Prikaz romana „Poslednja kuća u ulici“: Napeto i majstorsko delo
„Poslednja kuća u ulici“ je najnoviji roman nagrađivane autorke Katrione Vord. Dok narativ nesumnjivo koketira sa žanrom horora, podjednako se može posmatrati i kao mračan triler.
Radnja se odigrava oko Teda Banermana – samotnjaka koji očito ima određene psihičke probleme – njegove mačke Olivije, ćerke Loren i tajni koje ih vezuju. Ted ima razloga da veruje da se u njegovom komšiluku krije ubica koji je na slobodi, što preti sigurnosti njegove male porodice... naročito zbog toga što (koliko sam može da pretpostavi) taj ubica može biti – on. U ovu misteriju upliće se i žena po imenu Di, koja je u neumornoj potrazi za osobom koja je odgovorna za nestanak njene mlađe sestre pre desetak godina.
U ovom romanu autorka se vešto poigrava očekivanjima čitalaca, postepeno otkrivajući slojeve rebusa koji se pred njima nalazi. Kao neko ko često sa frustrirajućom tačnošču prokljuvi kakav će biti zaokret, moram da priznam da sam neprekidno morao da preispitujem svoje pretpostavke jer se ispostavljalo da je svaka netačna. Kao i kod mnogih klasika horora, uznemirujući segmenti odigravali su se u mom umu, ne toliko zbog reči koje se nalaze na stranicama knjige, koliko zbog straha koje su izazivale sene mojih pretpostavki. Upravo zbog toga se ovaj roman može svrstati i u mračne trilere. Iako postoji jedan segment koji je izričito zastrašujući po svim odlikama horor žanra, autorkin suptilni stil je najviše doprineo tome da sve zamišljam još strašnije od onoga što se zapravo nalazi na stranicama.
Roman „Poslednja kuća u ulici“ je apsolutno savršen primer majstorskog pripovedanja i napetosti. Skoro pa da ne mogu da poverujem koliko je svaki aspekt odlično uklopljen. Jedina kritika, ako tako može da se nazove, jeste što nisam siguran da li sam se više zabavljao ili oduševljavao čitajući ga. Da budem jasan: uvek radije govorim koliko me je impresionirala veština pisanja u odnosu na to koliko sam se zabavljao čitajući neko delo.
Ovaj roman pokriva teme traume i preživljavanja, nade, krivice, osvete i izdržljivosti. Iako je većina njih jasno adresirana, ostale sâm čitalac mora da interpretira i dođe do zaključka na osnovu iskustava i postupaka junaka.
Vordova je stvorila zaista posebno delo, i svaki ljubitelj horora i trilera će biti impresioniran. One koji nisu previše iskusni u ovim žanrovima privući će misterija kojoj nema kraja i još više će ceniti postupak izostavljanja grozota i šok-horor taktika. Ovaj roman ne smete nikako propustiti, a ja se sigurno bacam na prethodna dela Katrione Vord dok sa nestrpljenjem iščekujem šta god novo da nam sprema.
Autor: Judžin Vasiljev
Izvor: grimdarkmagazine.com
Prevod: Aleksandra Branković
Radnja se odigrava oko Teda Banermana – samotnjaka koji očito ima određene psihičke probleme – njegove mačke Olivije, ćerke Loren i tajni koje ih vezuju. Ted ima razloga da veruje da se u njegovom komšiluku krije ubica koji je na slobodi, što preti sigurnosti njegove male porodice... naročito zbog toga što (koliko sam može da pretpostavi) taj ubica može biti – on. U ovu misteriju upliće se i žena po imenu Di, koja je u neumornoj potrazi za osobom koja je odgovorna za nestanak njene mlađe sestre pre desetak godina.
U ovom romanu autorka se vešto poigrava očekivanjima čitalaca, postepeno otkrivajući slojeve rebusa koji se pred njima nalazi. Kao neko ko često sa frustrirajućom tačnošču prokljuvi kakav će biti zaokret, moram da priznam da sam neprekidno morao da preispitujem svoje pretpostavke jer se ispostavljalo da je svaka netačna. Kao i kod mnogih klasika horora, uznemirujući segmenti odigravali su se u mom umu, ne toliko zbog reči koje se nalaze na stranicama knjige, koliko zbog straha koje su izazivale sene mojih pretpostavki. Upravo zbog toga se ovaj roman može svrstati i u mračne trilere. Iako postoji jedan segment koji je izričito zastrašujući po svim odlikama horor žanra, autorkin suptilni stil je najviše doprineo tome da sve zamišljam još strašnije od onoga što se zapravo nalazi na stranicama.
Roman „Poslednja kuća u ulici“ je apsolutno savršen primer majstorskog pripovedanja i napetosti. Skoro pa da ne mogu da poverujem koliko je svaki aspekt odlično uklopljen. Jedina kritika, ako tako može da se nazove, jeste što nisam siguran da li sam se više zabavljao ili oduševljavao čitajući ga. Da budem jasan: uvek radije govorim koliko me je impresionirala veština pisanja u odnosu na to koliko sam se zabavljao čitajući neko delo.
Ovaj roman pokriva teme traume i preživljavanja, nade, krivice, osvete i izdržljivosti. Iako je većina njih jasno adresirana, ostale sâm čitalac mora da interpretira i dođe do zaključka na osnovu iskustava i postupaka junaka.
Vordova je stvorila zaista posebno delo, i svaki ljubitelj horora i trilera će biti impresioniran. One koji nisu previše iskusni u ovim žanrovima privući će misterija kojoj nema kraja i još više će ceniti postupak izostavljanja grozota i šok-horor taktika. Ovaj roman ne smete nikako propustiti, a ja se sigurno bacam na prethodna dela Katrione Vord dok sa nestrpljenjem iščekujem šta god novo da nam sprema.
Autor: Judžin Vasiljev
Izvor: grimdarkmagazine.com
Prevod: Aleksandra Branković
