deluje samo u jednom trenutku, jer to on ne bi mogao biti ni po svom habitusu, ni zbog Kobenove potrebe da, kako pretpostavljamo, i od Vajlda načini junaka narativne mini-serije kakav je Majron Bolitar, čijim kreiranjem je stekao famu jednog od najčuvenijih američkih i svetskih savremenih majstora trilera i misterije, ako ne i jednog od najvažnijih pisaca, kakvim ga, na primer, smatra slavna autorka Džilijen Flin.

Uz ostale kvalitete očekivane za literatu Kobenovog formata, „Poklapanje“, kako se možda već moglo naslutiti, donosi kritiku interneta i njegovog uticaja, uključujući i trolovanja (i podkaste), kao i kritiku sumnjive medijske slave i medija uopšte. Kad se sve to uzme u obzir, ovaj roman je jedan od onih krajnje uronjenih u savremenost i koji, nešto manje očekivano s obzirom na vrlo osetljivu temu, nude i znatne doze spretno nanesenog humora.

Autor: Domagoj Petrović