Prikaz romana „Ponoćna gozba“ Lusi Foli
Poslednjih nekoliko godina postala sam veliki ljubitelj trilera koje je napisala Lusi Foli. Radnja njenog najnovijeg romana „Ponoćna gozba“ odvija se tokom otvaranja luksuznog odmarališta u Dorsetu, okrugu koji se nalazi na jugozapadu Engleske. Preplitanje dve vremenske linije – jedne koja se odvija u 2009. godini i druge koja se odvija u sadašnjosti – sukob između društvenih klasa i četiri lika koja su u zavadi (i koja mnogo toga kriju) čine ovaj triler uzbudljivim i napetim.
Lusi Foli svoje trilere piše stilom koji mi potpuno odgovara. Ni roman „Ponoćna gozba“ od toga ne odstupa, jer se i u njemu u kratkim poglavljima susrećemo sa nizom likova koji nam iz vlastitog ugla daju uvid u celu priču. Priča počinje tako što upoznajemo sva četiri lika i dobijamo opštu ideju šta se dešava, uz nagoveštaje kakve tajne bi oni mogli da kriju. Pored ispovesti Bele, Edija, Frančeske i Ovena iz perioda pre kulminacije zapleta, dobijamo i uvid u priču kroz poglavlja koja su napisana u trećem licu, smeštena u dan nakon što je sve krenulo po zlu, iz ugla ribara koji su pronašli telo i detektiva koji istražuje nesreću (ili ubistvo?!). Cela knjiga je pritom prošarana dnevničkim zapisima iz 2009. godine, koji oslikavaju šta se sve dogodilo pre 15 godina i ukazuju na to kako sve to potencijalno može da se poveže sa sadašnjošću.
Zbog velikog broja likova i veoma čitkih poglavlja „Ponoćnu gozbu“ ćete prosto progutati. To je ona vrsta romana koji postaju sve uzbudljiviji i sve bržeg tempa sa svakim novim delićem informacije, pa prosto ne možete da prestanete da ih čitate dok ne dođete do poslednje stranice. Neki likovi u romanu deluju simpatično, dok će drugi izuzetno lako izazvati prezir kod čitalaca. Edi, koji ima samo devetnaest godina, deluje naivno i ljubazno, i radi kao perač posuđa u novootvorenom odmaralištu Dvorac. Bela očigledno nešto krije... na primer njen pravi identitet, kao i razlog zašto tamo boravi kao gost. Frančeska, vlasnica Dvorca, bogata je žena koja se oslanja na pozitivnu energiju kristala i slične stvari... ali šta se krije ispod te lažne persone? Tu je i njen muž Oven, koji je bolesno opsesivan prema njoj, ali koji i sam krije svoje tajne.
Dok sam čitala „Ponoćnu gozbu“, mislila sam da tačno znam kuda cela priča vodi. Međutim, u poslednjoj trećini knjige sigurno je došlo do nekih neočekivanih preokreta. Neke moje pretpostavke su se pokazale pogrešnim, veze između likova su bile dublje nego što sam očekivala, a bilo je i pomalo šokantno kada sam otkrila ko su zapravo prave žrtve i pravi počinioci. Zahvaljujući sukobu društvenih klasa, analizi moći i osećaju pravde, ovo je zaista zadovoljavajući i uzbudljiv roman!
„Ponoćna gozba“ je savršeno štivo zbog dugo skrivanih tajni koje proganjaju iz prošlosti. Ukoliko priželjkujete brz i uzbudljiv triler sa mnogo iznenađenja, stavite ovaj roman na vrh svoje čitalačke liste!
Izvor: amandasbookcorner.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Lusi Foli svoje trilere piše stilom koji mi potpuno odgovara. Ni roman „Ponoćna gozba“ od toga ne odstupa, jer se i u njemu u kratkim poglavljima susrećemo sa nizom likova koji nam iz vlastitog ugla daju uvid u celu priču. Priča počinje tako što upoznajemo sva četiri lika i dobijamo opštu ideju šta se dešava, uz nagoveštaje kakve tajne bi oni mogli da kriju. Pored ispovesti Bele, Edija, Frančeske i Ovena iz perioda pre kulminacije zapleta, dobijamo i uvid u priču kroz poglavlja koja su napisana u trećem licu, smeštena u dan nakon što je sve krenulo po zlu, iz ugla ribara koji su pronašli telo i detektiva koji istražuje nesreću (ili ubistvo?!). Cela knjiga je pritom prošarana dnevničkim zapisima iz 2009. godine, koji oslikavaju šta se sve dogodilo pre 15 godina i ukazuju na to kako sve to potencijalno može da se poveže sa sadašnjošću.
Zbog velikog broja likova i veoma čitkih poglavlja „Ponoćnu gozbu“ ćete prosto progutati. To je ona vrsta romana koji postaju sve uzbudljiviji i sve bržeg tempa sa svakim novim delićem informacije, pa prosto ne možete da prestanete da ih čitate dok ne dođete do poslednje stranice. Neki likovi u romanu deluju simpatično, dok će drugi izuzetno lako izazvati prezir kod čitalaca. Edi, koji ima samo devetnaest godina, deluje naivno i ljubazno, i radi kao perač posuđa u novootvorenom odmaralištu Dvorac. Bela očigledno nešto krije... na primer njen pravi identitet, kao i razlog zašto tamo boravi kao gost. Frančeska, vlasnica Dvorca, bogata je žena koja se oslanja na pozitivnu energiju kristala i slične stvari... ali šta se krije ispod te lažne persone? Tu je i njen muž Oven, koji je bolesno opsesivan prema njoj, ali koji i sam krije svoje tajne.
Dok sam čitala „Ponoćnu gozbu“, mislila sam da tačno znam kuda cela priča vodi. Međutim, u poslednjoj trećini knjige sigurno je došlo do nekih neočekivanih preokreta. Neke moje pretpostavke su se pokazale pogrešnim, veze između likova su bile dublje nego što sam očekivala, a bilo je i pomalo šokantno kada sam otkrila ko su zapravo prave žrtve i pravi počinioci. Zahvaljujući sukobu društvenih klasa, analizi moći i osećaju pravde, ovo je zaista zadovoljavajući i uzbudljiv roman!
„Ponoćna gozba“ je savršeno štivo zbog dugo skrivanih tajni koje proganjaju iz prošlosti. Ukoliko priželjkujete brz i uzbudljiv triler sa mnogo iznenađenja, stavite ovaj roman na vrh svoje čitalačke liste!
Izvor: amandasbookcorner.com
Prevod: Kristijan Vekonj
